DOBRE RADOSAVLJEVIĆA KUĆA
Odmah do Karamatićeve kuće, i danas naslonjena na nju, stoji kuća Dobrivoja Radosavljevića, koji je tu živeo u dvorištu sa ženom Jagodinom i ćerkom Milicom. Milica je posle rata radila u SDK (Narodnoj banci). Kuća je građena u periodu 1912-1926. Dobrivoje – Dobra imao je lokal u ovoj kući odmah do ulice gde je držao abadžijsku radnju (u tom lokalu danas naslednik Dule Selenić drži kompjuter-servis) . Dobra je bio veliki prijatelj abadžije Velje Stevančevića, posao im je obojici tako dobro išao da su jedno vreme planirali da zajedno otkupe veliki plac koji je kasnije kupio Karamatić. Po toj priči, Dobra je sazidao svoju kuću pre Karamatića a verovatno bi ozidao još neku kuću u Mladenovcu da mu pare nisu propale u banci Antonija Lazića. Dobrin zet, Milicin muž, bio je Velimir Bata Đurčinović, sin Lazara Đurčinovića, poreklom iz Kolara, učitelja u Maskaru, koji je poginuo 1914. godine. Kada je Lazar poginuo, Batina majka Mica udala se za Peru Svilenog i dobila ćerku Cacu (majka Dude i Darka Selenića). Brat Lazarov je poznati mladenovački opančar, Blagoje Đurčinović, veliki prijatelj porodice Badžak, a drugi brat Milan Đurčinović, takođe je poginuo u Prvom ratu i danas je njegovo ime upisano na spomeniku u našem parku. Bata je bio službenik u banci u Aranđelovcu i Novom Sadu i po dolasku Nemaca odveden je u zarobljeništvo u Nemačku, odakle se nije vratio nego je posle rata emigrirao u Ameriku gde se zaposlio u automobilskoj industriji (Njujork). Milica Đurčinović se vratila u Mladenovac u očevu kuću gde je do nedavno živela sa ćerkom Mimom. Mima Đurčinović (1939-200x), koja nikada nije videla oca, do nedavno je živela u ovoj kući i pričala nam ovu priču.
U ovoj kući prvo u stanu u dvorištu, a posle rata u stanu do ulice, stanovali su godinama Kabadajići. Andra Kabadajić je kao obućar, zatim poslovođa u džakari, glumac i muzičar, imao veoma bogat život u Mladenovcu. Andrin otac Giovani Capo d’Acqva (preimenovan u Jovan Kabadajić) umro je u Mladenovcu 1914. godine, a njegova supruga Miga Talijanka umrla je u Beogradu kod sina Relje (Aurelio) u 103-oj godini života. U istom dvorištu je stanovao i šuster Franjo Hejčl (Čeh poreklom) i supruga Leopoldina. Oni su roditelji poznatog mladenovačkog frizera Lepolda Hejčla, a umrli su vrlo mladi za vreme rata u Nišu od tifusa i sahranjeni su u kosturnici na našem groblju.
U Dobrivojevom dvorištu je stanovao i čuveni, stari mladenovački nastavnik Nikola Brkić, poreklom iz Bugojna, koji nikada nije radio duže u nijednoj školi ali su mnogi đaci uz njegovu pomoć završavali školu a mnogi se i pripremali za gimnaziju. Mima i danas pamti kako su đaci u letnje vreme sedeli u dvorištu i kako im Brkić pokazuje lekcije na školskoj tabli koju je kačio na tarabu do ulice. Privatna gimnazija prof Brkića radila je tu od 1930. a pamte se i druge lokacije jer je Brkićeva gimnazija imala i po tridesetak đaka, praktično sva deca imućnijih roditelja su se kod Brkića pripremala i zatim polagala prijemne ispite u državnim gimnazijama u Palanci, Aranđelovcu i Beogradu. Pamti se lokacija preko puta ulice, kod Stankića u dvorištu, zatim u kući Hristofora Jovančevića, na spratu, zatim u Babićevoj kući kod Sajmišta, u Vasilića kući naspram Devetakovića, itd. U istom dvorištu stanovao je i Dragan Trta Havajac koji je svirao lepo havajsku gitaru, za vreme rata tu su živele i izbeglice Slovenci, a tu je živeo i pre i posle rata Ljuba Kršljanski, šofer, sa suprugom Jelenom (radila u SDK) i sinom Dragutinom (radio u Lasti). Ljubin brat Milan Kršljanski, rođen 1915, bio je direktor školskog centra Elektrodistribucije, a iz Beograda došao je na promociju knjige “Mladenovačke varošarije” u Staroj mehani jula 2006. godine i bio najstariji Mladenovčanin na tom skupu. Ljuba i Milan imali su sestru Milicu koja je bila glumica i pevačica. Glumila je u Akademskom pozorištu i pevala sa Carevcem ali je umrla mlada u 24-toj godini, sahranjena je u Mladenovcu. Njihov otac Dragutin Kršljanski iz Nemenikuća bio je stari mladenovački trgovac i držao je bakaluk u glavnoj ulici a zatim je trgovao konjima koje je otkupljivao i vozom slao za Grčku i Austriju. Trgovao je i žitom koje je skladištio u Crvenom magacinu a bio je i akcionar i službenik Poljoprivredne banke dok nije otišla u stečaj.
