Kosta Đukić
KONSTANTIN KOSTA ĐUKIĆ, učitelj i revolucionar – rođen je 1912. u Mladenovcu, završio je osnovnu školu u Mladenovcu i pohađao je gimnaziju u Palanci, Kragujevcu i Nišu, a učiteljsku školu u Aleksincu i Jagodini. Kosta je prvi skojevac kosmajskog kraja. Bio je učitelj u Velikoj Krsni (1934/36), a posle vojske, odakle je izašao kao rezervni oficir, službovao je u Srednjem Egriju i Breznici. Godine 1941. bio je učitelj u Mladenovcu i Koraćici. Bio je učesnik svih učiteljskih kongresa i tri učiteljska kursa, u Ivanjici 1938, Asamati 1939. i Sijarinskoj banji 1940. godine. Dimitrije Bajalica ministar poljoprivrede i predsednik Zadružnog saveza Jugoslavije rekao je za njega: “Kosta je bio najobrazovaniji učitelj koga sam sreo.”
Kosta je bio i muzički obrazovan, u Srednjem Egriju kod Bitolja pripremio je odličan dečji hor s kojim je stigao 1938. na Radio Beograd. Po povratku iz Beograda priredio je koncerte tog hora u Mladenovcu, Aranđelovcu i Kragujevcu.
Kosta je 1941. postavljen za sekretara prve partijske ćelije za vreme rata u Mladenovcu. Oktobra 1941. priključio se na Rudniku partizanima. Poginuo je od Nemaca u Han-Pijesku 1942. kao borac Prve proleterske brigade. Zanoćio je sa grupom partizana na železnikoj stanici u Han-Pijesku. Nemci su se u rano jutro stuštili na skijama niz planinu u belim kombinezonima i iznenadili promrzle partizane. Kosta je verovatno jedini Mladenovčanin prvoborac koji je poginuo u borbi sa Nemcima.
Kosta je rođen u porodici Svetozara Đukića, opančara rodom iz Nemenikuća, majke Anke (Bele) i brata Svetislava. Kostin otac Svetozar je rođen 1874. u Nemenikuću, u Mladenovac je stigao oko 1903, a godine 1910. uzeo je za ženu Anku (Belu) Obradović iz Međulužja. Kuću pored sajmišta u Mladenovcu, koja je nedavno srušena, podigao je davne 1927. Svetozar je od rane mladosti bio angažovan u borbi za radnička prava. U njegovoj kući i stajala je slika “Opančarskog radničkog društva” iz Beograda čiji je bio sekretar (1896). Godine 1905. Svetozar je otišao u Francusku na svetsku izložbu gde je svirao u društvu tamburaša u srpskom paviljonu. Društvo je provelo više godina u Francuskoj i Evropi. Čika Svetozar je bio sekretar prvog Socijalističkog društva u Beogradu i član Srpske socijal-demokratske stranke (SSDS) od osnivanja 1903, i bliski saradnik Dimitrija Tucovića. Juna 1905. po odluci uprave SSDS osnovano je partijsko povereništvo u Mladenovcu i za prvog predsednika mesnog odbora izabran je Svetozar Đukić. Odbor osniva u Mladenovcu sindikat opančarskih, abadžijskih, železničarskih, berberskih radnika i trgovačkih pomoćnika. Dimitrije Tucović je dva puta dolazio kod Svetozara u Mladenovac na partijski sastanak u kafani Zlatni plug kod nadvožnjaka. Rat prekida te aktivnosti. Ime Svetozara Đukića vezano je i za prve kulturno-zabavne aktivnosti u varoši. U Mladenovcu je još 1896. osnovana “Mladenovačka pozorišno-pevačka družina”. Početkom veka družina menja ime u “Mladenovačko pevačko i pozorišno društvo Vojvoda Katić”. Svetozar je godinama bio predsednik ovog društva. Za vreme I sv. rata Svetozar je prošao Albaniju, i stigao do Francuske gde je radio u fabrici “Reno”. Posle I svetskog rata Svetozar postaje član KPJ od kongresa ujedinjenja, a na drugom kongresu KPJ u Vukovaru bio je delegat. Po povratku iz Vukovara Svetozar je izabran za predsednika mesne partijske organizacije. Godine 1919. organizuje proslavu Prvog maja u Mladenovcu u kafani “Zlatni plug”. Na prvim izborima 1920. Svetozar je bio komunistički kandidat za Mladenovac. Između dva svetska rata posle Obznane hapšen je više puta zbog komunističkog delovanja u Mladenovcu. NOB je pomagao i moralno i materijalno zbog čega je hapšen prvo na kratko 1941, a 1942. specijalna policija ga odvodi u logor na Banjici gde je dočekao oslobođenje 1944. godine.
Posle II svetskog rata Svetozar Đukić je 1945. na narodnom zboru kod spomenika u centru grada izabran aklamacijom za prvog posleratnog predsednika opštine Mladenovac. Penzionisan je 1948. godine, a preminuo je 1961. godine. Supruga Anka je takođe bila saradnik partizana, dok je Svetozar bio u logoru preko nje je prikupljan sanitetski materijal, hrana i oružje. Za vreme rata stradala joj je cela porodica u Međulužju. Svetozar i Anka imali su dva sina Konstantina i Svetislava.
Mlađi Svetozarev sin Sveta Đukić rođen je 1921. u Mladenovcu gde je završio trgovačku akademiju. Godine 1941. bio je kurir Kosmajskog partizanskog odreda kada je prikupljao i nosio oružje i lekove partizanima. Uhapšen je u grupi sa Slavkom Manojlovićem i proveo četiri meseca u logoru na Banjici. Da bi izbegao ponovno hapšenje prijavio se za rad u Nemačkoj. U Berlinu postaje član Legije Šper, radne grupe za snabdevanje vojske i civila. U crnoj uniformi radnika te jedinice dolazio je i u Mladenovac, a veći deo rata provodi u Norveškoj odakle se vraća kući 1945. godine. Sveta se oženio 1950. Cicom Savić, ćerkom Milete Savića, trgovca iz Mladenovca. Po pričama starih Mladenovčana bili su najlepši par u varoši. Posle rata bio je direktor ugostiteljskog preduzeća “Kosmaj” a pred penziju šef turističke agencije u Mladenovcu. Sveta je dočekao starost u očevoj kući a Cica je umrla mlada u 42 godini. Imali su kći Biljanu i sina Svetozara (Bata Kinez) koji je dugo držao prvi mladenovački kafić “Nana” iza Pošte. Danas Batin sin, unuk Svetozara Đukića, nosi ime svog strica Koste Đukića i živi sa majkom Marijom i sestrama Julijom i Natalijom kod Socijalnog u Mladenovcu.
