Kuća Radmila Đorđevića
Zgradu današnjeg mladenovačkog Muzeja sagradio je 1929. Radmilo Djordjević, sin bogatog trgovca Cvetka Djordjevića, koji je bio veliki boem. Voleo je da se “nacvrcka”, po sedam dana nije izlazio iz kafane a ovu kuću je izgubio na kocki. Radmilo je imao u Belosavcima mlin i tamo je živeo sa porodicom u vili “Olga”, a držao je i trgovinu u očevoj kući u Mladenovcu (Stara Robna kuća). Kuću današnjeg muzeja Radmilo je sagradio oko 1929. a već posle dve godine je izgubio. Umro je mlad od tuberkoloze u svojoj 36-oj godini. Radmilova supruga Olga, poreklom iz stare palanačke familije Atanacković, umrla je tri godine kasnije i tako su njihova deca Vojin i Vera otišli u Smed. Palanku kod ujaka da žive. Vera, koja je rodjena u Mladenovcu u ovoj kući, danas priča da je dolazila kao devojčica iz Palanke u Mladenovac kod stričeva i da su je oni terali da bude sluškinja tako da je prekinula sve veze sa Mladenovcem. Ta se odbojnost povećala kada su im stričevi upropastili menice i tako uskratili deo nasledstva. Danas je Vera starosedelac i Palanke i Mladenovca.
Ovu kuću je kasnije otkupio advokat Steka, Stevan Popović, sin čuvenog popa Milete iz Jagnjila. Pop Mileta je bio veoma bogat, poznat u celoj Srbiji, imao je 17 hektara zemlje, kafanu i mlin u centru sela, pa je sina poslao na studije u Francusku. Tako je Steka postao doktor prava u Bordou, i bio neko vreme advokat u Mladenovcu. Sa ženom i četvoro dece odselio se za Beograd, a u kući su se smenjivali stanari.
Neko vreme pred rat u ovoj kući su stanovali neki Jevreji perjari koji su tragično stradali od Nemaca na početku rata. Bilo ih je šestoro, bračni par i dvoje dece sa babom i dedom. Oni su otkupljivali perje u dvorištu pozadi kuće, (danas Muzeja) od seljaka iz okoline. Tu su imali radnike koji su po ceo dan čijali perje, koje su ovi pakovali i slali dalje svojim kupcima po Jugoslaviji. Kod njih u dvorištu varošani su mogli da vide po prvi put veš-mašinu. Bila je u obliku kazana u kome su dve lopatice muljale veš pokretane elektromotorom a voda se zagrevala drvima u ložištu ispod kazana. Oprani veš su cedili drvenim valjcima sličnim muljaču za groždje. Godine 1941. Nemci su ovu porodicu odveli a njihovu kuću su koristili za stanovanje za vreme okupacije.
Posle II sv. rata u Stekinoj kući je dr Sergej Karinkovski osnovao mladenovački Dispanzer za tuberkulozu, koji je tu radio dok se nije preselio u današnju zgradu bolnice. Tu je kasnije stanovao dr Tijanić (deca Vlada i Beba), a poslednji stanari su bili Ekrem i njegove ćerke. Muzej se uselio u ovu kuću 1982., otvoren je postavkom Vladana Ljubinkovića na temu NOB u našem kraju. Muzeju grada Beograda pripada od 1985.
