ŠICKOVA KUĆA I BAŠTA
Preko puta kapije Selters banje, u livadi pored Luga, između stadiona i ulice, nalazi se Šickova kuća koju je sagradila porodica Radovana Jovanovića Šicka koji se doselio u Mladenovac još u 19. veku. Radovan je bio rodom iz Kopljara i pre Prvog rata bio je mehandžija u Belosavcima i Banji kod Aranđelovca. Radovan je bio visok, šiljat čovek i otuda mu nadimak Šicko. Posle Prvog rata počeo je u Mladenovcu da se bavi baštovanstvom. Šickovi su starosedeoci Mladenovca, u mladenovačkoj matičnoj knjizi rođenih zabeleženo je daleke 1887. da je kum prvoj mladenovačkoj bebi, devojčici Milevi Parezanović, bio Radovan Jovanović Šicko.
Po priči, Radovan je kumu Nikoli Đorđeviću (Staniću) bio žirant pri izgradnju današnje zgrade Grafike i zbog toga je bankrotirao, jer kum nije otplaćivao rate. Radovan tada ostaje bez ičega i sa ženom i detetom, i jednom kravom, odlazi u staru kuću u Stojniku, gde otvara kafanu i za pet godina vraća se u Mladenovac još bogatiji nego pre. Od oca Radovana kuću je nasledio sin Stanimir Jovanović, solunac, koji je bio oženjen Budimkom iz Koraćice. Budimkin rođeni ujak bio je Aleksa Žujović. Šickova kuća na Seltersu kakvu danas vidimo sagrađena je u nižem delu 1921. godine, a viši deo dograđen je 1933. godine.
Pored kuće je bila velika staklena bašta s koje se nekada snabdevao maltene ceo Mladenovac. Bašta je zahtevala danonoćni rad pa je za Stanimira postojala narodna izreka koja može ponegde da se čuje i danas: „Spavaj ko Šicko dva sata, ako hoćeš da se obogatiš“. Legenda je istinita, Stanimir je spavao samo od 12 do 2 noću i zatim se vraćao u staklenike da radi, toliko je bilo posla. Šickovi su imali puno radnika, glasine o njihovom bogastvu su se nadaleko širile pa su između dva rata imali dva puta bliski susret sa pljačkašima hajducima, jedanput i sa samim Babejićima. Došli su preko dana prerušeni kao žene da traže posao u bašti. A Stanimirova žena Budimka je bila bolesna, ležala je u krevetu i kad su te „žene“ sele u kuhinju, prva je primetila iz sobe da im pod suknjom vire pantalone i onesvestila se. Vezali su ih sve po kući i iz kase skrivene u zidu pokupli sve zlato, znali su sve gde šta stoji. Stanimir se nije mnogo sekirao, uvek je pričao da je zdravlje najvažnije, i da ko je jednom imao, lako će imati ponovo. Stanimir i Budimka su imali četvoro žive dece, Dragomira (Pule) i Ivanku (blizanci), Predraga (Kalušan) i Seku, a Stanimirov rođeni brat Velimir-Velja Jovanović Šicko i žena mu Nevena, imali su Žiku, Milutina i Vojislava. Kalušan i Pule su do nedavno bili među najstarijim Mladenovčanima. Venčani kum Predraga i njegove supruge Žive bio je Milutin Karamatuć.
Šickova bašta je nekada navodnjavana dolapom koji je okretalo jedno konjče idući ukrug, a kad je Rakić u džakari i varoši sproveo struju, kupio je električne pumpe i sagradio tople leje za rano povrće. Inače, Stanimir je od Kralja Aleksandra dobio zahvalnicu 1923. za prvi odgajeni paradajiz u februaru mesecu. Zahvalnica se i danas čuva u porodici. Kralj je imao običaj da u putu za Topolu svrati i obiđe Šickove bašte. Šickovi su se bavili i svinjarstvom, izvozili su svinje u Mađarsku.
Po priči Pula Jovanovića i Irene Jakovljević priredio Mioljub Uzelac
