RADIVOJA STEVANČEVIĆA KUĆA
Na uglu glavne i Crkvene ulice nalazi se, jedna od najstarijih kuća u Mladenovcu (dugo je tu bio “Šipad”), koju je sagradio Radivoje Stevančević, bogati zemljoradnik iz Sela Mladenovca. Njegova ćerka Milana udala se za Đurđa Radosavljevića, tramvajdžiju, i odselila za Beograd. Đurđe je u Beogradu najčešće vozio tramvaj šesticu, a njegov nećak Raša Pantić, kasnije poznati mladenovački veterinar, odlazio je u Beograd i voleo da se kači na taj tramvaj. Đurđe bi tada zaustavljao tramvaj pun Beograđana i terao malog mangupa iz Mladenovca da uđe u tramvaj i vozi se kao ostali putnici.
U ovoj kući stanovao je veterinar okruga Franjo Veber, Slovenac rodom, sa suprugom Draginjom (Veberka). Njihov sin Bogdan – Boca, gimnazijalac, mobilisan je u četnike u Koraćici gde je stradao od partizana, zajedno sa svojim psom. Ta priča se često pričala po Mladenovcu, jer su je varošani doživeli kao pravu tragediju pošto je Boca bio mlad i napredan gimnazijalac, omiljen u varoši, pohadjao je Gimnaziju Kralja Aleksandra na Dedinju zajedno sa sinovima popa Rusa (Boško i Dušan Popče). Mladi gimnazijalci leti su dolazili u Mladenovac u belim uniformama, a zimi u teget đačkim šinjelima, i kačketima na kojima su bile značke u obliku krune, i svi su planirali dalje školovanje u inostranstvu. Ali sudbina nije tako htela, Boca i Boško su stradali od komunista, a Popče se po dolasku nove vlasti propio i umro mlad. U podrumu ispod Veberovog stana Boca je improvizovao malu kuglanu za decu iz ulice. Ali jednog dana mladi gimnazijalac je mobilisan u Koraćicu gde je na svoju nesreću poveo svog vučjaka Bika. I desi se da pripucaju partizani baš kad je on bio na straži čuvajući vršalicu. Bik je poleteo na partizane a ovi ubiju kuče, a zatim i njegovog gazdu. Docu je majka sahranila u Sokobanji odakle je ona bila rodom. Veberi su pod starost živeli u Obradovićevoj kući kod nadvožnjaka, koja je nedavno srušena, Franjo je sahranjen u Mladenovcu, a Veberka u Sokobanji.
Stevančevićeva kuća je posle rata prodata Mići Vujičiću iz Amerića a ovaj je kasnije prodao Šekularcu, upravniku Doma zdravlja, a ovaj Raši Pantiću da bi na kraju u posed ove kuće došli sadašnji vlasnici.
U Stevančevićevoj kući, u lokalu gde se do nedavno prodavao nameštaj, bile su pre Drugog svetskog rata dve radnje: Steve Frizera i Drage Batlije, krojača, koji su obojica kao komšije voleli dobru kapljicu o čemu ima puno anegdota. Dragoljub Srećković Batlija iz Sela Mladenovca, bio je nekada najbolji šnajder u Mladenovcu koji je šio i odelo kralju Aleksandru u Topoli. Kada je trebalo da se kroje naručena odela, petnaest dana nije pio, a kada se taj najteži deo posla odradi majstor Batlija je bio slobodan, šivenje su preuzimali njegovi momci. Batlijin unuk, Dule Kićin, danas drži gril “Batlija” pored restorana “Drapšin”.
