Železnica u Srbiji

ISTORIJA MLADENOVAČKOG KRAJA (20) 
Ko je sve Kosmajem hodio i s kosmajskog izvora vodu pio

Železnica u Srbiji

Srbija je morala da izvrši preuzete obaveze sa Berlinskog kongresa prema Austrougarskoj, pa je krajem 1880. vlada raspisala licitaciju za graditelje železnice. U Beograd su se sjatili emisari s koferima punim novca, da podmite koga i gde treba. Koncesiju je dobila francuska “Generalna unija” Ežena Bontua, koja je nakon godinu dana bankrotirala, tako da je posao preuzelo Društvo za izgradnju i eksploataciju srpskih državnih železnica. U igri bili milioni s raznih strana i da su nuđeni i samom kralju Milanu. Upravo je kralj 3. jula 1881. udarcem srebrnim budakom u ševaru ispod sadašnje Gazele označio početak radova na pruzi Beograd-Niš, da bi radovi, uz mnogobrojne peripetije, bili okončani sa zakašnjenjem od 15 meseci. Prvi svečani voz prošao je dolinom Morave 23. avgusta 1884. Tadašnje Srpske novine u rubrici Domaća vest pišu:

“Pre osam časova behu na stanici svi pozvani gosti od strane vlade i društva. Prvo je osvećena vodica, a zatim su pozvani gosti zauzeli mesto u vagonima. Tačno u osam sati i 30 minuta krenuo je prvi voz i pozdravljen je pucnjavom topova i klicanjem prisutne publike: sretan vam put; a odmah za ovim vozom krenuo je i drugi.”

Vozovi su, svaki sa po devet vagona, krenuli u razmaku od četiri minuta. Prvi, s gostima iz inostranstva, stigao je na vreme, ali je drugi u Niš stigao sa četiri sata kašnjenja. Glavni organizator ceremonije bio je neki Amiljo, Francuz, direktor eksploatacije “Srpskih železnica”. On je, prema pisanju tada srpske štampe, upravljanje drugom kompozicijom poverio svom sinu, koji je ostavio lokomotivu bez vode, pa je voz nekoliko sati proveo na otvorenoj pruzi. Gostima je na toj prvoj vožnji u Lapovu priređen ručak, a na svim usputnim stanicama narod je vozove sačekivao pesmom, muzikom i prangijama. Redovni saobraćaj počeo je 3. septembra 1884.

Za voznu kartu trećeg, najnižeg razreda, od Beograda do Niša plaćalo se 17 dinara i 10 para, otprilike koliko i za sto kilograma pšenice. Danas karta na ovoj relaciji vredi oko 45 kilograma pšenice po ceni koju daje država. Dužina pruge bila je 243,5 kilometara. Po redu vožnje, putnički voz od Niša do Beograda putovao je osam sati i 15 minuta, što je za ono vreme bila fantastična brzina. Pre železnice, do Beograda se putovalo od dva do tri dana. Meraklije su prvi voz videle 31. januara 1884. “Vojnici i panduri rastrčali su se, jerbo vlak, tako su ga zvali, bljuje vatru kako karaveštica’.
Među putnicima prvog svečanog voza koji je iz Beograda stigao u Niš, iako je prilika bila izuzetna, nije bilo kralja Milana. Uz dvorske počasti, on je sa suprugom Natalijom i sinom Aleksandrom tri dana ranije (20. avgusta po starom, odnosno 1. septembra po novom kalendaru 1884) u 15 časova s novoizgrađene stanice u Beogradu otputovao na drugu stranu, preko Zemuna, za Beč. Ovim je otvorena beogradska železnička stanica, a događaj je bio impozantan. Kraljevom odlasku novom prugom prisustvovalo je više od dve stotine zvanica iz inostranstva i nekoliko hiljada građana.

Jedan od najslavnijih vozova u istoriji železnica Orijent ekspres (simplon) saobraćao je na liniji Pariz-Istanbul i prolazio od 1885. kroz Mladenovac. U to doba Orijent ekpres je saobraćao tri puta nedeljno kroz naš grad i Mladenovčani su često izlazili da ga dočekaju. 

Samo pola veka posle prvog voza, na srpskim prugama, pojavio se „Leteći Beograđanin“. Ova parna lokomotiva proizvedena je u Berlinu, ali su joj 1936. naši stručnjaci promenili prvobitni izgled i dali joj aerodinamičan oblik. Na probnoj vožnji 1937. na pruzi Beograd-Zagreb “Leteći Beograđanin” postigao je za to vreme fantastičnu brzinu od 146 kilometara na sat, čime je svrstan u red evropskih superekspresnih parnih lokomotiva.

Voz ćira

Voz ćira, na uskom koloseku (0,76 m), išao je od Mladenovca preko Međulužja, pored Jagnjila, preko Markovca (Grabovca), Misače, Orašca, Banje do Aranđelovca. Izgradnja pruge počela je 1901. godine a puštena je u rad novembra 1904. za teretni i marta 1905. za putnički saobraćaj. Inače prvu prugu uskog koloseka Austrougarska je počela da gradi dvadeset godina ranije, 1882. stigao je prvi voz ćira u Sarajevo.

Zanimljivo je da je ta pruga izgrađena 1898. samo od Mladenovca do rudnika u Misači (12 km), pa je na molbu Aranđelovčana da se povežu s prugom Beograd-Niš produžena do Aranđelovca. Docnije je produžena pruga do Lajkovca (1910) i tako se povezala sa kasnije izgrađenom uzanom prugom iz Beograda preko Obrenovca, Lajkovca (Valjeva (1908) do Čačka (posle rata). Tih godina Mladenovčani su mogli ćirom da otputuju do Aranđelovca za jedan dinar.

Ova pruga ugašena je 1983. godine. Odlazak te pruge u istoriju zabeležile su Mladenovačke novine gde je izašao tekst mladenovačkog hroničara Radeta Vasilića: “Poslednji ćirin zvižduk.” Po dolasku Karađorđevića, godine 1903. za narodnog poslanika sreza Kosmajskog izabran je prvi put radikal Aleksa Žujović, učitelj iz Male Vrbice.

Godina 1905/07. u Selu Mladenovcu učiteljevao je Milorad Petrović Seljančica, prvi pesnik mladenovačkog kraja, rođen 1875. u Velikoj Ivanči. U idili sela i mlade varošice Mladenovac nastale su njegove čuvene pesme: “Oj devojko”, “Navire noć”, “Stani zoro”, “Pod jablanom”… Živeo je zatim u Beogradu boemskim životom i družio se sa Jankom Veselinovićem, Radojem Domanovićem, Stevanom Sremcem, Borom Stankovićem, Disom i drugima.
Kada je 1904. došao na vlast kralj Petar I Karađorđević u glavnoj mladenovačkoj ulici udarena je turska kaldrma. Te godine kaldrmisani su i trotoari a ulica je dobila ime Kralja Petra I. Kaldrmisana je i ulica od železničke stanice do Karamatićeve klanice, a 1932. popločana je kockom glavna ulica. Godine 1906. SDŽ uvodi dva snabdevačka voza “pilićara” od Mladenovca do Beograda kojim su seljaci iz okoline snabdevali pijace u glavnom gradu. Godine 1907. počela je s radom u Mladenovcu industrijska klanica Paje Jovanovića “Srbija”. Prva ciglana u Mladenovcu napravljena je preko puta železničke stanice u livadama oko 1907. godine. Vlasnici su bili iz Pirota a zvali su ih Bugari. Godine 1908. kralj Petar je predvodio velike vojne manevre u našem kraju.