ЦРКВЕНА УМЕТНОСТ У ОПШТИНИ МЛАДЕНОВАЦ

Од ХV до ХХI  века

У току је изложба у младеновачом музеју на којој је изложен део рада Радише Маринковића и Дејана Манделца о црквеној уметности у нашој општини. Аутори су у две године обишли све цркве у нашој општини и направили ретроспективу фресака и икона које се налазе у црквама (фотограф Бранко Јовановић).

Урађен је богат каталог са сликама најзначајнијих фресака, са историјатом изградње цркава и настанком фресака у њима. Сакупљен је обиман материјал од кога се припрема и књига. Пре појаве овог рада Маринковића и Манделца о иконопису деветнаестог века на територији Младеновца до сада се мало знало у српској јавности. Изложба ће бити отворена до 24. јула. Ево кратког прегледа овог обимног рада поређаног према годинама настанка цркава:

Манастир Павловац , посвећен Преносу моштију Светог Николаја Мирликијског, налази се на обронцима Космаја у атару села Кораћице, седам километара северозападно од Младеновца. Манастир је подигнут у ХV веку (пре 1425. године) на старом путу Београд – Рудник, у нашем крају називан Кастаљански друм, који је ишао преко Ропочева, Космаја и Кораћице на Међулужје. Манастир је запустео пред Велику сеобу а обновљен је 1999. године. Северно од цркве налазе се остаци темељних зидова манастирских конака.

Црква у Јагњилу звана Трстена, задужбина кнеза Милоша Обреновића, подигнута је 1841, године на темељима старијег храма, чији је велики ктитор био Павле Баџак, чија плоча и данас стоји уграђена у зид цркве. Троделни иконостас дело је Јање Стергевића Молера (1780-1841) који је имао синове који су му помагали и наследили његову радионицу .

Стара црква у Великој Иванчи подигнута је 1866. године, а данашња црква грађена је од 1957. до 1978. године. У цркви се чувају иконе Димитрија Посниковића из старе цркве, и део иконостаса, царске двери, које је осликао Јања Молер још 1830. године у старој цркви у Марковцу. Двери, украшене дрворезом, имају посебну уметничку вредност. На осликавању комплетне цркве данас ради иконописац Дејан Манделц.

Стара црква брвнара у Влашкој саграђена је 1845. године у време првог влашанског свештеника Милана Давидовића пореклом из Кораћице, оца Љубе Давидовића, који је био на челу парохије од 1845. до 1887. године. Иконостас су сликали 1848. синови Јање Молера, Михаило и Јован Молеровић. По урушавању ове цркве 1917. године, иконостас је расклопљен и склоњен. Пронађен је у звонику нове цркве.

Нова црква је завршена 1908. године а иконостас је пренет из старе цркве брвнаре. Милисав Марковић је допунио иконостас својим сликама сличним као у Ковачевцу. У цркви у Влашкој чува се и славска икона Светог Николе, такође рад Милисава Марковића, као и икона Богородице са Христом на престолу непознатог аутора.

Црква у Црквинама је саграђена 1884. године на месту где је била стара црква из доба деспота Стефана Лазаревића. Црква је обнављана још 1813. Поред цркве пободен је кенотаф на месту где је умро деспот Стефан Лазаревић 1427. године. Ово је најстарији и најзначајнији споменик у нашем крају. Иконостас је 1853. осликао Димитрије Посниковић (+1891).

Стара црква у Кораћици подигнута је 1858. године. Црква је у романском стилу по угледу на пречанске цркве из тог периода. Високи барокни иконостас као и осликани свод над наосом и олтарском полукалотом осликао је Никола Марковић (1843-1889) који је студирао на Академији у Фиренци и одлазио на студијска путовања у Немачку и Француску.

Стара црква у Ковачевцу, посвећена Преносу моштију Светог Николаја Мирликијског, саграђена је 1877. године, а иконостас 1893. Нови иконостас црква добија 1904. у коме су садржане са ранијег иконостаса само царске двери. Овај нови иконостас, који је осликао Милисав Марковић (1863-1910), премештен је касније у нову цркву када је стара црква порушена 1938. године. Нова црква грађена је од 1939. до 1962. године. Ова црква, једна од највећих сеоских цркава у Србији, саграђена у неоморавском стилу по пројекту Момира Коруновића.

Црква у Великој Крсни саграђена је 1901. године. Иконостас у цркви донирала је супруга Александра Обреновића, краљица Драга. Иконе у иконостасу израдио је Рафаило Момчиловић. Краљица Драга није присуствовала освећењу цркве јер је уследио Мајски преврат и погибија краља и краљице. Иконостас је комплетно рестауиран 1995. године.

Израдња младеновачке цркве започета је по пројекту Гргура Миловановића 1908. а довршена је 1911. године. Грађена у српско-моравском стилу, спада у најлепше православне храмове у Србији с почетка ХХ века. За време окупације црква је Аустроугарима служила као затвор. Година 1926-1929. сликар и вајар Михаило Миловановић израдио је од мермера иконостас и осликао га, а затим и зидове цркве, на којима се истицала фреска Св. Ђорђе убија аждају, са ликом Краља Александра Карађорђевића. Иконе из иконостаса су недавно рестауриране и налазе се у парохијском дому цркве, а данас су на иконостасу иконе Дејана Манделца. Када је први животопис пропао, други зидни живопис завршен је 1991. који није дуго потрајао. Данашњи живопис завршио је 2019. Јандрија Чоловић.

Црква у Дубони је подигнута 1909., а обновљена је 1993. године у време службовања пароха Јована Буквића. Цркву је живописао Владимир Бата Кадишевић 1997. године. Фреске на зидовима спадају у сам врх црквено-уметничког стваралаштва тог периода. Иконостас у цркви је из ранијег периода.

Цркву на младеновачком гробљу подигла је 1921. Даница Баџак, која је после смрти мужа Љубомира Ј. Баџака изградила 1921. породичну гробницу и капелу. Између два светска рата, у крипти капеле сахрањени су Љубомир и Даница Баџак и њихова прерано умрла кћи Круна. Синови Љубе и Дане, Јанко и Милан Баџак, чије се слике налазе окачене у цркви,  побијени су после рата од нове власти да им се и данас гроб не зна. После Другог светског рата капела је национализована. Капела је враћена власницима 1991. који су је предали СПЦ. До 1992. године, капела је обновљена и освећена као црква залагањем Предрага Чокића из Ковачевца, Зорана Милинковића и младеновачких предузећа. Иначе велики ктитор епархије Предраг Чокић је члан Епархијског савета и један од девет чланова Епархијског управног одбора Епархије шумадијске са седиштем у Крагујевцу. Чланови истог савета су и прота Драга Ракић (који је такође члан и заменик Епархијског црквеног суда) и архимандрит Јован, старешина манастира Тресије.

Црква у Међулужју освештана је септембра 2018. године. У цркви се налазе веома лепи камени под и иконостас.

Црква у Рајковцу је подигнута по пројекту архитекта Љубице Бошњак. Иконе на иконостасу насликао је Јандрија Чоловић. Црква је делимично живописана, а аутор је иконописац Владимир Карановић.

Градња цркве у Рабровцу започела је 1996. а завршена је 2009. године када је и освештана. Резбарени иконостас дело је судије Драгана Петровића из Вишњице, а иконе на њему су дело Татјана Делеве из Београда. Црква је подигнута у предивном амбијенту на самој обали Рабровачког језера.

Изградња цркве у Америћу започета је 1997. године.

Ове године почела је акција за изградњу и цркве брвнаре посвећене Светом Јовану Богослову у суседном селу Мала Врбица.

У овом раду Маринковића и Манделца нису приказане цркве у селима изван младеновачког архијерејског намесништва и изван младеновачке општине (Белосавци, Стојник). У Пружатовцу, Шепшину и Сенаји нема цркве.

---

Каталог изложбе која се организује у оквиру пројекта
“Сакрална архитектура и иконопис у XIX и XX веку на територији Градске општине Младеновац”

Музеј града Београда – Одељење Младеновац од 5-25. јула 2019. године

Младеновац 2019