ALEKSANDAR ŠAPIĆ

VATERPOLISTA, PREDSEDNIK OPŠTINE NOVI BEOGRAD, GRADONAČELNIK BEOGRADA

Ovih dana (oktobar 2000) Aleksandar Šapić sa vaterpolo reprezentacijom Jugoslavije niže uspehe na Olimpijadi u Sidneju, sa trinaest golova najbolji je strelac Olimpijskog turnira, upravo je juče u poslednjem minutu odlučio utakmicu protiv Mađarske (10:9) i doneo novu pobedu Jugoslaviji kojom osigurava prvo mesto u grupi. U našem gradu se malo zna da je Aca kao mali trenirao na bazenu Sportskog centra u Mladenovcu, dok je boravio preko raspusta kod svoje bake Ilinke.

Aca je jedan od najboljih vaterpolista sveta. Sposoban je da podjednako uspešno igra na svim mestima u timu. Po vokaciji golgeter, ima običaj da kaže: „Moj cilj je lopta u mreži.“ Karijeru je počeo 1986. u Crvenoj zvezdi kod trenera Saše Anastasijevića. Rođen u Beogradu 1978. već u jedanaestoj godini počeo je ozbiljno da trenira pod nadzorom Nenada Vasilovskog. Zbog problema Crvene zvezde sa bazenom prelazi u Partizan i sa 14 godina postaje kandidat za prvi tim. U mlađim selekcijma je oborio sve golgeterske rekorde. Na jednom prvenstvu je postigao 65 golova. Za prvi tim Partizan Bambija 1992. na deset utakmica u prvenstvu postigao je isto toliko golova. Prvi zvanični pogodak u seniorskoj konkurenciji postigao je 10. apr. 1993. protiv Jadrana (13:7). Smatrajući da neće imati dovoljnu minutažu u timu Partizana, 1994. se vraća u Crvenu zvezdu. Te sezone u kupu postiže 30 golova na 14 utakmica, a u prvenstvu 35 golova na 18 susreta.

U Bečej prelazi 1995. godine. U ovom klubu je osvojio četiri duple krune imajući izuzetan doprinos kao najbolji strelac. U Evropi je Bečej od 1996. stalno među prve četiri ekipe, a Aleksandar je još 1997/98. postao najbolji strelac Evrope. U sezoni 1998/99. Bečej je osvojio drugo mesto na „Final four“- u Ligi šampiona Evrope u Napulju. U reprezentaciji je odigrao do odlaska na olimpijadu 119 utakmica i postigao 171 gol. Sa seniorskom selekcijom je osvojio bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Pertu 1998, srebro na Evropskom prvenstvu u Sevilji 1997, i zlato na Mediteranskim igrama u Bariju (1997). Bio je učesnik Olimpijskih igara u Atlanti gde je postigao osam golova.

U sezoni 1999/2000. Aleksandar Šapić je doživeo veliku satisfakciju. Posle brisanja sa reprezentativnog spiska od strane Nikole Stamenića i slabog rezultata reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Firenci i na FINA kupu u Sidneju, novi selektor Nenad Manojlović je vratio Šapića u reprezentaciju. U Bečeju Šapić i dalje igra izvanredno. Izuzetno precizan i dalje je prvi strelac kluba sa 65 golova u ligaškom delu takmičenja. U Kupu šampiona je prvi strelac, a u svakoj utakmici jedan od najboljih igrača. Nema sumnje da je Šapić dostigao izvanrednu formu pred učešće na Olimpijskom turniru u Sidneju. Na međunarodnoj klupskoj sceni Šapić je ove godine u svoje vitrine ubacio i pehar namenjen pobedniku Lige šampiona Evrope. Bečej NIS Naftagas je ove sezone bio bez premca na „fajnal foru“ a Šapić je sa šest golova bio najbolji igrač „fajnal fora“ baš kao i godinu dana ranije u Napulju, i sada je sa svojim drugovima aktuelni šampion Evrope.

Acin deda Stanko Šapić doselio se sa porodicom u Mladenovac sa Korduna, iz Vrginmosta kada je već postao penzioner. Stanko Šapić nije mogao da zaboravi ustaška zverstva iz 1941. godine, kada je izgubio prvu suprugu i troje dece, pa je stekavši penziju daleke 1962. preselio porodicu u Mladenovac. Odlučio se za Mladenovac jer je tu imao rođake, kordunaške familije koje su se u ovaj kraj doselile po završetku Drugog svetskog rata (Koraći, Ivkovići…). Šapići su te godine kupili plac i napravili kuću u ulici Moše Pijade preko puta mladenovačkog strelišta. Njihov sin Miloš Šapić, Acin otac, iz te kuće je pošao u mladenovačku gimnaziju. Po završetku gimnazije Miloš je upisao Medicinski fakultet i od tada je sve manje i manje boravio u Mladenovcu, da bi se posle ženidbe 1975. potpuno preselio u Beograd. Sin Aleksandar rodio se 1978. godine. I po smrti majke, Miloš je vikendom i praznicima redovno boravio u Mladenovcu u roditeljskoj kući.

Dr Miloša Šapića potražili smo telefonom na njegovoj današnjoj adresi na Novom Beogradu u neposrednoj blizini Studentskog grada. Razgovarali smo o njegovom životu u glavnom gradu i karijeri njegovog sina.

Miloše, da li se sećaš svojih gimnazijskih dana u Mladenovcu? Sećam se najviše svojih drugova i razrednog Luke Đurovića. Sećam se jako dobro nastavnika fizičkog Relje Todorovića, par godina sam u Mladenovcu igrao odbojku. Mladenovačka gimnazija je u to vreme imala sjajne nastavnike s kojima smo mi često diskutovali na ravnoj nozi. Naš razred na prirodno-matematičkom smeru bio je „elitni“, najjači u gradu, što se pokazalo kasnije kada smo pozavršavali fakultete. Dule Milovančević s kojim sam sedeo u klupi je doktor matematike, Rajko Đurić, doktor folozofije i sociologije, Vlada Arsić, dramaturg i direktor na televiziji, Siniša Jovanović, profesor u gimnaziji, Ljuba Đurić, direktor uspešne firme u Beogradu itd. Sa Duletom sam se najčešće viđao kasnije kada je dolazio u Koraćicu. Poslednji put sam svoju generaciju video za 20-godišnjicu mature. Danas se samo sporadično viđam sa drugovima i drugaricama iz generacije.

Posle gimnazije odlaziš na studije medicine? Da, studirao sam u periodu 1966-1974. godine. Posle studija 1975. zaposlio sam se na Klinici za dečju neuropsihijatriju. Danas sam na Klinici šef odeljenja za defektološku i fizikalnu rehabilitaciju. Sarađujem i sa mladenovačkim neuropsihijatrom dr Savom Đorđevićem, sa kojim se viđam i po stručnim kongresima i skupovima. Naša klinika je univerzitetska klinika Medicinskog fakulteta pa sam i predavač i stručni saradnik na Defektološkom fakultetu.

Tvoj sin Aleksandar, dok je trenirao u Mladenovcu već je bio član Vaterpolo kluba Crvena zvezda? Da, dok mu je bila baka živa, Aca je često na duže dolazio u Mladenovac. Trenirao je u bazenu Sportskog centra, uveče kada se raziđu kupači. Kasnije je navraćao u Mladenovac dok smo porodično boravili u roditeljskoj kući kod strelišta. Ali, on nije mnogo boravio ni kod kuće na Novom Beogradu. Sa 15,5 godina je praktično otišao od kuće u Bečej i danas ima tamo svoj stan.

Da li je bila teška odluka pustiti ga tako mladog od kuće? Kako da ne, puno smo se premišljali. Ali Aleksandar se kao vrlo mlad opredelio za sport. Išli su mu od ruke svi sportovi, između ostalih i fudbal i košarka. I kao već afirmisani vaterpolista dobijao je ponude da se priključi drugim sportovima. U početku sam planirao da postane višebojac, ali poznavajući naše prilike odlučili smo se za plivanje. Ni u vaterpolu nema mnogo para, Aca mi često u šali kaže „da si me pustio da budem i osrednji fudbaler bolje bih prošao.“ Kada je polazio u Bečej bio je učenik drugog razreda Srednje turističke škole, koja se nalazi u neposrednoj blizini naše kuće. Bio je odličan đak – vukovac. Napustio je redovnu školu i posvetio se sportu. Školu je završio vanredno, a zatim upisao DIF koji zbog velikih obaveza još nije završio.

Kako je Aca zavoleo baš plivanje? U blizini naše kuće nalazio se olimpijski bazen „11 April“ i danas jedini pravi pokriveni bazen na Novom Beogradu, koji je izgrađen za vreme Svetskog prvenstva u plivanju i skokovima u vodu u Beogradu. Danas su taj bazen pretvorili u teniske terene, što je sramota. Ne može se ničim pravdati da Novi Beograd, po stanovništvu velik kao Crna Gora, ne može da greje vodu u jednom bazenu. Dok je bazen radio nisi mogao da mu priđeš, bio je pun dece i mladih, velika je šteta što im je uskraćen. U to vreme bazen je koristio vaterpolo klub „Crvena zvezda“. Aci nije puno vremena trebalo da odlazeći svakodnevno na bazen poželi da igra vaterpolo. Tako je Aca počeo u Zvezdi, ali kada su se oni preselili na Dorćol prešao je u Partizan, u bazen na Banjici, gde se više radilo na treninzima. Za jednu godinu prošao je sve selekcije i sa trinaest i po godina ušao u prvi tim koji je te sezone osvojio kup. Međutim, godinu dana kasnije (1993), vraća se u Zvezdu koja te godine u borbi sa Budvanskom rivijerom osvaja vicešampionsku titulu.

Da li i danas navraćaš u Mladenovac? Dolazim preko godine u proseku jednom mesečno, da obićem grobove svojih roditelja na mladenovačkom groblju. Živim na Novom Beogradu, sa suprugom Slavojkom. Sa nama je i mlađi sin Vladimir, student Poljoprivrednog fakulteta. Po smrti moje majke i po nastanku ove krize sa benzinom i opštim standardom sve se teže dolazilo u Mladenovac. Na kraju sam 1995. teška srca prodao roditeljsku kuću u Mladenovcu. Ali, Mladenovac je deo mog života i deo života moje porodice, moj drugi zavičaj. Pozdravio bih sve Mladenovčane i poručio im da čuvaju svoj bazen i Sportski centar jer možda već danas pliva u njemu neki budući šampion. (Pečat, U.M. okt. 2000)

Izjave i naslovi iz sportske štampe:
Profesija cepač mreža … Aleksandar gromovnik … Golgeter plave čete.. “Ništa ne bih postigao bez podrške porodice. Otac Miloš je stalno uz mene, posebno u trenucima kada sam razmišljao da napustim vaterpolo. To je bilo kada sam imao 12-13 godina. Za razliku od drugih roditelja nikada nije tražio ništa ekstra. Uvek mu je bilo stalo da dobro treniram. Mlađi brat Vladimir nema nikakvih dodira sa sportom. Možda sam tome i ja kriv, jer je sva pažnja u porodici oko sporta bila je meni posvećena. Majka Slavojka je glavna u kući, sve drži pod kontrolom… Nemam vremena za hobi, mnogo se trošim u vaterpolu. Zato se, kada ne treniram, najčešće odmaram. Nemam ni devojku (1998), ali to za javnost nije bitno. Upisao sam Fakultet za fizičku kulturu… Ima još posla. Možda zato što sam rano otišao od kuće. Znam da imam neke bubice i da nisam baš uvek prijatan. Nisam šablon igrač, u nekim trenucima u bazenu ne može ni Bog da vam pomogne. Sve sami rešavate. Mene motiviše pobeda. Jer ja sam gol igrač… Nikada nisam krio da su moje ambicije da postanem jedan od najboljih vaterpolista sveta, da ostavim dubok, neizbrisiv trag. Uspesi sa klubom i mladom reprezentacijom me motivišu da još više radim. (1997)… Želja svakog sportiste je da zaigra na Olimpijskim igrama. Još kada sam počinjao da igram vaterpolo cilj mi je bio da dosegnem do sportskog olimpa. Nikada se nisam zadovoljavao prosečnošću. Ja u reprezentaciji imam drugačiju ulogu nego u Bečeju gde mogu sebi da dozvolim da stvari uzmem sam u svoje ruke. Ponekad igram drugog centra, pa beka ili spoljnog krilnog napadača sleve strane. U modernom vaterpolu sa mnogo plivanja i kontakata u odbrani takvi zadaci mi omogućuju da steknem iskustvo više. Ono je neophodno za stasavanje jednog vaterpoliste koji nije stigao do samog zenita. (1998) … Ja sam perfekcionista. Sve što radim želim da bude maksimalno dobro. U vrhunskom sportu se ne može uspeti ako se tom poslu apsolutno ne posvetite. Ja sam u vaterpolu do guše. Smatram da mi uspesi pripadaju jer verno služim tom sportu. U meni egzistira ta protivrečnost, otporni stoik i preosetljivi emotivac. U bazenu se nikad ne prepuštam emocijama. Čak i kada mi srce igra od sreće, posle datog gola nema eksplozije radosti. Kontrolišem se, imam užasnu koncentraciju, mislim odmah na sledeću akciju. Veselim se posle pobede. Tada dozvoljavam da me srce vodi. Moram prvo pobediti sebe, svoje slabosti da bih bio kadar da savladam rivala.”

Aleksandar Šapić je zvanično najbolji strelac u istoriji bivše Jugoslavije. Mnogi ga i danas smatraju jednim od najboljih svetskih vaterpolista svih vremena
Klupske titule:
9 nacionalnih prvenstava – 6 SRJ, 2 Rusije, 1 Italije; 9 nacionalnih kupova – 7 SRJ, 2 Rusije; 2 LEN kupa; 1 Liga šampiona
Titule golgetera lige
14 uzastopnih titula golgetera lige: 1996 – 2009. godine: 6 puta SRJ, 5 puta Italije i 3 puta Rusije
Svetska prvenstva
1998 – Bronza – Najbolji strelac prvenstva – Idealan tim SP
2001 – Srebro – Najbolji strelac prvenstva – Idealan tim SP
2003 – Bronza – Najbolji strelac prvenstva
2005 – Zlato – Najbolji igrač i strelac prvenstva – Idealan tim SP
2007 – 4. mesto
Evropska prvenstva
1997 – Srebro
2001 – Zlato – Najbolji strelac prvenstva – Idealan tim EP
2003 – Zlato – Najbolji strelac prvenstva – Idealan tim EP
2006 – Zlato – Najbolji strelac prvenstva – Idealan tim EP
2008 – Srebro – Najbolji strelac prvenstva
Olimpijske igre
1996 – 8. mesto
2000 – Bronza – Najbolji strelac prvenstva – Idealan tim OI
2004 – Srebro – Najbolji strelac prvenstva – Idealan tim OI
2008 – Bronza
Svetska liga
2004 – Srebro – Najbolji strelac prvenstva
2005 – Zlato – Najbolji strelac prvenstva
2006 – Zlato
2007 – Zlato – Najbolji strelac prvenstva
2008 – Zlato – Najbolji strelac prvenstva
Svetski kup
2002 – Bronza – Najbolji strelac prvenstva
2005 – Zlato – Najbolji strelac prvenstva
Mediteranske igre
1997 – Zlato
Broj postignutih golova
Reprezentacija (SRJ, SCG, Srbija) – 981
Ukupno golova u karijeri – 2675
Najbolji strelac:
2 puta najbolji strelac Olimpijskih igara OI
4 puta najbolji strelac Svetskog prvenstva SP
4 puta najbolji strelac Evropskog prvenstva EP
4 puta najbolji strelac Svetske lige SL
2 puta najbolji strelac Svetskog kupa SK
Idealan tim
8 puta biran u idealan tim (OI, SP, EP)