MAKOVICA

Iz ličnog ugla – Aleksandra M. Lalić

Kad sam se 1993. godine doselila u Mladenovac, Makovica je izazvala u meni istovremeno strah i divljenje. Doživljavala sam je kao neko NLO postrojenje iz filmova. Uticala je da se mašta razigra, ali sa njom i određena doza konspiracije i (ne) realnog straha. Kasnije se konverovala u inspiraciju te sam je indirektno pomenula u romanu Glasovi prozora.

Aleksandra M. Lalić: Rođena sam 1983., odrasla u Sarajevu i Mladenovcu, neko vreme živela u Beogradu i Novom Sadu. Trenutno opet živim u Mladenovcu, ali to je samo tačka u mom nomadskom životu. Objavila sam romane Maksimilijan (2000), Vulkan sa ledenog brega (2005) i Glasovi prozora (2017).