Pantićeva kuća
Sledeća kuća u glavnoj ulici, naslonjenu na kuću na uglu sa Crkvenom ulicom, takođe je sagrađena na placu Radivoja Stevančevića, koji je on poklonio svojoj drugoj ćerki Milevi. Mileva se udala za Vitomira Pantića koji je tu sagradio kuću, koja je kod starijih varošana poznata kao Pantićeva kuća, a kod nešto mlađih kao “Egipat”, po nekadašnjoj poslastičarnici u toj kući. U tom lokalu bio je pre rata bife Dušana Stanića, a kasnije je tu bife držao vlasnik zgrade Vita Pantić. Tu je neko vreme i Sava Marković sa ortakom Mikom Laprdikom (Daničić) držao bife.
Vitomir Pantić s porodicom stanovao je pozadi u svom stanu, a posle rata imali su i stanare, nekoliko meseci i roditelje autora ove priče (u tom dvorištu je autor i došao na svet). Stanovi pozadi su prodati šumaru Šaponjiću iz Amerića, danas su tu njegovi potomci, a lokal i stan u prizemlju kupio je Šemsa i otvorio poslastičaru. Vitomir je imao dva sina: Savu, inženjera i Rašu, poznatog mladenovačkog veterinara. Raša Pantić je ovako pričao o događaju iz 1944. ispred ove kuće, koji se završio tragičnom smrću njegovog oca:
– Najava oslobođenja došla je sa savezničkim avionima spitfajerima koji su počeli da mitraljiraju vitalne ciljeve po varoši. Narod im je dao ime kukuruzari jer su leteli vrlo nisko i čak im spevao pesmicu:
Dobro jutro, dobar dan,
dolazimo svaki dan,
ko nas voli neka bega,
ko nas mrzi nek’ nas čeka.
Partizani su bezuspešno opsedali grad nekoliko dana, čak i upadali u njega ali Nemci su čvrsto držali grad sve dok s juga nisu naišli Rusi. Dan ranije pre odlaska Nemaca iz Mladenovca (11. oktobra 1944), satima su glavnom ulicom prolazili tenkovi, kamioni i topovi u svom povlačenju iz Grčke. U neposrednoj blizini raskrsnice Crkvene i K. Petra, preko puta Pantićeve kuće, iz podruma Nenadovića kuće (desno od prolaza), pri jednom dužem prekidu nemačke kolone, ubijen je s nekoliko hitaca u leđa jedan nemački podoficir. Nemci su munjevito blokirali ceo kraj. Ne stigavši da pobegnu, na ulicu ispred te zgrade izašli su Draga (železnički službenik) i Steva (službenik iz katastra) i, da bi otklonili sumnju sa sebe, na očigled komšija pokazivali su Nemcima u pravcu zgrade Vitomira Pantića. Nemci su im poverovali i upali u pokazanu kuću kao i u okolne kuće, i izveli na ulicu Vitomira Pantića i veterinara Vebera, a u podrumu kod baba Živane na mestu ubili Božinog očuha, Milosava Andrejića, kantardžiju, koji se tu po svoj prilici zadesio u švaleraciji. Pri sprovodjenju, na putu niz ulicu ka železničkoj stanici (zatvoru u načelstvu), Veber, koji je znao nemački, uspeva da se oslobodi, a Vitomir Pantić, nesrećno, na poslednji dan okupacije u Mladenovcu, gubi život pod nemačkim mecima u uskom budžaku izmedju terase Mehane i Načelstva, Taj dugački budžak preko puta policije, izmedju terase i zgrade, i danas stoji isti kakav je bio pre više od sto godina. Skriveni svedok streljanja bio je Zarije konjušar koji je tada radio u Mehani.
Pok. Raša Pantić je bio veoma rad da mi ispriča sve o kraju u kome se rodio i odrastao. Padala je neka kišica i ja sam ga smestio u kola i lagano vozio od kuće do kuće i beležio šta mi priča. Zanesen uspomenama nije se setio da me pita ko sam. U jednom trenutku je zastao i upitao:
-A čiji si ti mali?
-Ja sam Uzelca šofera sin, na šta Raša uzviknu iznenađeno
-Au mali! Pa ti si se rodio kod mene u dvorištu
Tako sam doznao gde sam se tačno rodio :), iz priče majke znao sam da je to bilo u tom kraju ali nisam znao tačno gde.
Stan u kome je odrastao Raša, kao i kućicu u kojoj sam se ja rodio, otkupio je u današnje vreme Goran Lazarević i u dvorištu smestio svoju Auto školu Start. U „Egiptu“ je sad Second hand prodavnica.
