Stara mehana
Kafana Kosmaj
Meštani sela Mladenovca podigli su 1885. poviše železničke stanice, uz sam drum Beograd – Kragujevac, mehanu „Kosmaj“ u kojoj je moglo da se prezalogaji i prenoći i ta zgrada zajedno sa stanicom predstavlja začetak nastajanja naše varoši. U to vreme nije bilo cementa pa je kafana zidana vrućim krečom. Prvi gosti ove mehane bili su radnici s pruge, a kafana je u prvo vreme nosila naziv „drugog reda“. Prema pisanim dokumentima prve mehandžije bili su Serafim i Pavle Veljković.
A po priči, od kafedžija koji su držali Mehanu kao najstariji pamti se Ilija Džudža. Mladenovac je tada bio mali, ali je imao tridesetak kafana, zbog čega je posao išao slabo, pa se Džudža dovijao na razne načine. U to vreme nije bilo automobila i glavni prevoznici bile su rabadžije pa je iza kafane bila velika štala, gde su oni mogli da namire volove i konje. Kada se rabadžije iskupe u kafani, Džudža je imao običaj da im se nenametljivo priključi i u pogodnom trenutku glasno upita: „Ej ljudi, oćemo po jednu rakiju.“ Društvo obično pomisli da Džudža hoće da časti tako da njegov predlog uvek naiđe na odobravanje. Posle jedne ture rakije dolazi predlog za drugu, treću.., zatim za jedno-dve kile pečenja i na kraju se sve zalije s dva-tri litra vina. Kada dođe vreme da se plaća društvo se nađe u čudu, jer Džudža plati samo svoj deo i uporno traži da društvo plati sve ostalo. U ovoj kafani će biti i prvi javni kupleraj u Mladenovcu.
Kasnije oko 1933. ovu kafanu uzima u zakup od opštine Pera Svileni (Milovanović) rodom iz Koraćice, koji je dobio nadimak po kicoškom odevanju. Pamti se da je podigao lokal na jedan viši nivo. Perina žena Mica je umela da sprema tako dobar gulaš da su čak iz Beograda dolazili da ga probaju. Priča se da je u ovu kafanu svratio i sam Herman Gering, prilikom prolaska posmrtne povorke kralja Aleksandra kroz Mladenovac 1934. godine (tada su kroz Mladenovac prošli i maršal Peten, engleski princ Đorđe, rumunski kralj Koral i dr). Micin sin Bata iz prvog braka, veoma lep momak, koji je radio u banci u Aranđelovcu, emigrirao je iz vojske 1941. u Ameriku.
Kafanu je nasledio Perin sin iz prvog braka Ljuba Bubac. Ljuba je pozadi u dvorištu imao prvu proizvodnju klakera u Mladenovcu, što je onda bilo piće kao danas koka-kola. Uz kafanu je bio stan koji je imao dva prozora prema terasi kafane u kome je stanovao Pera sa porodicom. To su ustvari bile hotelske sobe koje je Ljuba stavio na raspolaganje gostima kada se Pera odselio u kupljenu kuću preko puta Sajmišta (u toj kući je odrasla Caca, kasnije udata Selenic, Perina i Micina ćerka).
Iza mehane, u štali, radio je Zarije konjušar koji je tu i spavao. Imao je dva konja po imenu Putko i Gidra koji su naučili sami da stanu ispred svake kafane dok je Zarije razvozio sanduke sa klakerima u staklenim flašicama koje su zveckale dok su se kola kretala. Kafana je pre Drugi svetski rat imala i telefon – broj 34. Na terasi kafane Crkva je organizovala svake godine za Badnji dan kuvanje rakije. Vojska iz Topovskih šupa je tu dovlačila na sankama veliki badnjak iz Makovice i varošani su tu u mehani provodili zajedno Badnje veče. Stari Mladenovčani pamte ispred ove kafane legendarnog čistača cipela Mutu i njegovo sanduče, koji je tu po ceo dan, a naročito predveče, mamio mušterije na jedan veoma bučan i živopisan način. Mutin šou sastojao se od dobošarskog udaranja četkama po sandučetu, čime je privlačio pažnju i reklamirao svoju radnju. Stalno se obraćao prolaznicima sa „Ef, Ef“ ili „Ebi“, a hteo je da očisti cipele ponekom mangupu i za džabe, radi reklame. Muta je znao sve abrove po varoši, od njega nijedna ljubav ili simpatija nije mogla da ostane tajna. Iako gluvonem, on bi to sve, pokazujući rukama na jedan živ i prilično bezobrazan način, uspevao da razglasi. Muta je ordinirao i preko puta u kafani Takovo.
Ispred mehane dugo je bila autobuska stanica privatnog autoprevoznika Popovića. Tu je autobus pravio dužu pauzu, dok je Muta nalivao vodu u kiler a putnici konzumirali besplatan gulaš iz Micine kujne koji je ulazio u cenu karte.
