DANICA OBRENIĆ

PEVAČICA NARODNIH PESAMA

Starijim čitaocima „Pečata“ sigurno nije potrebno objašnjavati ko je Danica Obrenić (1920-2004). U prvim decenijama posle rata, kada u jugoslovenskim domovima nije bilo gramofona ni ploča, a o televiziji se nije ni sanjalo, kada je jedini prozor u svet bio radio, Mladenovčanka Danica Obrenić je, sa svojim nezaboravnim interpretacijama vranjanskog i makedonskog melosa, bila više od zvezde. Uz njenu pesmu su rasle generacije Jugoslovena. Oni koji nisu čuli za njeno ime, sigurno će se setiti njene pesme, koju je pevala „iz duše“ osećajnim glasom:
Gde si dušo, gde si rano,
gde si danče mio,
gde si sunce ogrejano,
gde si noćas bio.
Već nedelja dna prođe
a ti mi ne dođe.
Sunce zađe, pada tama
a ja ostah sama.

Danica Obrenić potiče iz čuvene porodice trgovca Cvetka Đorđevića jednog od osnivača Mladenovca. Cvetko je sa svojim ocem Antom došao u Mladenovac krajem 19. veka iz Ćustendila u Bugarskoj, posle neke krvne zavade sa Turcima. Nastanili su se prvo u Selevcu, živeli su neko vreme i imali radnju u Međulužju, a kada je izgrađena pruga pridružili su se osnivačima naše varoši. Dukatima koje su poneli iz rodnog kraja podigli su kućicu na mestu svoje buduće nove kuće, koju Mladenovčani danas zovu „Stara robna kuća“. Po priči to je bila jedna od prvih kuća u Mladenovcu sagrađena usred baruština pored pruge, kada varoš Mladenovac još nije imao ni ime, već se vodio kao stanično naselje. Kuća Cvetka Đorđevića je bila toliko bogata i moćna da je i sam kralj Petar I noćevao u kod njih pri prolasku kroz Mladenovac. U Beogradu, na mestu današnjeg bioskopa „Jadran“ imali su delikates radnju na kojoj je bila firma „Cvetko i sinovi“. Cvetko je imao pet sinova koji su svi rođeni i umrli u Mladenovcu i sahranjeni su na mladenovačkom groblju preko puta Badžakove kapele.
Cvetkov brat Jovan bio je bogati svinjarski trgovac, koji je sagradio čuvenu mladenovačku kafanu „Kasina“, a na istom placu na ivici Žitnog trga imao je porodičnu kuću (na mestu današnje opštine). Cvetkov sin Milosav- Mika Đorđević bio je narodni poslanik između dva svetska rata i imao je svoj mlin pored pruge. Sin Radmilo bio je veliki boem, a sagradio je kuću današnjeg mladenovačkog Muzeja najverovatnije od očevog nasledstva. Sin Dušan je najduže ostao u Mladenovcu, dugo je vodio trgovinu u kući današnje „donje knjižare“ a živeo je u istoj kući na spratu sa suprugom Francuskinjom i decom.

Peti Cvetkov sin Milan Đorđević, izvoznik stoke za Beč i Peštu, oženio se Ljubicom iz Kusatka koja mu je donela 100 dukata u miraz. Dobili su tri sina i tri kćeri. Njegova kći Draginja (1890-1985) bila je majka naše čuvene pevačice Danice Obrenić. Draginja je živela u očevoj kući pored opštine sa sestrama i braćom: Javorkom, Milosavom, Aleksom, Svetozarom i Zorkom. Pohađala je osnovnu školu u Mladenovcu od 1896. do 1900, a udala se za Miloša Jovanovića, železničara iz Niša i donela mu u miraz 100 dukata.
Draginjina kći Danica rodila se u Mladenovcu 21. oktobra 1920. godine. U Mladenovcu je Danica imala svoje prve pevačke nastupe na školskim priredbama. Porodica Jovanović se po potrebi očeve službe selila po Srbiji. Najviše su živeli u Smed. Palanci gde je Danica završila šest razreda gimnazije. Danica je od malena pokazala muzički talenat i još na priredbama u rodnom Mladenovcu i nešto kasnije u palanačkoj gimnaziji pevala je solo ili u horu. U Palanci je pored škole učila privatno i klavir. Živela je sa porodicom u jednoj kući do same ulice koja je imala pozadi veliko dvorište, koje je po sredini imalo veliku cvetnu baštu, a u dnu letnju kujnu gde se leti veći deo dana odvijao porodični život. Uoči Drugog svetskog rata porodica Jovanović se seli u Beograd. Živeli su prvo u Karađorđevoj ulici, neko vreme u čika Ljubinoj, da bi se na kraju uselili u stan u ulici Gavrila Principa 26. gde i danas živi Danicina bratanica. Danica je imala starijeg brata Rada koji je otišao u Australiju i mlađeg brata Zorana koji je bio krojač i mnogo godina šef krojačnice u robnoj kući Nama u Beogradu.

Danica je za vreme okupacije pohađala muzičku školu „Stanković“ u klasi Žarka Cvejića koja je trajala četiri godine. Njen lirski sopran donosio joj je visoke ocene, a profesori su je nagovarali da se posveti operi. Njena sestra od ujaka dr Milica Bošković i danas se seća kako je Danica polagala završni ispit u toj školi, kada je pevala jednu ariju iz „Rigoleta“ svojim koloritnim sopranom. Posle oslobođenja zaposlila se u Radio Beogradu kao pevač u horu Radio Beograda gde su je savetovali da napusti mesto soliste i posveti se pevanju starogradskih pesama. U istoj kući će na kraju biti i urednik u muzičkoj redakciji prvog programa Radio-Beograda. Penziju je dočekala kao slobodni umetnik.
Danica se udala 1949. za Vojislava Obrenića, koji je bio profesor knjigovodstva u srednjoj ekonomskoj školi u Beogradu. Dobili su kći Draganu 1950. godine, koja danas živi u Londonu. Vojislav je rano umro (1966) tako da je Danica od tada udovica jer se nije ponovo udavala. Tako je Danica ostala sama baš kao što peva u svojoj pesmi Gde si dušo, gde si rano, koja je bila omiljena pesma njenog muža („a ja ostah sama.“).
Danica pripada prvoj posleratnoj generaciji narodnih pevača i svirača, zajedno sa Vlastimirom Pavlovićem Carevcem, koji joj je bi prvi učitelj, Ljubivojem Vidosavljevićem, Anđelijom Milić, Budimkom Jovanović.., nešto kasnije došli su Mile Bogdanović, Cune Gojković…
Carevac joj je pomagao oko svake pesme, oko svakog snimka, a Đoka Karaklajić bio je Danici kompozitor i dirigent narodnog orkestra i sigurno je on najviše uticao da se Danica opredeli za vranjanski melos.
I u ta posleratna vremena bilo je puno narodnih pevača i onih koji su pokušavali da to budu. Svojevrsna audicija događala se skoro svako veče u kafani „Orač“ gde je na svojoj violini carevao Carevac, šef Narodnog orkestra, bez čije procene niko nije mogao da prođe na Radio. Ali samo poneko od tih pevača je mogao da doda svojoj interpretaciji „ono nešto“, kako je to umela Danica. A to nešto kažu, Bog daje, „il’ ga imaš, il“ ga nemaš“. Prvih godina posle II svetskog rata pevači su pevali preko radija u živo, pa su morali, i po noći ili u rano jutro, da trče u Radio-Beograd da bi izveli svoju tačku. U studiju je bio samo jedan viseći mikrofon koji se nije mogao podešavati, pa maloj i sitnoj Danici podmetali su šamlicu da bi doprla do mikrofona. Ali, svejedno, to joj nije smetalo, ubrzo su je prozvali: „Mali slavuj narodne muzike.“
Danica Obrenić nastupala je širom Jugoslavije najviše sa Tinetom i Radojkom Živković koja joj je postala dobra prijateljica. U Beogradu pamte se njeni koncerti na Kolarcu. Nastupala je i u inostranstvu u Turskoj, Nemačkoj, Bugarskoj, Poljskoj, Izraelu, gde je pevala na hebrejskom, itd. Obišla je 35 zemalja. Sedamdesetih godina pamte se njeni letnji nastupi u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, gde je Danica svake večeri pevala pod lipama:
Ti bi hteo pesmom da ti kažem
koliko te srce moje voli
Kao bolan zoru
kao cveće rosu,
Kao oči tvoje,
Toliko te srce moje voli.

Snimila je preko 40 gramofonskih ploča (neke i za poznate kuće DECCA, Philips), na kojima su većinom izvorne narodne pesme i starogradske pesme, kao što su: „Magla padnala“, „Lasta vice lasto“, „Gde si dušo, gde si rano“, „Žal za mladost“, „Da znaeš mori mome, da znaeš…“, „Kad bi samo znao“ i „Ti bi hteo pesmom da ti kažem“, „Lastavice, lasto“; i tri zabavne ploče na kojima su zabavne pesme: „Mulen ruž“, „Uvelo lišće“, „Svetlosti pozornice“, „Estrelita“…
Dobijala je mnoge nagrade. Među prvim priznanjima bila je nagrada na međunarodnom festivalu u Langolenu u Engleskoj 1954. godine. Kasnije dolaze nagrade na Beogradskom saboru i Beogradskom proleću i na kraju orden rada i plaketa grada Beograda.
Daničin repertoar nasledila je mlađa Vasilija Radojčić ali svi se slažu da Danicu nije dostigla. Sama Danica najviše je podržavala Dušicu Bilkić.
Danica Obranić je danas veoma stara, potrebna joj je svakodnevna briga i lekarska nega, pa boravi u Penzionerskom domu na Bežanijskoj kosi dok joj se ćerka ne vrati iz Londona. O njoj brine bratanica Ljiljana, koja je kod Danice odrasla, i koja nam je ljubazno ustupila Danicine slike i članke iz novina kako bi što bolje napravili ovu priču. Verujemo da će ovaj članak iz rodnog Mladenovca Danici ulepšati penzionerske dane, i poželimo joj dug život i dobro zdravlje.. (Pečat, U.M. jun 2000)
Danica Obrenić je preminula 2004. Sahranjena je na Novom groblju, poslednju poštu odao joj je Radoslav Graić.