LEKIĆEVA KUĆA
Ova kuća u glavnoj ulici s dvorišnom kapijom, gde je posle rata dugo bila gvožđara, i pre II sv. rata rata bila je poznata i dobro snabdevena gvožđarsko-bakalska-staklarska-porculanska radnja, u vlasništvu trgovca Milutina Lekića. Lekić je bio rodom iz Jelovika na Bukulji, a došao je u Mladenovac davne 1903. posle završenog zanata. Prvu radnju otvara u Karadžićevoj ulici iza Badžakove kuće, a godine 1923. počinje s radom ovde u sopstvenom lokalu. Da sagradi kuću i lokal pomogla su mu braća iz Jelovika, a on im se dobro odužio, kupio im je dva vola i kola i odrekao se nasledstva u selu. Milutin se oženio devojkom Danicom, Cincarkom, koja se našla u gostima u Mladenovcu kod rođaka Janaćkovića.
U Lekićevoj radnji, koja je imala i galeriju, prodavala se i gvožđarska roba i bakaluk, pa čak i riba (sezonski) koju je Milutin gajio u sopstvenom ribnjaku kod Serave. U radnji su se prodavali i muzički instrumenti (violinista Žika Čokalija je tu kupio prvu violinu). Ispred radnje Lekić je otvorio prvu mladenovačku benzinsku pumpu, gde je iz jednog bureta prvo ručno pumpao benzin u jednu mernu bocu sa dve staklene kugle da bi zatim iz boce točio u rezervoar automobila.
Milutin je izdavao razglednice Mladenovca, a za vreme nemačke okupacije bio je predsednik fudbalskog kluba “Vojvoda Katić” kada je klub igrao utakmice i s Nemcima, stacioniranim u komandi mesta i blindiranom vozu. Posle prve dve utakmice koje su Nemci izgubili za treću je uprava morala da napije svog najboljeg igrača Dušana Popovića Popčeta kako bi okupatori nekako pobedili i posle toga bili mirni. Ali, da li zbog tih utakmica ili nečeg drugog, Milutinov sin je ipak proveo šest meseci u logoru na Banjici. Milutin je imao dva sina: Milana koji je završio za trgovca i nasledio oca u radnji i Dragoljuba koji se penzionisao kao bankarski službenik u Beogradu. Milan je po oslobodjenju poslat u kaznenu brigadu, a po oduzimanju radnje radio je u Šamotu a u slobodnom vremenu je dobro svirao violinu i bavio se amaterski fotografijom. Ljubav prema muzici naslediće i Milanovi sinovi Žika Lekić, koji je pričao ovu priču, i Šale (Seltersi).
U ovoj kući, iza na spratu, radio je i stanovao zubar Pejinović sa suprugom Helenom, Bečlikom. Bio je fudbaler zagrebačkog Građanskog o čemu je svedočila velika slika u njegovoj ordinaciji. Helenin sin iz prethodnog braka Robert Bahman, koji se u Mladenovcu prekrstio i uzeo ime Ratko Pejinović, mnogo je voleo da ide po slavama. Krio se od Gestapoa čak odlazeći četnicima u Koraćicu, ali je na kraju mobilisan od Nemaca i zatim nestao na istočnom frontu.
