Jovan Sretenović

GRADITELJ I DIREKTOR TAŠMAJDANA

Povodom 50-godišnjice Tašmajdana, koja se ove godine proslavlja, najveće priznanje dobio je jedan Mladenovčanin za koga se danas u našoj varoši malo zna. Jova Sretenović, bio je osnivač i graditelj sportsko-rekreativnog kompleksa Tašmajdan i njegov prvi direktor više od dve decenije.

Jova je rođen 1925. u Mladenovcu u staroj kući između današnjeg „Zov“-a i barake AMSJ koju je podigao njegov deda Pavle još u 19. veku. Na tom placu Sretenovići su imali pet kuća a danas tu stoji jedna obnovljena kuća i jedna stara kućica sa ćeramidom koja je ozidana pored kragujevačkog druma još u vreme prolaska pruge.

Pavle Sretenović bio je učitelj u Ameriću (1873-1879), a najveći deo radnog veka proveo je u osnovnoj školi u Selu Mladenovcu i zatim u prvoj osnovnoj školi u varoši Mladenovac. Oženio se Petrijom i dobio sina Branka i tri ćerke: Dragu, koja se udala u Beogradu, Persidu koja se udala za čuvenog mladenovačkog kafedžiju Glišu Jovanovića i Nataliju koja je rano preminula.

Pavlov sin Branko Sretenović bio je šef poreske uprave u Mladenovcu, odbornik u opštini još davne 1904. godine i vrlo aktivan u KUD-u, što je zabeleženo na starim fotografijama. Branko se oženio Ankom iz Zemuna i dobio sina Jovana i ćerku Veru, koja se udala za dr Stevana Cvetkovića koji je bio rukovodilac zdravstvene službe u Mladenovcu u godinama posle rata.

Jovin otac Branko preminuo je 1945. a u kući iznad kafane „Kosmaj“, ostala je najduže da živi majka Anka, sve do oko 1970. kada su kuću prodali. Danas je Jova u penziji i ima nameru da dolazi češće u rodni Mladenovac gde su mu svi preci sahranjeni. Živo se seća vremena kada je Mladenovac bio mala varošica od samo 3.000 stanovnika. O tim vremenima i njegovoj karijeri pitali smo ga ovih dana.

Kako je nekada izgledala škola u našoj varoši?

Pošao sam u osnovnu školu kod učitelja Nikole Lazarevića kod koga sam završio četiri razreda. Učitelj je dobro poznavao sve naše roditelje ali je bio vrlo strog. Na prve časove u školi poneli smo svi od kuće igračke s kojima smo pravili buku, a on usred časa naredi da se sve igračke bace u peć dok se on ne vrati. Kada se vratio u peći nije bilo nijedne igračke. Svima redom je podelio packe i od tada smo bili mirni. Posle osnovne škole pohađao sam privatnu gimnaziju kod nastavnika Brkića dve godine u Vasilića kući, da bi polagao ispite u gimnaziji u Palanci. Van škole bavio sam se fudbalom i bio svojevremeno najmlađi igrač „Vojvode Katića“. Nastavio sam školovanje u Beogradu u 4. muškoj gimnaziji koju sam završio 1946/47. godine. Bilo nas je dvadesetak koji smo putovali tih godina u Beograd u školu, između ostalih i Boca Veber, Mileta Radosavljević, Raša Pantić, Velja Minić, Dušan Popović Popče i dr.

Gde si dobio prvi posao?

Prvo zaposlenje dobio sam u Skupštini grada Beograda gde sam proveo osam godina u Upravi za obnovu i razvoj koja se nalazila u današnjoj zgradi Kinoteke. Tu sam postao šef Uprave za opšte uređenje Beograda i tu dobio stipendiju UN za tehničke studije u Ženevi. Kada je odlučeno da se gradi sajam, aerodrom i stadion Taš, od Uprave za razvoj dobio sam u zaduženje izgradnju Tašmajdana. Prve dve godine radilo se samo na raščišćavanju terena, koji je kroz istoriju bio povezan sa mnogim važnim događajima. Tašmajdan je bio u vreme Turaka kamenolom iz kojeg je vađen kamen za većinu kuća (i bedema) u Beogradu iz toga doba, od kojih mnoge i danas postoje. Na Tašu je Karađorđe imao svoj bivak odakle je rukovodio opsadom Beograda, a za vreme Miloša tu je objavljen hatišerif o nezavisnosti Srbije (što je ovekovečeno panoom od keramike u kafani „Poslednja šansa“). Tu je zatim bilo beogradsko groblje (do 1886) na kome je i izgrađena crkva Sv. Marka. U vreme gradnje Taša ovaj kraj je bio zapušten, nekoliko uličica sa prizemljušama zvali su „pištolj mala“. Tu su ispod zemlje bili lagumi povezani sa Kelemegdanom, tako da je bilo i miniranja da bi se oslobodio prostor za gradnju. Na tom prostoru danas je od starih zgrada jedino ostao restoran „Madera“ i Seizmološki zavod. Tokom izgradnje neprekidno sam sarađivao sa gradonačelnikom Beograda Brankom Pešićem.

Koliko radnih godina te vezuje za Tašmajdan?

Bio sam 22 godine graditelj i direktor (1958-1978) Tašmajdana, a kada sam predao dužnost nasledniku Vladimiru Cvetkoviću (košarkašu), imao sam 180 zaposlenih radnika. U kompleks Tašmajdan računa se prostor između današnjih ulica Kralja Aleksandra, Takovske, Svetogorske i Beogradske. Tu je izgrađen stadion sa 10.000 mesta (1955), otvoreni olimijski bazen (1964) i zatvoreno olimpijsko plivalište (1968), zatim hotel, restorani, park, prodavnice… U okviru ustanove Tašmajdan izgrađena je dvorana Pionir (1873) i Ledena dvorana (1978).

Taš je bio uvek centar velikih manifestacija?

Plejada velikih asova učinila je svoje prve sportske korake na Tašu. U Tašu i Pioniru održano je preko 20 svetskih i evropskih kupova i prvenstava: u košarci, boksu, plivanju, vaterpolu, hokeju na ledu, karateu, gimnastici, džudou, rvanju, rukometu.., sa kojih su mnogi medalje, između ostalih i Dragan Kićanović, Marjan Beneš, Mate Parlov, Slobodan Kačar, braća Grbić.., pa i poznate Mladenovčanke Slađana Mitić i Roksanda Lazarević (p.n.). Na Tašu je ostvareno 18 svetskih rekorda na prvom Svetskom šampionatu u plivanju, vaterpolu, skokovima u vodu i umetničkom plivanju (1973).

Međutim, na Tašmajdanu je održano mnogo više manifestacija iz kulture kao što su to na primer bile predstave Milanske skale i Moskovskog državnog teatra. Na Tašu je održana i najveća pozorišna predstava u okviru Bitefa, pozorišna verzija potapanja Titanika. Tom prilikom, uz 300 izvođača iz Nemačke, morala je da učestvuje i beogradska vatrogasna brigada koja je koristila sve priključke za vodu u objektu. Mnogi su danas zaboravili da je Taš organizovao pravu špansku koridu usred Beograda, ispod crkve Svetog Marka. Španska korida, koji ranije nisu nigde gostovali u Evropi, stigla je sa četiri broda u Rijeku odakle su šleperima dovezli opremu na Tašmajdan. Priprema je zahtevala da se uklone dva sloja na terenu da bi se postavila podloga od utabane zemlje i piljevine. Posle koride u kojoj je mogao da izgubi glavu (bik ga bacio rogovima) toreador Domingez nam je poklonio svoj mač kojim je usmrtio bika.

Da li je bilo teško organizovati tako velike spektakle?

Organizacija velikih priredbi je veoma težak ali i lep posao. Sve priredbe koje sam organizovao ne mogu se danas ni nabrojati, počev od radio-emisija uživo „Mikrofan je vaš“ i „Veselo veče“, pa raznih izbora lepotica, cirkusa (korejski, ruski, kineski), mister univerzum, festival američkog džeza, bal na vodi, balet „Labudovo jezero“ Narodnog pozorišta, pa „Deveta simfonija“ Beogradske filharmonije, holivudska revija na ledu, Devis kup, Harlem…

Pored svih naših estradnih zvezda na Tašu su pevali za beogradsku publiku i Tino Rosi, Rita Pavone, Žilijet Greko, Rej Čarls, Tina Tarner, Šarl Aznavur, Dip Parpl, Džetro Tal, Boni Em, Elton Džon, Juraja Hip, Hoze Felisiajno… Na Tašu se često mogla čuti naša muzika ali i kubanska, ruska, gruzijska, američka, mađarska…

Gde je bilo sledeće zaposlenje posle Taša?

Posle direktorovanja u SRC Tašmajdan postao sam predsednik Turističke organizacije Beograda sa sedištem u Domu omladine gde sam proveo osam godina. U penziju sam otišao sa mesta predsednika Kongresnog turizma Beograda, taj posao sam radio četiri godine. Ispred grada Beograda bio sam domaćin mnogim poznatim ličnostina između ostalih i Huan Karlosu u kafani „Tri šešira“, zatim Luis Armstrongu, Mariu Del Monaku, Đini Lolobriđidi, Melini Merkuri, britanskoj princezi Ani, danskoj princezi Margareti itd.

U svom poslu verovatno si imao prilike da putuješ po svetu?

Proputovao sam čitav svet kao glavni turistički promoter Beograda. Bio sam u Bangoku, Tajlandu, Briselu, Londonu, Parizu, Cirihu, Rimu, Pešti, Moskvi, Njujorku, Atini, Kopenhagenu, Singapuru, Alžiru, Vašingtonu itd., prezentirajući turističku ponudu Beograda i naše mogućnosti za organizovanje raznih kongresa i sportskih takmičenja. U mom mandatu Skadarlija se zbratimila sa sličnim starim kvartovima u Evropi kao što su: Monmatr u Parizu, Plaka u Atini, Ilot Sak u Briselu, Trastebere u Rimu, Grincing u Beču…

Posle toliko godina, koliko ti danas znači zavičaj?

Iako dugo nisam u Mladenovcu, moje detinjstvo i mladost uvek su bili u mojim mislima. Sećam se živo kafane Kosmaj i strica Pere Svilenog (i njegovog sina Ljube Milovanovića), Zarija konjušara, koji je pravio i razvozio po kafanama klakere, Mutu čistača obuće, koji je sa svojim sandučetom uvek bio ispred kafane, sećam se hotel-kafane Kasina i mog teče Gliše, zatim Nenadovića sitničara, koga smo zvali Zvr Kostica, Štrcka taksiste, čika Mite apotekara, popa Rusa… Prva četiri bicikla u Mladenovcu imali smo Popče, Vlada Sazdanović, Aca Stanić i ja, trkali smo se oko spomenika i imitirali čuvenog predratnog šampiona Đoku Drljačića. Sećam se društva oko igrališta na Sajmištu: Popče, Caca, Dragan Era (Antonijević).., dočekivanja vozova na železničkoj stanici i bezbroj nezaboravnih dogodovština sa mladenovačkih ulica.

U svojoj bogatoj karijeri Jova je bio i poslanik ispred kulturno-prosvetnog veća Zvezdare, Palilule i Starog grada (1968), predsednik odbora za Prvenstvo Evrope u fudbalu u Beogradu, zatim predsednik TID-a, najveće kajakaške regate na svetu (3.200 km) koja polazi od Regensburga a završava se u Silistri na ušću Dunava u Crno more i u kojoj učestvuje devet podunavskih zemalja, itd. Odlikovan je sa deset odlikovanja, među kojima su odličja iz Francuske, Italije i Belgije, a najdraži mu je orden rada sa zlatnim vencem koji je primio iz ruku Branka Pešića. Veoma mu je draga u članska karta br. 103. SD Crvena Zvezda.

Poznati Mladenovčanin Jovan Sretenović danas živi mirnim penzionerskim životom, svakodnevno odlazi do „Mažestika“ gde ima stalno društvo poznatih penzionera među kojima su: Vladeta Jerotić, Miša Jeftić (direktor Radio Beograda), Jefta Jeftović (direktor muzeja), Bogdan Terzić (šef katedre za slavistiku), Momčilo Krković (vajar spomenika u Malom Požarevcu), Miloljub Petrović, upravnik Narodne biblioteke, Mile Bogdanović.  Mnogi od njegovih prijatelja i saradnika nažalost nisu među živima: arh. Uglješa Bogunović, arh. Mika Janković, Mario Maskareli… Ode ponekad i na riblju čorbu u Zemun, gde ima staro društvo iz kajakaškog kluba, ali ima nešto što neće nikada propustiti – da obiđe svoj Taš. Već u podmakloj penziji veoma prilježno se uključio u ispisivanje hronike našeg grada „Mladenovačke varošarije“. Bez gosn. Jove danas ne bi bilo skoro nikakvog pisanog traga o dve najpoznatije mladenovačke kafane: Stare mehane Kosmaj i Glišine kafane, s čijim vlasnicima je bio u rodbinskim odnosima.

Jova stanuje kod Kalenić pijace sa suprugom Zagorkom. Ima ćerku Zlatu i zeta Korada, i unuke Jovana, Kristinu i Karolinu koji žive u Đenovi. Poželimo im svaku sreću u daljem životu i radu s nadom da ćemo se češće viđati u Mladenovcu. (Pečat, U.M. apr. 2005)

G. Jovan  Sretenović je preminuo 2019. u 93. godini, i sahranjen je u porodičnoj grobnici na mladenovačkom groblju kao najstariji Mladenovčanin rođen u varoši.

Na RTS-2 je emitovan omaž JOVANU SRETENOVIĆU (1925-2019) u tri epizode s naslovom „U spomen graditelja SC Tašmajdan Jovana Sretenovića“. Jovan Sretenović predlagan je dva puta za Grb opštine Mladenovac, ali je odbijan iz usko partijskih interesa da se Grb opštine dodeljuje kao plen u krugu simpatizera trenutno vladajuće stranke, potpuno suprotno od onoga kako se radi u većim gradovima po Srbiji, gde se trude da se na listi dobitnika najveće nagrade nađu što znamenitija imena kako bi se grad imao čime podičiti.

U prvoj epizodi ovog tv triptiha u bašti kafane „Šansa“ (ranije Poslednja šansa) sa pogledom na ceo kompleks SRC Tašmajdan Jovan Sretenović govori kako je postao graditelj i direktor, kako su se odvijale pripreme, kako se nabavljao građevinski materijal i tehnička oprema u siromašnim posleratnim godinama izgradnje, ko su arhitekte, projektanti, gradonačelnici, sportski radnici koji su učestvovali u izgradnji ovog jedinstvenog objekta. Jovan Sretenović imao je 29 godina kada je postavljen za direktora, a 2019. kada sve ovo priča „kao juče da je bilo“, ima je 92. godine. https://www.facebook.com/Mladenovac.Mladenovcani/videos/2411983302205724