Administrator Sajta i Fejsbuk strane MLADENOVČANI
Fejsbuk stranica ‘Mladenovčani’ je kroz tridesetak albuma obuhvatila skoro sve aspekte života naše varoši, tako da je postala najbolji portal jednog mesta na Balkanu (bar 😉 ), uvek sa devizom – „Lepša strana Mladenovca“.
Mioljub je rođen u Mladenovcu 1948. u Crkvenoj ulici, a kao mali stanovao je dvorištu pored Vardarca i zatim u staroj kući sa velikim dvorištem gde je danas Mirćića radnja (Srbijanka).
Detinjstvo i mladost pedesetih i šesdesetih godina proveo je kao i ostali dečaci tog vremena – lopta, klikeri, bazen, sankanje, šah, stripovi.., ali i biblioteka. Verovatno je bio najrevniji čitalac mladenovačke biblioteke desetak godina, u svojim mladim godinama kada je to najviše trebalo. Godine 1959. seli se na periferijsko Dedinje, koje se tada još nije tako zvalo, gde je i danas poznat kod starosedelaca sa nadimkom Uze.
Po završetku Tehničke škole, za koju se opredelio jer mu je bila najbliža, upisao je fakultet ali umesto da ozbiljno studira dugo je besposlen gluvario na ulici sa ekipom vršnjaka (Majk, Asim, Cujkin, Belić, Vlada, Mića…), dok nije otišao u vojsku. Odmah po povratku iz vojske desila mu se jednogodišnja studentska turneja po Kanadi i Jugoslaviji, posle koje se opet vratio ulici. Pored lopte, knjiga i uličarenja imao je još jedan veliki hobi – rok muziku, baš u to vreme velike invazije britanskog rokenrola (Beatles, Stones,.), pa je tako osnovao prvi rok-bend u varoši (Hush) koji je trajao samo jedno leto.
Nakon par godina, na kuknjavu majke, u mesec dana iskuca sto molbi za posao i tako bude primljen u Iskru Kranj – predstavništvo Beograd, posle IBM testa od šest sati. Nije prošlo ni par meseci, zahvaljujući poznavanju engleskog, već se našao na šestomesečnoj specijalizaciji u Belgiji. Po povratku iz Antwerpena argatovao je kao specijalista za kompjutere telefonskih centrala Metaconta 10c po celoj Jugoslaviji deset godina. Kada je taj tip telefonske centrale došao u Mladenovac, odlučio je da se vrati u rodni grad i zaposli u Telekomu. Na podu prazne sale u Pošti iscrtao je raspored ormana centrale i odredio mesto gde će da sedi sledećih decenija :).
Nikada ga nije interesovala politika, ali kada su počeli građanski protesti 1997. priključio se demonstracijama protiv vlasti. U 55 dana protesta dovodio je na plato opštine poznate glumce, pisce, disidente, opozicionare.., koji su bili glavna tačka večeri u tom najdužem javnom pefomansu u istoriji našeg grada. Po zatvaranju protesta stajao je na platou sa budućim predsednikom opštine i upitao ga zašto mu list Pečat ima tako malo strana. „Nema ko da piše“, bio je njegov odgovor. „Ako nema ko, evo ja ću“, rekao je i tako je sve počelo.
U sledećih desetak godina u mladenovačkom nedeljniku „Pečat“ ispisao je dve velike serije članaka „Mladenovačke varošarije“ i „Poznati Mladenovčani“ (dve istorije Mladenovca, prva kroz opise starih kuća i druga kroz opise znamenitih ličnosti), od kojih su nastale istoimene knjige i tri izložbe, jedna u Mladenovcu (na dan opštine 2006) i dve u Beogradu. Po gašenju „Pečata“ ostala mu je ogromna hrpa fotografija i tekstova i tako je nastala fb-stranica „Mladenovčani“, s prvobitnim motivom „da sve to ne propadne“.
Vremenom stranica ‘Mladenovčani’ je kroz tridesetak albuma obuhvatila skoro sve aspekte života naše varoši, tako da je postala najbolji portal jednog mesta na Balkanu (bar 😉 ), uvek sa devizom – „Lepša strana Mladenovca“.
Promocija Varošarija u leto 2006.