Karamatićeva avlija

Preko puta današnjeg bioskopa nalazi se stara zgrada koja je nekada bila deo velike Karamatićeve avlije, zgrada ozidanih na turski način u četvorougaonik oko unutrašnjeg dvorišta u dva nivoa s verandama uokolo. Nasred dvorišta je bila pumpa za vodu i bunar. Oko dvorišta je bilo tridesetak stanova koji su svi gledali jedan u drugi a dvorište je bilo uvek puno komšijske dece. Avlija je imala dva ulaza, jedan odmah pored „Takova“, a drugi ka ul. Kralja Aleksandra, tako da su varošani često kratili put između te dve mladenovačke ulice prolazeći kroz avliju. Vlasnik tih stanova Milutin Kara-Matić, visok, mršav čovek u varoškom odelu, bio je opančar koji je po priči za vreme Balkanskih ratova liferovao opanke srpskoj vojsci i tako stekao bogatstvo. Pare je uložio u gradnju kuća po Mladenovcu i tako je nastala kafana „Takovo“ i stambeni blok „Karamatićeva avlija“ koji je s ponosom nazivao „Mali Sopot“. Ali Milutin nije uspeo ove zgrade da zadrži, bankrotirao je i zgrade su pripale „Vračarskoj banci“ od koje je uzeo kredit, pa je tako ovaj veliki mladenovački kućevlasnik završio karijeru prodajući pertle po beogradskim hotelima. Prema glavnoj ulici (današnji kolovoz ul. Vojvode Putnika), avliju su pregradjivala od ulice tri lokala naslonjena na kafanu Takovo: frizeraj Leopolda Hejčla, pekara Obrada Mitrovića iz Azanje i na uglu, na kraju ovog bloka, kasapnica Buce Šandora, koji je na susednom praznom placu (kod ledare) imao improvizovanu kožaru od koje se širio neugodan smrad po gradu. Buca je stradao za vreme rata od partizana, pa je u njegovom lokalu bila kasnije mlekara i još kasnije berbernica. U jednom od tih lokala nekad je radio i Milutinov brat, Panta Šnajder (Kara-Matić), koji je imao ogromnu sviralu, s kojom je voleo da svira po Mladenovcu na radost mladenovačke dečurlije.
U Karamatićevoj avliji stanovali su mnogi poznati varošani. Izmedju ostalih tu je stanovao Steva Kasapin (Todorović, ćerka dr Vera), zatim poznati Slavko Manojlović, sa ženom Zorom (dece nisu imali) pa isto tako poznati Vandjel Fila, fotograf i glumac amater, sa ženom Natom i sinovima Jovom i Draganom i ćerkom Joki. U prizemqu živeo je i otac Miloša šustera (Jovanovi}a), koji je bio ložač na železnici. Jedan od najpoznatijih stanara u avliji bio je čuveni dentista Ferdinand sa njegovom Desom. Ferdinand je trideset godina živeo u našem gradu (do 1961). Kad je dočeako penziju vratio se u svoj zavičaj Trevizo u Italiji. Godine 1992. Joki je prolazila pored Karamatićeve avlije i videla parkirani ferari. Kad je već odmakla začula je iza sebe glas: “Pelikanka”. Odmah je znala koje doziva. “O čika Feri, otkud ti ovde, kako si”, uzviknula je Joki. “Super”, rekao je Ferdinand. Imao je tada 82 godine i to je bio njegov poslednji susret s gradom u kome je proveo svoju mladost. U stanu do ulice, stanovao je i Radivoj – Rajko Katanić, trgovac. Na spratu u stanu s terasom, na mansardi do gornje ulice, živeo je jedan nemački Jevrejin, Rikardo Lebl (supruga Sida, sin Valter, kći Suzana). On je tu pravio žice za gitare i gudala za violine, zbog čega su ih zvali “žicari”. Kroz prozor mansarde u to vreme često su se čuli zvuci violine. Kad su došli Nemci Leblovima su stavili žute trake na ruke i iselili ih u Vardarsku ulicu a u njihov stan Nemci su doveli neke kućne zabavljačice iz Beograda, koje su se tu noću „družile“ s okupatorima, a varošanima pričale da su balerine u Narodnom pozorištu. Leblovi su iznenada za jednu noć nestali iz Mladenovca (1942/43). Do gornje ulice bila je nekada i pržionica kafe Vahana Vartabedijana iz Jermenije (sin Miodrag). Možda najpoznatiji stanovnik Karamatićeve avlije je Roksa Babica (Roksanda Mitrašinovi}), sestra Djoke Naumovića, kafedžije. Roksa je bila sreska babica i s obzirom da je bila više decenija jedina babica u Mladenovcu, može se reći da je porodila bar pola varoši. Avlija bila je raj za decu, tu je pre rata bilo i po četrdesetoro dece “na gomili”.