VLAJKOV MLIN

Poznati Mladenovčanin Vladimir – Vlajko Đorđević (Stanić) rodjen je oko 1880. u Kovačevcu, u zadruzi bogatog dede Nikole Stanića, narodnog poslanika Jaseničkog sreza (1896-98). Vlajko je bio industrijalac, istaknuti demokrata i narodni poslanik. Držao je mlin preko pruge kod nadvožnjaka, u Mladenovcu poznat kao Stanića mlin (danas Karađorđeva 5). Mlin je izgradio Vlajkov deda Nikola oko 1890. godine. Pored zgrade mlina na ulici Vlajko je izgradio javnu artesku česmu koja je presahla 1958. kada su u džakari nešto kopali. Voda sa ove česme je bila posebno dobra za pasulj, što se i danas pamti i priča u varoši. Gazda Vlajko je živeo sa suprugom Persidom u stanu pri samom mlinu. Persa je bila od Plećevića iz Arandjelovca, istaknuti demokrata i čuveni advokat Čeda Plećević bio je njen sestrić. Persa i Vlajko nisu imali dece, i možda zato nije bilo deteta koje se rodilo u komšiluku da od nje nije dobilo dukat. Vlajko je hteo da učini i pomogne, ali onaj koji mu ne vrati dug nije smeo više da mu se pomoli na oči. Komšija Velja Minić pričao je da je kao dečak jednom prilikom od gazda Vlajka dobio za Crveni krst 100 dinara, sumu od koje se moglo u ono vreme da kupe kola drva. Pored mlina je bila velika štala za konje. Tu je gazda Vlajko držao dva omanja konja, koji su vukli fijaker, i dva vranca za rabadžijanje.
Vlajko Stanić se aktivno bavio politikom između dva svetska rata i često je bio u društvu varošana u kafani. Mnogo je voleo da igra domine. Kada složi duplo golo, po priči, pokaže protivniku prstom onu stvar i vikne: “Sapunče!”

Izabran je na izborima za poslanika Narodne Skupštine Kraljevine Jugoslavije tri puta: 1923, 1927. i 1931. a kandidovao se još nekoliko puta.
Gazda Vlajko je posedovao zatvoreni fijaker (diližansu) i kočijaša. Imao je običaj da u varoškom odelu, s cilindrom na glavi, sedne sa suprugom Persom u fijaker na zadnje sedište, da ih kočijaš polako, “klaj-klaj”, vozi u tazbinu, u Banju kod Aranđelovca.
Vlajko Stanić je umro 27. marta 1941. u svojoj kući u Mladenovcu. Sahranjen je u staroj zidanoj porodičnoj grobnici Đorđevića-Stanića, odmah na uglu na kome se desno skreće za Badžakovu crkvu
na mladenovačkom groblju.
Vlajkova supruga Persa predala je sama mlin novoj vlasti posle Drugog sv. rata. Za uzvrat vlast joj je dozvolila da živi sve do svoje smrti u svom stanu kraj mlina zajedno sa svojom služavkom Agnicom. Čak su je izabrali i za predsednicu AFŽ.

Vladimir Vlajko Đorđević-Stanić i supruga Persida

Stanića mlin je dugo radio i posle rata pod državnom upravom. Kada je 1955. umrla Persa, služavka Ana (Agnica) se udala za Jozefa šnajdera. Ne zna se šta se dogodilo s Vlajkovim stvarima i blagom za koje se sumnja da je postojalo. Danas u Vlajkovom stanu žive Romi, koji su tu nešto i dogradjivali.
Izmedju dva svetska rata Vlajko Stanić je bio u Mladenovcu, pored Alekse Žujovića i Badžaka, najpoznatiji političar. Demokratska stranka Ljube Davidovića imala je u Mladenovcu veoma jako uporište, što je razumljivo jer je poznati Mladenovčanin čika Ljuba Davidović bio rodom iz Vlaške, a otac mu rodom iz Koraćice. Vlajko Stanić je bio jedan od najuglednijih varošana u Mladenovcu, ljuti protivnik Milana Badžaka na više izbora. Kada brzi voz iz Beograda, koji ne staje u Mladenovcu, ipak zastane, komšije iz Karađorđeve su znale da je stigao iz Beograda narodni poslanik Vladimir Vlajko Đorđević-Stanić.