Drugi srpski ustanak
ISTORIJA MLADENOVAČKOG KRAJA (9)
Ko je sve Kosmajem hodio i s kosmajskog izvora vodu pio
Drugi srpski ustanak
Na Cveti 23. aprila 1815. dođe u Takovo knjaz Miloš na zbor kod crkve gde narod odluči da se diže opet ustanak. U pripremi Drugog ustanka aktivno učestvuju Nikola Katić iz Rogače i Vićentije Petrović iz Koraćice. U prvim sukobima knez Vićentije sa svojim ustanicima dočekuje tursku konjicu u Boleču i natera je u bekstvo ka Beogradu. Usledili su slavni srpski bojevi protiv Turaka u Drugom srpskom ustanku… Na kraju Miloš i Marašlija sklope mir na Liparu kod Jagodine. Marašlija ispuni dogovor i preuze vlast u Beogradu, a Sulejman napusti Srbiju. Malo po malo Miloš je osvajao vlast služeći se laskavim rečima, novcem, pretnjom, lukavstvom i ubistvima.
Godine 1815. zaključen je mir u Bukureštu a godine 1817. ubijen je Karađorđe. Njegov ubica i njegov kum, knez Vujica Vulićević iz Azanje, imao je svoje mesto u Kusadačkoj crkvi, a ratovao je sa Turcima na Deligradu mesec dana pošto je Karađorđe pobegao u Zemun. Iste godine knez Miloš je u svom obračunu sa protivnicima pogubio i Dragića Petrovića iz Ropočeva zajedno sa Simom Markovićem.
Knez Đuka iz Jagnjila bio je i za vreme Miloša oborknez cele kragujevačke nahije, koja je u to vreme zahvatala i atare sela: Jagnjila, Vel. Ivanče, Markovca, Pružatovca, Međulužja i Rabrovca, a kojom je upravljao sve do svoje smrti 1818. godine. Sahranjen je gde je i rođen u Jagnjilu. Potomci kneza Đuke, Živan i Radoje Knežević bili su među četiri glavna organizatora puča 27. marta 1941. godine. Radoje je se pobrinuo za mladog kralja Petra II, kome je bio profesor i vaspitač, a Živan komandant trupa koje su izvršile puč i zatim ministar vojske u Londonu. Obojica su posle rata izbegli u Ameriku gde je Živan dobio odlikovanje iz ruku predsednika Trumana za zasluge u II svetskom ratu. Povodom proslave 50-godišnjice Drugog ustanka na spisku preminulih ratnika bili su Petrekanja Brkić iz Pružatovca i Blažo Gojković iz Međulužja…
U Drugom ustanku izginula je četvrtina stanovništva Srbije, godine 1820. u Beogradskom pašaluku nije bilo više od 500.000 stanovnika, na primer 1818. u Kragujevcu je bilo samo 193 kuće, u selu Mladenovcu 29 kuća, u Koraćici 60, u Kovačevcu 63, u Vel. Krsni 83, u Šepšinu 16, u Pružatovcu 13, a u Rajkovcu 13 kuća. Godine 1822. u Mladenovcu je bilo 32 kuće a u Međulužju 25 kuća. U vreme ustanaka Markovac, Mala Vrbica (osnovali Žujovići nakon 1826) i Granice nisu postojali. Godine 1824, 6. jula, Knjaz Miloš je noćio u Koraćičkoj meani, trošak je bio 416 groša. Iste godine na spisku poreskih obveznika (čibuka-za stoku) bilo je 64 domaćina iz Markovca a prethodne godine popisano je u tom selu ukupno 1102 grla stoke i 55.000 groša prihoda (tada je deset groša bilo jedan dukat a “kesa” je sadržavala 500 groša). Godine 1826. u Smederevu je bilo 300 srpskih kuća sa 4.000 duša, a 1829. bilo je 800 Turaka u Smederevu.
Đakova buna
Godine 1825. dogodila se Đakova buna. Turci su u to vreme još ubirali porez a siromašne ljude koji nisu imali da plate, pohvatali su i vezali, da ih teraju Milošu. Miloje Popović Đak iz Kusatka pobunio se i sa 5.000 nenaoružanih ljudi krenuo u Kragujevac Milošu. Miloš im pošalje u susret vojsku i rastera ih, a Đaka ranjenog sustiže u Malom Mokrom Lugu Jovan Vićentijević Ćerim iz Koraćice (sin Vićentijev) i vezanog dovede u Palanku, za šta je od Miloša dobio 100 dukata ćesarskih. Miloje Đak je pogubljen i razapet na točak u Palanci a glavu su mu odneli u Beograd gde je na kolcu bila izložena baš kao i glava Stanoja Glavaša (1915) i Karađorđa (1917). Đak je bio najbogatiji i najpismeniji trgovac u kraju. Sahranjen je u Kusatku u crkvi s leve strane oltara. Zabeleženo je da je Ćerim umro mlad. Knjaz Miloš Obrenović bio je u mladenovačkom kraju u vreme Đakove bune koja je izbila u Azanji i Selevcu. Te godine Miloš je uplašen ovom bunom uveo stajaću vojsku. U Miloševo vreme hajduci su postali prava napast u Srbiji pa je knjaz uveo vešanje i stavljanje na točak, za jednu godinu pobio je 1000 hajduka, pa je Šumadija postala bezbednija.
