ČEDE VASILIĆA KUĆA
Na uglu današnje Kosmajske i Grobljanske ulice nalazi se velika stara kuća na sprat. To je kuća Čede Vasilića iz Sela Mladenovca, koji je tu kuću započeo da pravi još 1905. a završio je 1927. godine. Čeda je bio majstor koji je pravio furune i francuske šporete u velikom podrumu ove kuće do ulice. Zanat je usavršavao i u Nemačkoj, njegova porodica i danas čuva Čedinu radnu dozvolu iz Diseldorfa od 1906. godine. Kaplar Čeda Vasilić, nosilac Albanske spomenice, doneo je u Mladenovac iz Prvog svetskog rata prvu vozačku dozvolu u varoši, datiranu još 1915. godine. Oženio se Leposavom Paunković iz Kusatka. U toku Varovnička bitke u podrumu ove kuće bila je ratna bolnica.
Čedin sin Dragoslav Vasilić Šilja išao je sa Kikom u školu, a za vreme rata mobilisan je u četnike i u prvoj borbi s partizanima bio ranjen u nogu i zarobljen. Po priči, život mu je spasla Kika, ali nogu doktor nije mogao da mu spasi. Šilja se kretao uz pomoć štapa i bio veliki navijač Jedinstva. Čedina ćerka Vera udala se za popa Batu Bošnjakovića u Smed. Palanci. U velikom podrumu te kuće bila je prva Sandina drndara pre nego što je prešla iza zgrade SDK (preko puta Sidžima), zatim je tu bio sedamdesetih godina poslednji mladenovački kazandžija Ratko Djukić, pa livac Milan Dedić, a u posle njega autoelektričar. Kroz tu kuću su prošli brojni stanari, tu su na spratu stanovali i Pejovići, braća Pevac, Žu i Šata, a u prizemlju mesar Vitomir Lukić Šicko iz Rajkovca sa suprugom Milevom i sinovima. Stariji sin Miodrag Lukić Lendra bio je poznati mladenovački bokser, a završio je vazduhoplovnu školu rezervnih oficira i postao pilot, a mladji Dušan Lukić Lendra poznati fudbalski sudija, doneo je prve bokserske rukavice u Mladenovac još davne 1950. kada su bokseri vežbali u Sokolani pod nadzorom Grka Kimona Anastasijadisa. Cigamalci su praktično popunili prvi posleratni bokserki klub “Kosmaj” (Linjaš, Vrlja, Duće, Lile, Lendra…).
Pre rata i mnogo godina posle rata Vardarska ulica (danas Kosmajska) je bila kaldrmisana samo do kuće Čede Vasilića, dalje ka Kovačevcu vodio je seoski zemljani put. Prilikom sahrana, pogrebna povorka koja je dolazila iz crkve zaustavljala se na ovom mestu i posle opela okretala uzbrdo prema kapiji groblja.
