ORIJENT EKSPRES PROLAZIO JE KROZ MLADENOVAC 37 GODINA

Najpoznatiji voz na svetu Orient Express prolazio je kroz Mladenovac od 1919-1939. i od 1945-1962, ukupno 37 godina.

Na trasi Orijent ekspresa, mladenovačka železnička stanica bila je jedina raskrsnica od Istanbula do Pariza koja je imala i široki i uski kolosek.

Orijent ekspres je polazio svakog ponedeljka iz Pariza i u povratku svake srede iz Istanbula. Kada je 1906. probijen tunel Simplon u Alpima ovaj voz su zvali i Simplon. Simplon je retko gde zastajao, a Mladenovac je bio prva stanica od Beograda gde je kratko zastajao, odmah posle izlaska iz dva raljska i ripanjskog tunela, prvih tunela od ulaska u Jugoslaviju.

Mladenovačka železnička stanica sa lepom zgradom stanice, putničkom i dvorskom čekaonicom, restoracijom, kupatilom, arterskom pumpom, ložionicom, pumpom za dolivanje vode u lokomotive, magacinima, stanovima i baštama bila je nekada lepo uređeno mesto, gde su varošani voleli da prošetaju, naročito pri dolasku vozova kada se na ograđenom peronu stvarala živa i šarolika gužva od putnika i njihovih pratilaca.

Radoznali putnici, evropska elita, otvarali su prozore vagona i posmatrali tu gužvu na peronu. Momak iz stanične restoracije Ere Antonijevića nudio je Evropljanima pogačice spravljene sa selters vodom. Ali ta promenada je kratko trajala, šef stanice je brzo loparićem davao znak, a mašinovođa Orijent ekspresa, u kožnom kačketu sa avijatičarskim naočarima, uz pisak lokomotive švarckopf, pokretao bi voz a varošani bi počeli lagano da se razilaze mašući putnicima koji odlaze.

Između dva svetska rata u čuvenim Wagon-Lit spavaćim kolima radio je Mladenovčanin Boško Marković zvani Vagonli. Bole je kao mlad otišao u Beograd i tamo prvo bio nosač, da bi na kraju karijeru napravio kao kontrolor u Wagon Lit spavaćim kolima u Orijent ekspresu. Zahvaljujući tome Boško je bio najveći mladenovački globtroter, koji je najviše sveta proputovao, a bio je veliki švaler i kartaroš koji se služio s nekoliko jezika. Često je prepričavao jednu anegdotu iz svog službovanja na železnici – kako je na beogradskom peronu našao dete koje je izašlo iz voza kada je voz krenuo i kako ga je drugim vozom lično vratio ocu u Pariz, kojom prilikom je od oca, pariskog slikara, dobio na poklon vrednu sliku. Ta slika i danas se nalazi u Mladenovcu na zidu spavaće sobe jedne stare mladenovačke familije.

Orijent Ekspres, luksuzna železnička linija koja je povezivala London i Pariz sa Konstantinopoljem (Istanbul), predstavlja neodvojiv deo evropske istorije 20. veka i jedan od najvećih simbola Bel epoka.

Kako je svojevremeno bio najpopularnije vozno sredstvo na svetu, oko Orijent Ekspresa se razvio oreol misterije i intrige, naročito osnažen knjigama i filmovima.

Ipak, nije sve bilo u fikciji. Mnogi umetnici, špijuni i avanturisti putovali su Orijent Ekspresom, a na legendarnom vozu su se odigrala i brojna ubistva.

Prvi Orijent Ekspres krenuo je iz Pariza 4. oktobra 1883. godine.

Posle nekoliko eksperimenata, 1883. godine postignut je dogovor sa osam železničkih kompanija – od Francuske do Rumunije. One su obezbedile lokomotive, a Vagons-Lits vagone za ručavanje i spavaća kola.

Pošto pruga kroz Srbiju i Bugarsku još uvek nije bila završena, tek 1888. godine istok i zapad su konačno dobili direktnu vezu – 3.000 kilometara dugačku prugu kojom se putovalo 68 sati.

Otvaranje nove konstantinopoljske stanice 1890. godine predstavljalo je početak zlatnog doba Orijent Ekspresa. Tada je ova linija postala zamena za dugo i naporno putovanje brodom, naravno, samo za one koji su bili spremni da plate. Karta od Pariza do Konstantinopolja iznosila je u današnjoj protiv-vrednosti 1.750 evra.

Iako je moć Otomana opadala, Konstantinopolj je i dalje bio jedna od najvažnijih i najživljih svetskih metropola početka 20. veka. Turci, Grci, Jermeni i Jevreji živeli su zajedno, a sada se u grad slivao i veliki broj zapadnih investitora, diplomata i umetnika.

Iako je Konstantinopolj (Istanbul) zbog svoje egzotičnosti, istorije i položaja privlačio svu pažnju, Orijent Espres je služio i kao najbolja veza između gradova Centralne Evrope. Voz je svakog dana išao od Pariza, preko Minhena, Beča, do Budimpešte, a linija do Konstantinopolja išla je jednom u dve sedmice.

Prvi svetski rat izazvao je nagli prekid perioda prosperitieta, kosmopolitizma i kulturnog procvata. Na dan kada je Austrougarska objavila rat Srbiji, Orijent Ekspres je obustavio rad.

Kada se rat završio, mapa evropskih železnica iscrtana je iz početka. Uvedena je nova linija Orijent Ekspresa koja je zaobilazila Nemačku i išla je kroz švajcarske Alpe tunelom Simplon, Italiju, Jugoslaviju, Bugarsku, Grčku i Tursku. Po tunelu, linija je nazvana Simplon Orijent Ekspres.

Versajskim mirom Simplon Orijent Ekspresu je dodeljen desetogodišnji monopol nad vezom Pariza i Konstantinopolja. U međuvremenu su konstruisane nove čelične kabine sa Art Deko enterijerom, nakon čega je voz postao još popularniji u visokom društvu.

Godine 1929. Simplon Orijent Ekspres voz stajao je zaglavljen u snegu u Turskoj pet dana. Taj događaj inspirisao je Agatu Kristi da napiše roman „Ubistvo na Orijent Ekspresu“, premda je slavna književnica radnju postavila u Jugoslaviju.

Prvo ubistvo na ovom vozu, dogodilo se godinu dana nakon objavljivanja romana.

Ni jedan Orijent Ekspres nije vozio dalje od Istanbula, kako je turski vođa Kemal Ataturk preimenovao grad posle Velikog Rata. Ipak, 1930. godine Taurus Ekspres je uveden kao produžetak Simplon Orijen Ekspresa, čime je ostvarena veza sa Sirijom, Irakom, Palestinom i Egiptom.

Od Drugog svetskog rata Orijent Ekspres se nikada nije oporavio. Infrastruktura i veliki broj vagona bili su potpuno uništeni, međutim, zahvaljujući SAD, novac potreban za rekonstrukciju je obezbeđen.

Tokom Hladnog rata, Orijent Ekspres je predstavljao jednu od retkih veza istoka i zapada. Iako je zbog rigoroznih kontrola bilo teško putovati kroz Istočnu Evropu, naročito za njene građane, linija je i dalje bila važna za diplomatski saobraćaj.

Sa dolaskom 60ih i nadalje, Orijent Ekspres počeo je da gubi svoj sjaj, a 1977. godine, skoro sto godina posle prve vožnje, poslednji voz iz Pariza za Istanbul se otisnuo na putovanje. Ovaj skromni Direkt Orijent, kako se zvao, prevozio je uglavnom hipike i migrante, sale za ručavanje nisu više postojale i sve je pokazivalo da je najpoznatijoj železničkoj liniji na svetu došao kraj.

Bilo je pokušaja oživljavanja, ali sa napretkom tehnologije i složenim političkim odnosima u Evropi, klasični Orijent Ekspres otišao je u istoriju.

(donji deo teksta je iz Njuzvika) (obj. 29. jula 2016.)