Petar Bajtajić

NAJVEĆI MLADENOVAČKI HEROJ U DRUGOM SVETSKOM RATU –
Potomci retkih starosedelaca Mladenovca još uvek pamte priče svojih starih o ulasku Nemaca u Mladenovac 12. aprila 1941. kada je herojski poginuo u odbrani Mladenovca potporučnik Vojske Kraljevine Jugoslavije Petar Bajtajić, nanevši Nemcima velike gubitke. Bajtajić je uz pomoć ostalih branioca blokirao rampe, pored nadvožnjaka u izgradnji koji još nije bio premošten, a na prugu navukao vagone tako da je moćna nemačka tenkovska kolona koja je s bugarske granice za osam dana umarširala u Beograd, morala pred Mladenovcem da zastane. Kada su se Nemci okupili oko blokirane rampe Petar je odozgo mitraljezom sa spratnog prozora kafane “Balkan”, zaštićen oborenim bilijarskim stolom, raspalio po njima mitralljezom i naneo im strašne gubitke (“bilo je mnogo mrtvih Nemaca koje su odvezli i sahranili na Seltersu” pričale su komšije). Teško ranjeni Petar počeo je da se povlači niz prugu ali je u tom pokušaju izdahnuo na svoj 22. rođendan, po priči na uzbrdici kod Crkvenca.

U knjizi generala Velimira Terzića “Slom Kraljevine Jugoslavije“ piše: 12. aprila 1941, na ulazu u Mladenovac u borbi s nemačkom tenkovskom kolonom potporučnik Bajtajić je sa svojim vodom više časova zadržavao neprijateljsko nadiranje onesposobivši 26 Nemaca i u toj borbi hrabro poginuo.

Otpor u Topoli, Mladenovcu i Ralji usporio je ovu nemačku kolonu koja je ušla u Beograd tek sutradan 13. aprila gde su zatekli kolonu koja je 12. aprila stigla iz pravca Pančeva.

Mladenovac je jednu malu periferijsku ulicu u Bataševu nazvao po imenu 21-godišnjeg Petra Bajtajića, koji je po završetku vojne akademije bio raspoređen u Šabac odakle je s delovima Unske divizije u rasulu stigao u naš grad da Nemcima stane na put u njihovom nadiranju kragujevačkim drumom prema Beogradu, i tu na svoj rođendan izgubio život; Kafana “Balkan”, pored mlina ispod nadvožnjaka (Makovica) srušena je posle rata verovatno jer je bila teško oštećena u borbama oko rampe.

Odbrana Mladenovca i okoline 12. aprila 1941. trajala je sporadično ceo dan i do kasno u noć. Vojnici Jugoslovenske vojske, koji su se tu zatekli u povlačenju i na prilazima Mladenovcu organizovali odbranu: oficiri Petar Bajtajić, Rade Marković, Ivan I. Marjanović, Dimitrije L. Dimović i još 59 vojnika, ostataka 55. i 121. pešadijskog puka Unske divizije poginulo je u odbrani Mladenovca. Imena identifikovanih vojnika zabeležili su u knjigu umrlih prilikom sahrane pop Milan i pop Rus (knjiga je oduzeta od crkve 1947. i zatim nestala). Tako je i Andreja otac Petra Bajtajića saznao za sudbinu sina i podigao mu skroman spomenik na mladenovačkom groblju. Pored vojnika život je izgubilo i osam civila meštana iz sela i varoši, među njima i Raka Ilić iz Kovačevca.

Prizor ulaska Nemaca u našu varoš bio je strašan. Nemačka artiljerija i tenkovi su pri prolasku kroz varoš neprekidno tukli ali je većina granata preletala grad i padala po brdima u selima. Nemački tenkovi i kamioni, sa uspravljenim nemačkim zastavama, s tutnjavom su ušli u varoš. Nemci su odmah počeli da razbijaju trgovačke radnje i pljačkaju i tovare robu u kamione. Ono što je preostalo pokupili su pod okriljem noći psi rata iz varoši i okolnih sela. Nemci su zauzeli u gradu sve najbolje kuće za smeštaj oficira, sve škole za svoje kasarne, a jednu Rakićevu halu (Minel) za svoj zatvor. Odmah na početku okupacije obešen je za primer jedan meštanin kod spomenika gde je stajao nekoliko dana, a pored spomenika su organizovana javna šibanja «neposlušnih» gradjana.

Bio je to početak četvorogodišnje nemačke okupacije Mladenovca.

Spomenik Petru Bajtajiću na mladenovačkom groblju

Na glavnoj stazi kroz mladenovačko groblje s leve strane nedaleko od kapele i danas stoji uz stazu mali spomenik Petru Bajtajiću na čijem postamentu piše: “spomenik podižu otac i deca” – otac Andreja, šef železničke stanice u Vršcu, Petrov brat Čedomir (1922) i tri sestre, Zora, Ljuba i Vera. Petrova majka Zorka tada nije bila živa. Na humci spomenika Petru Bajtajiću leži mermerna ploča koju su postavili 1981. zahvalni „Građani Mladenovca“.

Počast Petru Bajtajiću i izginulim vojnicima Jugoslovenske vojske

Svake godine 12 aprila UBNOR polaže venac na spomenik Petru Bajtajiću na mladenovačkom groblju čemu je dugo prisustvovala i Ljiljana, supruga Petrovog brata Čedomira, a u dva navrata odali su počast svom stricu i Ljiljanina deca Vladan i Jelena.

Prilikom počasti 2014. dr Vladan Bajtajić, ugledni neurohirurg u Srbiji i Britaniji, ispričao je da je Petrov deda, koji je rodom iz Bačkih vinograda kod Subotice, promenio svoje mađarsko prezime Bajtai u Bajtajić, a da se njegov sin Andreja (Andraš) oženio učiteljicom iz Crepaje Zorkom (dev. Dragojevič) i da je Andreja pre ženidbe iz ljubavi prema Zorki prešao u pravoslavnu veru i dodao prezimenu „ić“ i sa njom dobio šestoro dece.

Potomci Petra Bajtajića

Najstariji i najbliži živi potomci Petra Bajtajića danas su: deca njegovog brata Čedomira, sin Vladan Bajtajić koji živi u Beogradu i čerka Jelena Bajtajić koja živi u Italiji. Jelenin sin FIlip Stefanović, koji je napisao članak o dedi-stricu Petru Bajtajiću na italijanskom forumu, za mesec dana će dobiti ćerku, a Verin unuk Andreja Vučković koji živi na Novom Zelandu, ima dva sina.

Istoriju pišu pobednici

Mladenovac ni posle 85 godina nije podigao spomenik herojski izginulim braniocima Mladenovca u Aprilskom ratu 1941. Na teritoriji države u kratkom Aprilskom ratu poginulo je oko 6.000 Nemaca što je desetostruko više od broja stradalih Nemaca u borbama sa partizanima i ravnogorcima u toku sve četiri godine okupacije.

Veliki je broj heroja Aprilskog rata. U Mladenovcu se po Velimiru Terziću veoma ističe i Momčilo Marković koji je na Seltersu uništio sa svojom baterijom u povlačenju sedam nemačkih tenkova (dugo su stajali pored puta i posle rata), pri čemu je cela posada njegove baterije izginula. O Momčilu zasada nema drugih izvora koji će to da potvrde što je težak i neizvestan zadatak za buduće lokalne istoričare.

Naslovna slika: Petar Bajtajić i pukovska zastava pod kojom se borio