Izgradnja pruge

ISTORIJA MLADENOVAČKOG KRAJA (17)
Ko je sve Kosmajem hodio i s kosmajskog izvora vodu pio

Izgradnja pruge počela je 15. juna 1881. a završena je 23. avgusta 1884, tako da je samo za nešto više od tri godine krenuo prvi voz. Vrlo brzo su varošani navikli na novo prevozno sredstvo voz. Karta „za vozidbu“ do Beograda u I klasi koštala je oko 8 dinara a u III klasi oko 4 dinara, za decu do 10 godina bila je upola jeftinija. A za četiri dinara trebalo je prodati četiri kokoške. Tada je učitelj imao platu oko 67 dinara, potporučnik 126 dinara a otpravnik vozova 100 dinara. U to vreme napoleon je vredeo 21 dinar a dukat 12 dinara. Godina 1890-1893. saobraćala su motorna kola na relaciji Mladenovac-Beograd u kojima je vozna karta bila nešto jeftinija. To su bila jedna kola sa ugrađenom malom parnom lokomotivom na čelu koja su SDŽ (Srpske državne železnice) nabavile prvenstveno zbog prevoza putnika u tada mondensku banju Aranđelovac do koje se iz Mladenovca nastavljalo drumom. Maksimalna brzina je u početku bila 60km/h, posle 1930. i 100km/h.

Uroš Petrović, opštinski časnik iz Sela Mladenovca otvorio je prvu krčmu pored pruge na ataru sela Mladenovca, 30 metara od pruge u izgradnji, u svojoj kolibi od dasaka pokrivenoj ćeramidom na mestu pored samog severnog ulaza u današnju žel. stanicu. Tu je prodavao radnicima na pruzi jelo i piće. Ali ta krčma je imala privremenu dozvolu samo dok traje izgradnja pruge, pa je morala biti uklonjena.

Godine 1886. opština sela Mladenovca izgradila je mehanu „Kosmaj“, s dozvolom nadležnog ministarstva, tako da se današnja „Stara mehana“ računa, pored zgrade stanice, kao prva izgrađena kuća u Mladenovcu.
Varoš Mladenovac nastala je u ataru sela Mladenovca, oko železničke stanice, na livadama i vinogradima Petrovića, Stevančevića, Milojevića, Radosavljevića, Stojanovića, Vasilića, Blažića i drugih. Imućniji ljudi sela Mladenovca imali su kolibe u livadama oko Luga, i duž puta za Kragujevac, gde su boravili preko leta i čuvali stoku. Po priči starih Mladenovčana prva kuća sagrađena posle Mehane u Mladenovcu je kućica koja je do nedavno stajala pored Marinkovićeve kuće (pržionice „Irena“). Prema podacima iz crkvenih matičnih knjiga već 1886/87/88. pominje se naselje „mladenovačka štacija“, a 1889/90. „stanično naselje“ Mladenovac. To naselje je posle 1890. već imalo pedesetak kuća, kad je Beograd imao 50.000 stanovnika. U Mladenovcu je već bilo desetak dućana, tri obućara, četiri stolara, opančar, plugar, bravar, kovač, mlinar, ćurčija, terzija, potkivač, kolar, pinter, četiri pekara, četiri bojadžije i tri velike mehane. Petnaestak firmi iz Beograda imale su tu već svoja skladišta, a već se grade pored cincarskog još dva parna mlina Stanićev i Badžakov. 

Godine 1888. protutnjao je prvi Orijent ekspres kroz Mladenovac, „munjeviti voz“ od Pariza do Carigrada koji je imao prvu stanicu od Beograda u Palanci. Mladenovčani su mogli da se ukrcaju u Palanci u 14.40 i već uveče u 21.05 budu u Carigradu. Kasnije je taj voz zastajao i u Mladenovcu, gde su Evropljani mogli da kupe ne izlazeći iz voza, lepinje sa kajmakom. Pre te godine, putnici iz Mladenovca za Carigrad, ako ih je bilo, morali su hvatati parobrod u Smederevu, ploviti Dunavom do Ruščuka, odatle železnicom do Varne, a od Varne lađom preko Crnog mora do Carigrada. 

Žitelji „staničnog naselja“ zatražili su još 1889. da se Mladenovac proglasi za varošicu, a godine 1890. na mladenovačkoj stanici skinuli su tablu „Međulužje“ i postavili tablu koja i danas stoji – „Mladenovac“ – po poznatoj priči stanica je trebala biti ispod Keramike u Međulužju, pa je tako napravljena tabla, ali su Mladenovčani nekoliko puta premeštali geometarske kočiće za stanicu u svoj atar, dok inženjer nije popustio. 
Do proglašenja Mladenovca u varošicu došlo je ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, na Sv. Iliju, 2. avgusta 1893. godine. Pre toga, ministarstvo iz Beograda je tražilo da selo Mladenovac sakupi 120 glasova meštana da bi se selo proglasilo varošicom. Meštani su dovodili ljude iz okolnih sela i naseljavali ih da bi sakupili toliko glasova.

Već iduće 1894. Mladenovac se odvaja od sela Mladenovca i dobija zasebnu opštinu. Mladenovac je tada imao ukupno 558 stanovnika. Te godine kralj Aleksandar će vozom proći kroz Mladenovac na putu za Carigrad. Da bi neko mesto bilo varošica potrebno mu je crkva i škola. Deca iz staničnog naselja koje je postalo varošica, išla su u školu u Međulužje i Selo Mladenovac. 

Godine 1894. građani Mladenovca, među njima Sreten Petrović (rodom iz Topole), Pavle Veljković (iz Vlaške), Cvetko Đorđević (Ćustendil), Ćira Aranđelović (Niš), Tomče Mihailović, Miloje Mitrašinović, Sima Popović, Živan Mihailović, opančar, na čelu sa svojim predsednikom suda i opštine Naumom Atanasijevićem (iz Kruševa) dobili su dozvolu da u privatnoj kući Sime Popovića Pogačara (ex polj. apoteka Seme-Ekrem) otvore svoju prvu školu. Prva čitaonica i biblioteka u varoši otvorena je 1896. godine.
Mladenovac je posle proglašenja varošice, početkom 1895. imao tridesetak trgovaca, desetak opančara, četiri obućara, desetak abadžija, krojača, četiri plugara, pet mehandžija, tri mašinista u parnim mlinovima, tri stolara, tri potkivača, dva zidara, dva kovača, dva učitelja, knjižara, špekulanta (preprodavca), poštara, pisara, lekara, apotekara, baštovana, kelnera (Gliša Jovanović), limara, a iste godine otvorena je škola. Na železnici je radilo devet radnika: službenik koji je isplaćivao plate i prodavao karte, dva čuvara pruge, pumper koji je dolivao vodu u lokomotive na pumpi koja je bila prva na pruzi od Beograda prema Nišu, skretničar, nadzornik pruge, šef stanice i dva desetara pruge koji su održavali prugu. 

Godine 1898. ustanovljeno je u varošici Mladenovac poresko odeljenje za sedam opština koja gravitiraju Mladenovcu, a zatim i policijska stanica. Godina 1897-1901. narodni poslanik sreza Kosmajskog bio je Blagoje Janković, trgovac iz Vlaške. Od 1901. petak je pazarni dan u Mladenovcu. Vašari u Mladenovcu se održavaju 14. maja na Sv. Jeremiju, 30. jula na Ognjenu Mariju, 11. septembra na Usekovanje i 19. oktobra na Sv. Tomu. 
Godine 1898. na imanju braće Atanasijević pronađena je lekovita voda koja će dobiti ime „Srpski Selters“. Braća su izgradila hotel „Selters“ 1907. i od tada naša varoš postaje jedna od banja Srbije. Danas je Mladenovac posle Bora najmlađi grad u Srbiji i verovatno među prvima po naglom rastu stanovništva.