MILOVANA JOVANČEVIĆA KUĆA
Pored nekadašnjeg Karamatićevog praznog placa, a danas do zgrade RU, nalazi se Jovančevićeva kuća (danas VIP). Tu je između dva svetska rata poznati trgovac Hristofor Jovančević sa suprugom Spasenijom držao svoju knjižaru, a doktorka Rozalija Blatova ordinaciju u Zdravstvenoj zadruzi. Rozalija je sarađivala s komunistima, pa je za vreme okupacije bila uhapšena i internirana u Nemačku na prinudni rad, gde Nemci nisu saznali da je jevrejskog porekla. Posle oslobođenja vratila se u Mladenovac i radila kao dečiji lekar u ovom lokalu, zajedno sa dr Stevanom Cvetkovićem, a posle njih tu su nastavili da rade, dečiji lekari dr Janjić i dr Popović, sve do izgradnje dečijeg dispanzera 1961. godine. U trećem lokalu te zgrade bio je lokal Bude Šustera (Đurić) koji je stradao za vreme rata u logoru na Banjici, a sa svojom lepom ženom Sekom imao je sina Sinišu koji je bio taksista u Dubrovniku. Po smrti muža Seka se udala za Grka Kimona koji je radio kod Bude.
Posle Drugog rata u tim lokalima bila je više decenija radnja Sime Šnajdera (Živanović) i dečja ambulanta. Ovu kuću, zajedno s drugom rodbinom, nasledila je Ristina kćer Olga (udata Radojević), a kasnije je sve to nacionalizovano i naslednicima je ostao samo deo lokala i stanova. Olgin sin pok. Slobodan Radojević (Gembika), radio je u Lasti, a drugi sin Zoran (Cile) je u Novom Sadu. Obojica su nasledili stanove u ovoj zgradi. Iz dvorišta te zgrade, do današnjeg RU (do nedavno frizerka), ulazilo se u stanove gde su stanovali Bogosav – Bođajko Jovančević, službenik u opštini, i njegova žena Kosara, i u prizemlju Jevrosima Jovančević s mužem Simom Šnajderom (Živanović) i ćerkom.
Ovu veliku zgradu izgradio je Milovan Jovančević, veliki trgovac iz Vlaške koji je trgovao svinjama, usevima i voćem, a držao je i prodavnicu u Vlaškoj skoro pola veka (1882~1930). Sinovac Nikola je bio desna ruka Milovanu i često je trgovačkim poslovima boravio u Pešti i Beču, a kada je godine 1917. Milovan umro preuzima vođstvo zadruge sve do 1921. kada je sva imovina podeljena. Nikola je bio oženjen Ankom sestrom čika Ljube Davidovića.
Jovančevića kuća je imala kao i danas tri lokala do ulice i više stanova pozadi. Lokale i stanove u toj zgradi su izdavali, a Milovan i kasnije Nikola imali su u njoj svoju rezidenciju. Gazda Milovan, koji je kao mlad izučio i abadžijski zanat, redovno je jednom nedeljno svojim fijakerom odlazio iz varoši u Vlašku i obilazio svoja imanja i nadničare. Jedan od lokala u Jovančevića kući u Mladenovcu dobio je Milovanov sin Hristifor Jovančević i tu držao manufakturu i knjižaru koja je bila ovlašćena da prodaje i školski materijal. Hristina kći Olga bila je udata za Milutina Radojevića koji je bio pisar u sudu i koji je za vreme rata bio zatočen u Mathauzenu. Nikolin sin Milutin Jovančević prvi je iz Vlaške otišao na trgovački zanat u Beograd (oko 1888. nešto pre od Antonija Lazića) i postao trgovac i jedan od najbogatijih ljudi u Mladenovcu. Milutin je izgradio 1912. veoma lepu kuću s lokalima (na mestu današnjeg parkinga pored pijace). Milutinova gvožđara je bila najmodernija i najopremljenija radnja te vrste u varoši sve do 1952. kada je izgorela u velikom požaru. Iz iste familije po Milovanovoj liniji potiče i Pavle Jovančević koji je bio predsednik sreza posle Drugog rata.
U Jovančevićevom dvorištu, živela je i familija sudije Dobrile Karaklajić. čiji je bratić Neca Đurović, koji je tu odrastao s tetkom, bio direktor velike fabrike nameštaja Novi dom.
