Dragan Nevenkić

DIPLOMIRANI INŽENJER ELEKTROTEHNIKE, PROJEKTANT, TEHNIČKI DIREKTOR, PROFESOR …

Nekada je posao inženjera bio više cenjen u društvu, najbolji đaci su odlazili da studiraju za inženjera. Čini se da su danas postala cenjenija neka druga zanimanja koja dominiraju i u javnosti. Možda zato jer su inženjeri obično više posvećeni svojoj struci, više teže uspehu u svojoj struci nego direktorskim i menadžerskim položajima ili političkim funkcijama.  Takav je i dipl.el.inž. DRAGAN NEVENKIĆ, koji je ovih dana na moju molbu napisao svoju kratku biografiju

Rođen sam u Mladenovcu 1948. u siromašnoj radničkoj porodici, u kući dede Milovana Milutinovića (s bratom Ješom držao strugaru), koja se nalazila na današnjem placu Elektrošumadije, firme u kojoj ću kasnije provesti dobar deo radnog veka kao projektant i kao tehnički direktor i steći značajano iskustvo u struci. Otac nas je napustio 1952. godine, odrastao sam sa majkom Milicom i mlađim bratom Zoranom. Tokom detinjstva dva puta sam se selio, prvo u naselje iznad pumpe na banji, a zatim u naš porodični stan koji smo dobili u keramičkoj koloniji kod groblja (i majka i otac su radili u Keramici) u ulici Mila Perića (danas Dedinjska), gde sam proveo veći deo mladosti. Odrastanje na periferiji je za dečake bilo nezaboravno iskustvo, fudbal, odbojka, klikeri, klis i maške, indijanaci i kauboji, šuge, žmurke, česti izleti u livade oko potoka u Malim Granicama, odlasci u Šumarice itd.

Završio sam osnovnu školu Dušan Đurđević koja se tada nalazila u staroj zgradi kod crkve, danas je tu gimnazija koja se sada rekonstruiše i dograđuje, pa im ovih dana projektujem elektro instalacije.

Tehničku školu, elektro odsek, završio sam kao đak generacije 1967. godine. Omiljeni profesori u Tehničkoj školi bili su mi Milja Đorđević (razredna), Žika Radojković- Teorema, Mateja Đurić i Vukomir Ignjatović. Ja sam četvrta generacija mladenovačke Tehničke škole u vreme kada su tehničari odmah dobijali posao i nisu bili mnogo zainteresovani za studije. Kao dobar đak ja sam se opredelio da studiram elektrotehniku.

Stipendiju sam dobio od Energoinvesta pa sam tokom studija živeo u Sarajevu. Živeti u velikom gradu krajem šesdesetih bilo je za mene vrlo zanimljivo iskustvo. Tih godina Indexi su uveliko sticali slavu, odlazio sam na njihove igranke i pratio njihov uspon kao veliki fan, čak sam i upoznao neke članove tog legendarnog benda. Bio sam prijatelj i sa Zdravkom Čolićem, prisustvovao sam na njegovom debiju kad je prvi put pevao, i sa Hankom Paldum, koja je počela karijeru pevajući u Domu milicije u Sarajevu.

ENERGOINVEST

Diplomirao sam 1972. na ETF Sarajevo (smer elektroindustrija) šest meseci pre roka. Zaposlio sam se u Energoinvestu EAT, Fabrici elektroaparata i uređaja u Lukavici, čiji sam bio stipendista.

Po dogovoru sa tadašnjim generalnim direktorom Emerikom Blumom dodeljen sam konstrukcionom birou u EAT Energoinvest Lukavica Sarajevo na pripravnički staž. Za diplomirane inženjere je pripravnički staž po zakonu godinu dana. Posle samo mesec dana rada, nakon pokazanih rezultata, pozvan sam da polažem pripravnički ispit. Nakon toga postavljen sam za rukovodioca konstrukcionog biroa EAT-a Sarajevo.

Radio sam godinu i po u Energoinvestu kad sam otišao na odsluženje vojnog roka 1974. u školu rezervnih oficira veze ŠROV na Banjici u Beogradu. Po povratku u Sarajevo, u Energoivest EAT Lukavica, prihvatio sam mesto rukovodioca konstrukcije i proizvodnje 10-20kV-nih izvlačivih postrojenja. Preuzeo sam projektovanje i izvođenje sedam trafo stanica za Iran (Gilan, Mazanderan i dr).

Planirali su da me pošalju na dve godine u Indoneziju jer su ugovorili tamo veliki broj izvlačivih trafo stanica. Međutim u to vreme dođe iz Mladenovca u moj pogon Zvonko Budimir da naruči od Energoinvesta neku opremu za TSN Elektrošumadiju. Kao stariji iskusni kolega, koji je bio veoma cenjen u Mladenovcu i kao fudbaler, inače rodom iz Mostara, savetovao me je da se vratim u rodni kraj rečima: „Bolje je biti glavni u svom selu, nego poslednji u tuđem gradu“. I tako odlučim da se vratim u rodno mesto, dogovorili smo se lako  jer nisu imali inženjera.

ELEKTROŠUMADIJA

Po pozivu generalnog direktora Marjana Bezjaka iz TSN Maribor prihvatio sam da pređem u TSN Elektrošumadiju 1975, a da Energoinvestu isplate stipendiju i reše moje stambeno pitanje u Mladenovcu. Stan sam odbio jer nisam bio oženjen, pa je napravljen ugovor da kada zatražim stan da ga dobijem u roku od godinu dana. Posle ženidbe 1983. dobio sam stan u naselju 25 maj.

Pogon za proizvodnju elektro-opreme pod nazivom „Elektrošumadija„, registrovan 1959. bio je prvo u sastavu Elektrodistribucije i upošljavao je 15 radnika. Prvi proizvodi bilu su stubne trafo-stanice od 160 kVA i napona 10/0,4 kV i stubovi za javnu rasvetu. Godine 1965. pogon se izdvaja u samostalno preduzeće Elektrošumadija registrovano za projektovanje, proizvodnju i montažu elektroopreme. Godine 1975. Elektrošumadija se integriše u „TSN“ iz Maribora kao jedna od osnovnih organizacija udruženog rada (OOUR). Raspadom SFRJ 1991. godine Elektrošumadija se registruje kao društveno preduzeće. Broj uposlenih se kretao najviše do 300. Elektrošumadija 2003-e postaje akcionarsko društvo i dobija većinskog vlasnika TSN-Maribor (danas Elektrošumadija upošljava oko 35 radnika).

U TSN-u bio sam rukovodilac odeljenja za projektovanje i razvoj (1975-1983) sa sedištem u Elektrošumadiji Mladenovac. Radio sam na tekućim radnim nalozima i na razvoju novih razvodnih postrojenja BP-1 (do 1500A), BP-2 (do 6000A), izvlačivih NN sistema BP3,  stubnih transformatorskih stanica i tipskih mernih ormana. U periodu od 1983. do 1988. obavljao sam dužnost tehničkog direktora preduzeća.

Veliki doprinos sam ostvario projektovanjem  trafo stanica i razvodnih postrojenja u šrafljenoj konstrukciji (po uzoru na Energoinvest Sarajevo), koja je omogućavala izradu veće količine profila koji formiraju ćelije razvodnih postrojenja bez poznatog kupca i skladištenje koje je zauzimalo mnogo manje prostora nego varena konstrukcija koja se radila samo za poznatog kupca. Za inovacije i korisne predloge TSN Maribor me je nagradio sa pet diploma i finansijskom naknadom u iznosu četvorogodišnje plate. Radio sam u Elektrošumadiji dvanaest i po godina, pre nego što sam počeo da radim u Tehničkoj školi.

BEOGRAD BIRO

Poslednjih godina u Elektrošumadiji radio sam kao spoljni saradnik u Beograd birou, kad im je Vule Ignjatović otišao u Budvu da radi Slovensku plažu, preko jedne beogradske firme. Te poslove sam obavljao kao rukovodilac elektro- grupe projektovanja, sve do velike inflacije 1993. godine. U tom periodu bio sam na ratištu 1991. kao kapetan I klase, načelnik za vezu sa statusom borca.

TEHNIČKA ŠKOLA

Godine 1994. postao sam profesor u Tehničkoj školi u Mladenovcu gde sam ostao do penzije.  Tehnička škola u Mladenovcu, elektro i mašinskog smera, otpočela je sa radom 1960. Sledeće 1961. Tehnička škola se useljava u svoju novu zgradu u ulici Bože Damnjanovića 33 (danas Vuka Karadžića).  Godine 1990. rasformiran je Obrazoni centar i ponovo je formirana Tehnička škola koja danas ima ukupno 6500 m2 sa 25 učionica, 11 kabineta, 10 radionica i fiskulturnom salom. Godine 2000. škola je obrazovala buduće tehničare za kompjutersko konstruisanje, tehničare NU mašina (kasnije tehničare za kompjutersko upravljanje), zatim elektrotehničare računara, automatike i energetike, za mašine i opremu (danas tehničare za procesno upravljanje), itd.

U Tehničkoj školi predavao sam kao profesor elektro-grupe predmeta: Osnove elektrotehnike 1 i 2., Električne mašine, Ispitivanje električnih mašina, Elektromotorni pogoni, Električne instalacije, Električne instalacije i osvetljenja, Merenja u elektrotehnici, Merenja u elektronici, Razvodna postrojenja, Elektro mreže, Dalekovodi, Primena računara u elektrotehnici, Programiranje, Kompjutersko konstruisanje, Tehničko crtanje… U penziji sam od 2014. godine.

Danas živim sa suprugom Suzanom na istoj adresi na 25. maju, a sin Dalibor, koji je danas profesor u Tehničkoj školi i licencirani projektant, sa svojm suprugom Ivanom i ćerkom, mojom unukom Nevom (7),  živi iznad mene u istom ulazu.

Kroz više decenija stekao sam izvestan ugled i status u projektovanju, i dalje me traže. Investitori žele pouzdane saradnike koji će obaviti dobro posao u postavljenom roku. Danas se projektovanje radi na kompjuteru, iskusnom i dobro verziranom inženjeru koji prati sve inovacije nije teško da završi svaki posao iz svoje struke. Rad na projektovanju nije je za mene nikakav stres i napor,  to mi je uvek bio veliki izazov i zadovoljsto. Da se našalim, nisam do sada pronašao bolju zanimaciju. /U.M. © Mladenovčani/

• PROJEKTI:
• I za vreme rada u školi svaki slobodni trenutak sam koristio da se se bavim svojim osnovnim poslom – projektovanjem elektroinstalacija i postrojenja?
• Veći objekti koje sam radio bili su:
• – 10/0.4kV postrojenje za Gaženicu II za hidroelektranu kod Omiša u Hrvatkoj
• – 8 TS 10/0.4kV za FOB Beograd
• – 11 TS 10/0.4kV za Mediteranske igre u Splitu
• – Dve TS 35/10kV za rafineriju Ohis Skoplje
• – 3 TS 20/0.4kv za EPS Aranđelovac sa Automatskim ponovnim uklopom APU
• – TS 35/10kV 2x8MVA i tri TS 10/0.4kV 3x1000kVA za unutrašnju montažu za ŠIK Velimir Jakić – Pljevlja
• – TS 35/10kV sa automatskom regulacijom napona za Magnohrom Kraljevo
• – 3 TS 20/0.4kV za Livnicu radijatora Zrenjanin
• – 3 TS 10/0.4kV za Crvenu Zvezdu Mladenovac
• – 3 TS 10/0.4kV za Keramiku Mladenovac
• – TS i energetski razvod u vojnom remontnom zavodu Čačak
• – TS i energetski razvod u vojnom remontnom zavodu Banja Luka
• – 2 mobilne TS 35/10kV za površinske kopove Suva reka na Kosovu i Metohiji
• – po 250 TS KTP 10/0.4kV 250-400kVA za kolhoze u Sovjetskom savezu (svake godine u periodu od 1983 do 1988)
• – 5 TS 10/0.4kV 4x1000kVA za unutrašnju montažu za fabriku kože Raskazov u Sovjetskom savezu
• – Stambeno naselje Opštinska kolonija u Mladenovcu (11000m2, 240 stanova), (1989-1991) sa TS 10/0.4kV, 2x1000kVA I DEA 630kVA
• – Idejni projekti za fabriku kondiktorskih proizvoda Kuban, Sovjetski savez
• – Stambeno naselje Žadino voće u Mladenovcu (6000m2, 120 stanova)
• – Zanatski centar kod nadvožnjaka (111 lokala, 3000m2) u Mladenovcu sa TS 10/0.4kV 2x630kVA
• – Fabrika vate,  gaze i sanitetskog materijala NIVA – Novi Sad, (13500m2)
• – Porodilište u Toboljsku – Sovjetski Savez (13000m2) u saradnji sa dipl. ing. Vukomirom Ignjatovićem
• – Rekonstrukcija zavoda „TORLAK“ u Beogradu
• – Sportski centar u Petrovcu na Mlavi
• – Sportski centar u Rekovcu
• – Sportski centar u Pljevljima
• – Robna kuća u Boleč u Beogradu
• – Robna kuća u Aranđelovcu
• – Fudbalski stadion „Obilić“ Severna tribina u Beogradu
• – Stambeni objekat za smeštaj izbeglica u Đurakovcu, opština Istok na Kosovu i Metohiji
• – Sportski centar „INGE“ u Beogradu
• – Upravna zgrada bolnice „Dragiša Mišović“ u Beogradu
• – Salon automobila „AUDI“ u Beogradu
• – 15 objekata Tehnički servisi sa salonima automobila, za „Dunav osiguranje AD“
• – Policijska akademija za MUP Crne Gore (nastavni blok, stambeni blok i sportska hala) sa pratećim objektima
• – 8 domova za penzionere i izbegla lica za UNHCR u SRJ preko Norveškog saveta za izbeglice
• – Poslovni objekat Ferbild u Beogradu
• – Tehnički servis sa salonom automobila u Kruševcu
• – Centralni zatvor u Bačvanskoj u Beogradu, rekonstrukcija tipskog bloka
• – Dom zdravlja Labudovo brdo – Beograd
• – Rekonstrukcija instalacija gradski MUP Beograd, 29 Novembra
• – Rekonstrukcija instalacija republički MUP Beograd, Ljermontova 12a
• – Rekonstrukcija redakcije POLITIKA a.d. Beograd
• – 25 stambenih objekata u V. Stepe Beograd
• – Hala sa aneksom Stublina Stojnik
• – Farmaceutska industrija Ufar Barajevo
• – Apartmanski hotel Zlatibor za Državnu bezbednost Srbija (kod hotela Palisad)
• – Rekonstrukcija elektroinstalacija Tehnička škola Mladenovac
• – Legalizacija 14 objekata Klanica Damnjanović, Mladenovac
• – Rekonstrukcija i dogradnja Matematičke gimnazije Beograd
• – Naselje Borča Greda II, 256 stanova, 10 projekata (20200m2)
• – Hladnjača Dobanovci
• – Naselje Sremčica 256 stanova, 6 projekata
• – Poslovno stambeni objekti Dubljanska 23, 25 i 25a, Beograd
• – Proizvodna hala Minel, Ripanj (posle požara)
• – Fakultet za menadžment Beograd
• – Dom za stare Orašac
• – Dom za stare Aranđelovac
• – Kompleks Tamiš kapija 1, Pančevo 43500m2 sa 256 stanova, 12 poslovnih prostora, 120 lokala, 19 liftova, 5 toplotnih podstanica, 2 hiper marketa, 2 trafo stanice i 3 dizel agregatske stanice
• – Tržni centar “MALINO”, Podgorica
• – Hotel VT REAL ESTATE, Zelengorska BB, Novi Beograd (5500m2)
• – Rekonstrukcije livnice Zrenjanin, dogradnja 10000m2 hale i 3 TS 20/0.4kV i DEA 800kVA
• – BG REKLAM, 3 hale, Barajevo
• – Hotel Zlatar Nova Varoš
• – Vila Sikima Herceg Novi
• – Bunar Hemofarm Vršac
• – Hotel Petrovac na moru
• – Tri hotela Zlatiborski konaci
• – Hipo Alpe Adria banka Trgovacka 2, Beograd
• – Hipo Alpe Adria banke, Bečej, Niš, Novi Sad, Požega
• – 3 hale Vizartis Barajevo
• – 26 crpnih stanica za vodosnabdevanje u Vojvodini
• – 12 crpnih stanica za vodosnabdevanje u Srbiji
• – Proizvodna hala CHO PLASTIK Topola
• – Tri hiper marketa Merkator u Novom Sadu, Surdulici i u Banji Koviljači
• – Poslovni prostor Zvečanska 1 Beograd
• – Dom za stare Košuta Višnjička 1 Beograd
• – Trafo stanica i hiper market Univerexport Mladenovac
• – Hotel Bikini Champagne Sopot, Dučina (na Kosmaju sa bazenima)
• – Proizvodna hala Henlich Senaja
• – Dom za stare Košuta, Višnjička 1 Beograd
• – Poslovno stambeni objekat Sopot sa automatskom perionicom
• – Hala Denis Mladenovac
• – Idejni projekat za 31 solarnu elektranu (Leskovac – Bojnik)
• – Idejni projekat za 2 solarne elektrane (Alumil – Nova Pazova)
• – Idejni projekat za fotonaponsku elektranu FNE Bečej 4x8MW
• – Izvedbeni projekat za FNE Bela Crkva
• – Idejni projekat za FNE Koceljeva 5MW
• – Projekti izvedenog objekta Gimnazija Mladenovac
• – Oko 2500 manjih projekata