Ljubomir Milanović

VIOLISTA GUDAČA SVETOG ĐORĐA

Ljubomir Milanović svira violu u poznatom kamernom orkestru „Gudači Svetog Đorđa“, gudačkom orkestru koji je danas u samom vrhu popularnosti među ljubiteljima klasične muzike.

Ljuba se rodio 1973. u Vinkovcima od oca Srbe Milanovića poznatog mladenovačkog stomatologa (poreklom iz Dubone), koji je tada u Vinkovcima bio na službi i majke Miline koja je dugo bila šef finansija u Jugoazbestu. Ljuba ima i stariju sestru Biljanu, koja se takođe bavi muzikom. Milanovići su 1970. napravili novu kuću iza Vatrogasnog doma na delu porodičnog imanja majke Miline, koja potiče iz bogate familije Petrovića iz Sela Mladenovca. Petrovići su jedni od osnivača Mladenovca, a kuća Ljubinog pradede Ljubomira Petrovića, po kome je Ljuba dobio ime, i danas stoji u dvorištu pored nove kuće. U toj staroj kućici je odrastao Ljubin deda Mihailo Petrović Zec poznati fudbaler Vojvode Katića. U porodici Ljubinog oca Srbe bilo je puno talentovanih muzičara, Ljubin deda Radoslav, učitelj, svirao je violinu, dedin brat harmoniku, brat od strica kontrabas, sam otac Srba dobro peva.., tako da je bilo sasvim prirodno kada je Ljubina starija sestra Biljana, uporedo sa prvim razredom osnovne škole u Vinkovcima, upisala i prvi razred Niže muzičke škole, odsek harmonika. U početku to je za Biljanu bila samo dopunska aktivnost ali će se ona brzo ozbiljno vezati za muziku. To se pokazalo 1977. pri preseljenju porodice u novu kuću u Mladenovcu, kada je otac Srba dobio posao u Smed. Palanci. Biljana je uprkos pauzi od godinu dana, koja je nastala jer u Mladenovcu nije bilo muzičke škole, nastavila po svojoj želji Nižu muzičku školu u Smederevu, putujući dva puta nedeljno do Smedereva i nazad.

Polazak u muzičku školu     Ljuba je pohađao OŠ M. Živojinović u Mladenovcu od prvog do četvrtog razreda kod učiteljice Dragice Petrović i bio odličan đak. Biljana je putovala u Smederevo s majkom ili ocem kolima i mali Ljuba, kada je bio treći razred osnovne škole, izrazio je želju da im se pridruži. Međutim, na iznenađenje svih u kući tražio je da svira violinu – kao i njegov deda Radoslav. Uz teškoće oko nabavke ovog muzičkog instrumenta i Ljuba je počeo da pohađa Nižu muzičku školu u Smederevu. Iz te škole osvojio je drugo mesto na takmičenju u Zrenjaninu. Posle dve godine direktor muzičke škole obratio se Ljubinim roditeljima s rečima da je Ljuba naučio u toj školi sve što se može naučiti i da je najbolje da nastavi svoje muzičko obrazovanje u Školi za muzičke talente u Ćupriji, koja je pod patronatom Muzičke akademije (FMU) iz Beograda. To bi značilo da se Ljuba kao vrlo mali odvoji od kuće i roditelji o tom predlogu nisu mnogo razmišljali sve dok im uporni direktor nije poslao konkurs škole u Ćupriji. Tada se roditelji odlučuju da prijave Ljubu na audiciju u Ćupriji i tako provere talenat svoga sina. U velikoj konkurenciji dece iz cele Jugoslavije Ljuba je primljen kao jedini koji je već imao neko muzičko obrazovanje, što je bila otežavajuća okolnost, jer se težilo da deca počnu ovu prestižnu muzičku školu bez nekih prethodnih (moguće pogrešnih) navika.

Međutim, nije bilo lako nagovoriti desetogodišnjeg Ljubu da preko nedelje boravi u internatu i školi u Ćupriji, a da se preko vikenda vraća kući u Mladenovac. Srećna okolnost je bila da je otac Srba tada radio u Sm. Palanci, pa je u početku mogao vozom da prati Ljubu do Ćuprije. Veliku pomoć da se mali LJuba odluči i navikne na odvojen život pružila je i sestra Biljana, takođe i učiteljica Dragica i vaspitač Žika, koji je uporno Ljubu nagovarao da ostane u Ćupriji, kao i vaspitačica (muzičke škole) Lila Gajić, inače supruga dr Slavka Gajića iz Mladenovca.

Odlazak od kuće    I tako se Ljuba sa deset i po godina odvojio od kuće. U isto vreme sestra Biljana je pošla uporedo u srednju muzičku školu i gimnaziju u Beogradu, tako da su oba deteta iz porodice Milanović cele nedelje bila zbog muzike van kuće. To je kod prijatelja i poznanika izazivalo različite komentare, od osude do odobravanja. Navodeći činjenicu da je ista praksa i po koledžima u inostranstvu roditelji mladih muzičara govorili su da žele da slede talenat svoje dece. Pored svega porodica je bila i ovako često na okupu preko vikenda, praznika ili raspusta kada su se u kraju iza Vatrogasnog doma mogli čuti zvuci violine, harmonike i pijanina. Ali, roditelji su morali učiniti dodatni napor da obezbede novac za skupe instrumente i odvojen život svoje dece. Ljuba je u Ćupriji dve godine učio violinu kod prof. Ljubivoja Nikolića, zatim kod prof. Đerđa, da bi, pošto mu je ojačala ruka, na nagovor profesora prešao na violu kod prof. Petra Ivanovića, koji je bio tada i umetnički direktor škole.

Muzička škola u Ćupriji    Muzička škola u Ćupriji je internatskog tipa i jedinstvena je u svetu, a organizovana je po ugledu na istu takvu školu u Rusiji. Sa 40 kabineta, za pedesetak učenika, pruža sve uslove za nesmetan razvoj talentovane dece. Bivši učenici ove škole danas sviraju u orkestrima širom sveta: Londonski sinfonijski orkestar (Gordan Nikolić), Berlinska filharmonija, Ciriška filharmonija itd. Sedam godina je trajalo Ljubino školovanje u Ćupriji i danas on iz tog perioda ima puno uspomena iz škole i internata, sa školskih putovanja i koncerata po zemlji i inostranstvu. U početku ga je otac pratio pri odlasku i povratku iz Ćuprije, ali vrlo brzo Ljuba je počeo sam da putuje vozom. U školi je tokom tih godina bio član i malog i velikog školskog orkestra, koji se formiraju prema uzrastu, i sa njima išao na turneje u Beč, Pariz, Belgiju, Holandiju, Nemačku, Grčku, Španiju… Kao srednjoškolac bio je primljen na audiciji u Beogradu u Mediteranski orkestar, koji je pod pokroviteljstvom „Muzičke omladine“ i sa njima muzicirao mesec i po dana u mnogim mestima Francuske.

Muzička akademija    Po završetku muzičke škole u Đupriji 1991. upisao je Muzičku akademiju – FMU (Fakultet muzičkih umetnosti) u Beogradu. Kao student postaje član orkestara „Nova muzička radionica“ i „Artisti del arco“. Ozbiljnije i duže angažovanje imao je u Beogradskom gudačkom orkestru „Dušan Skovran“ pod vođstvom Ace Pavlovića, jednog od profesora sa FMU koji su predavali u Ćupriji. Međutim, posle godinu dana, Ljuba napušta orkestar jer je želeo više da vežba i unapredi svoje sviranje. Kada je Ljubin profesor viole Pera Ivanović odlučio da u Beogradu napravi orkestar od studenata FMU, bivših đaka iz Ćuprije, Ljuba se od prvog dana pridružuje i počinje da svira u novom gudačkom orkestru po imenu: „Gudači Svetog Đorđa.“

Ljubomir Milanović je završio Muzičku akademiju (u klasi prof. Petra Ivanovića) i počeo da radi kao asistent na svom fakultetu. Iza njega su brojne nagrade na republičkim i saveznim takmičenjima između ostalih i na takmičenju Muzičke omladine „Lauerati Orfeja“. Kao solista nastupao je sa Beogradskom filharmonijom i „Gudačima Sv. Đorđa“. Sarađivao je do sada sa eminentnim solistima: Sretenom Krstićem, Marijom Špengler, Kirilom Rodinom, Majom Rajković Šljivančanin… Posebno se istakao u izvođenju Mocartove Končertantne simfonije za violinu i violu sa Marijom Špengler i Beogradskom filharmonijom. Pored standarnih kapitalnih kompozicija za violu (Volton, Bartok, Šostakovič, Brams, Šubert, Štamic…), na njegovom repertoaru se nalaze i brojna dela domaćih savremenika: Despić, Jevtić, Zatkalik, Grgin i posebno kompozicija Svetislava Božića „Irmos“, koju je autor posvetio Ljubomiru Milanoviću. Sada svira na odličnom instrumentu i gudalu koje je nasledio od svog profesora Pere Ivanovića. Od 1998. postaje član UMUS-a i stiče zvanje samostalnog umetnika. Ljuba stanuje na Dorćolu i prezauzet je obavezama u orkestru i na fakultetu.

Ovoga meseca, u utorak 15. avgusta, Gudači Svetog Đorđa imali su nastup u Kneževoj dvorani u Aranđelovcu, u okviru manifestacije „Mermer i zvuci“, kada su pratili So-Ok Kim, mladu Korejanku iz Londona već veoma poznatu violinistkinju u svetu. Iskoristili smo tu priliku da posle koncerta porazgovaramo sa Ljubom:

Kada je nastao vaš okestar i kako je dobio ime?    Kamerni orkestar „Gudači Svetog Đorđa“ osnovan je u Beogradu 1992. godine. Ja sam bio jedan od osnivača, član sam orkestra i danas, a sada sam i jedan od organizatora (sekretar). Orkestar je osnovan i sa idejom da prihvati najtalentovanije učenike Škole za muzičke talente iz Ćuprije, koji danas jedino u Gudačima Svetog Đorđa mogu da nastave da rade ono za šta su se školovali. Ime Sv. Đorđe smo uzeli jer lepo zvuči i na našem i na engleskom jeziku. Zanimljivo je da je sledeće godine, nezavisno od nas, osnovana i modna kuća sa istim imenom, u kojoj je zaposlen i modni kreator iz Mladenovca Bojan Milisavljević. Obe „firme“ od tada beleže veliki uspon pa u šali možemo da kažemo da je recept za uspeh ime Sent Džordž i jedan Mladenovčanin uz njega. Inače modna kuća „St. George“ je veliki sponzor našeg orkestra a skoro svu našu odeću, frakove i haljine, izradila je ova kuća.

Koji je do sada najveći uspeh Gudača Svetog Đorđa? To je nesumnjivo prva nagrada na međunarodnom takmičenju Muzičke omladine 1996. u Beogradu. Tada je bio predsednik žirija jedan od najvećih svetskih autoriteta za gudačke instrumente i kamernu muziku, prof. Dejvid Takeno, iz londonske Gildhol Škole za muziku i dramu. Prof. Takeno od tada prati i podržava naš rad. On je za večerašnji nastup doveo So-Ok Kim i to je već šesti njegov dolazak u Jugoslaviju. Pri svakom njegovom dolasku dovodio je po jednog svog studenta tako da smo do sada nastupali zajedno sa Ketrin Gauers, Arisom Fudžita i Niki Svini, već poznatim u svetu mladim muzičarima koji će sledećih godina biti još poznatiji. Inače jedan čas prof. Takena u Londonu košta od 110-150 funti, a on ih u Beogradu daje besplatno. Prof. Takeno se već odomaćio u Jugoslaviji, sada kada dođe u Beograd kaže da je stigao kući, a njegova učenica So-Ok Kim je već naučila šezdesetak naših reči s kojima se odlično snalazi.

Da li je bilo i drugih inostranih nastupa?     Drugi veliki uspeh bio je naš zapažen nastup u Londonu u crkvi Sv. Pavla za 50-godišnjcu Unicefa, zajedno sa Stefanom Milenkovićem, što je bila velika čast i za nas i za našu zemlju. Nastupali smo u inostranstvu na turnejama po Vel. Britaniji, Holandiji (nastup u Ajsbrejker dvorani u Amsterdamu), Nemačkoj, Mađarskoj i na sve kvalitetnijem Ohridskom letu u Makedoniji.

Gde najčešće nastupate kod nas?     To je svakako dvorana Kolarac i dvorana Sava centra u Beogradu. Pored nastupa na renomiranim jugoslovenskim festivalima: BEMUS, BELEF, NOMUS i Mokranjčevi dani, često gostujemo i po unutrašnjosti naše zemlje. Imali smo preko 400 nastupa kod nas i u inostranstvu. Pratili smo skoro sve naše poznate violiniste: Jovana Kolundžiju, Stefana Milenkovića, Sretena Krstića, Vesnu Stanković, zatim pijanistu Konstantina Bogina, čelistkinju Kseniju Janković, flautiskinju Irenu Grafenauer iz Slovenije itd. Pratili smo na snimanjima i koncertima i naše odabrane pevače i muzičare zabavne muzike: Zdravka Čolića, Đorđa Balaševića, Dragoljuba Đuričića, Kornelija Kovača, Legende i dr.

Koji repertoar najčešće interpretirate?     Imamo širok repertoar od baroka do savremene muzike. Sviramo muziku Baha, Mocarta, Hajdna, Debisija, Griga, Pučinija, Bartoka, Despića, Ščedrina… Orkestar je sastavljen od deset violina, tri viole, dva violončela i jednog kontrabasa. Umetnički direktor i dirigent orkestra je Petar Ivanović. Inače pored brojnih trajnih zapisa na Radiju i TV (Svetska premijera, Volite li Bramsa, Subotom uveče…) snimili smo do sada deset kompakt diskova i jedan zajednički sa horom Barili iz Požarevca.

Kako se finansira orkestar?     Imamo dosta poteškoća sa finansijama. Nemamo stalne prihode jer ne pripadamo ni jednoj instituciji ili partiji. Vežbamo na Kolarcu uz obavezu da održimo dva koncerta godišnje.

Koju muziku slušaš?     U slobodnom vremenu slušam najviše Pinkasa Cukermana, Juri Bašmeta.., a slušam ponekad i popularnu zabavnu muziku: Vitni Hjuston, Maraju Keri, Vil Smita, Stinga…

Da li si muzicirao u Mladenovcu?    Da, svirali smo u sali biskopa 1997. godine. Pored publike koja je želela da nas sluša, doveli su i đake iz škola pa je u sali bilo malo graje, što nama na bini nije toliko smetalo koliko onima koji su došli da slušaju muziku. Tokom 1995/96. dobili smo pomoć od opštine Mladenovac posle mog razgovora sa nadležnima iz opštine. Sponzori su bili Kosmaj Mermer, Makovica, Opština i dr. Tako sam za Kosmaj Mermer snimio i jednu TV reklamu gde sviram pored jednog njihovog kamina. Na kraju smo, da se do kraja odužimo, realizovali i taj koncert.

Ljuba Milanović završava magistraturu na svom fakultetu i nastavlja rad u orkestru „Gudači Svetog Đorđa“. U decembru planiraju nastup u Nemačkoj, u martu u Sloveniji, a u pripremi je i CD sa Stefanom Milenkovićem, našim najboljim violinistom koji osvaja nagrade širom sveta.

Poželimo Ljubi još veće uspehe i u privatnom i u profesionalnom životu i da u najskorije vreme ponovo muzicira u rodnom gradu.

(Pečat, U.M. avg. 2000)

Biljana Milanović Muzikolog, naučni radnik na Muzikološkom institutu

Ljubina rođena starija sestra Biljana Milanović rođena je 1967. u Vinkovcima i od svoje sedme godine učila je da svira harmoniku. Pohađala je četiri godine Nižu muzičku školu u Vinkovcima i dve godine istu školu u Smederevu. Posle toga odlazi u Beograd gde pohađa paralelno Srednju muzičku školu (odsek harmonike) u Kondinoj ulici i Drugu beogradsku gimnaziju. U obe škole je bila odlična. Za sve vreme školovanja bila je članica KUD Vlaška u kome je njen brat od strica Mića Milanović bio koreograf i osnivač (Biljanina baka, očeva majka, je iz Vlaške). Pri kraju školovanja u Beograd je stigla iz Rusije stručna komisija da izabere najobdareniju decu za studije muzike u Rusiji. Biljana je tada položila prijemni za odlazak u Lenjingrad u konkurenciji dece iz cele Jugoslavije. Međutim, privlačila ju je i nauka, tačnije muzikologija. Iste godine polagala je prijemni na Fakultetu muzičkih umetnosti (FMU, Srpskih vladara 50), odsek muzikologije i ušla među odabranih pet koji će biti primljeni. Tada se opredeljuje za studije muzikologije a studije muzike u Rusiji otkazuje. Biljana je diplomirala na FMU sa diplomskim radom o našem do tada malo poznatom kompozitoru Milenku Paunoviću. Za vreme studija pevala je u horu Muzikološkog instituta pri SANU gde je danas zaposlena i gde priprema magisterij. Urednik je časopisa Pro Muzika u izdanju UMUS-a. Ima ćerkicu Teodoru rođenu 1995. godine.

Kraljevski gudači Svetog Đorđa

je kamerni orkestar koji broji uglavnom 11 muzičara čiji je prvi koncertmajstor Sreten Krstić. Bojana Jovanović, Ljubomir Milanović, Gordan Trajković, Ivan Pejić, Ivana Ćetković, Jelena Dragnić, Katarina Stanković,  Maja Marjanović, Miljana Popović, Nataša Stanojević (2), Petar Ivanović, Sreten Krstić, Uroš Žikić. Orkestar deluje pod ovim nazivom od 1998. godine kada je dobio titulu Kraljevskog doma Karađorđevića kao istaknuti ansambl u Srbiji, a od tada ima i svoj grb. Najveći broj koncerata, osim u Srbiji, orkestar je održao u Nemačkoj – više od 50, a zatim i u Austriji, Italiji, Norveškoj..

Kamerni orkestar Gudači Sv. Đorđa osnovan je 1992. godine, na inicijativu grupe bivših učenika Škole za muzičke talente iz Ćuprije i profesora Petra Ivanovića. Od 2006. do 2011. godine uloga muzičkog direktora orkestra bila je poverena violinisti svetske reputacije Gordanu Nikoliću. Koncerte Gudača Sv. Đorđa pratile su nepodeljene simpatije publike i visoke ocene stručne javnosti u zemlji i inostranstvu. Pored objavljenih kritika, trajni zvučni zapisi za radio i televiziju, kao i 17 kompakt diskova verodostojno dokumentuju umetničke rezultate orkestra.

Gudači za sobom imaju preko 1600 koncertnih nastupa u zemlji i izvan nje. Njihov repertoar obuhvata dela iz različitih stilskih epoha – od baroka do savremene muzike. Redovno izvode i kompozicije srpskih autora, među kojima su brojne i one koje su posvećene ovom ansamblu. Svojim muzičkim profilom, posvećenošću i entuzijazmom ostvarili su srdačne kontakte sa solistima, dirigentima i kompozitorima. Od značajnijih turneja i gostovanja ističu se ona u Velikoj Britaniji, Holandiji, Nemačkoj, Švedskoj, Ukrajini, Rusiji, Mađarskoj, Makedoniji, Sloveniji, Italiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Gudači redovno nastupaju na renomiranim festivalima: BEMUS, NOMUS, BELEF, NIMUS, Ohridsko leto, Mokranjčevi dani, Budva grad teatar, Sarajevski festival, Međunarodna tribina kompozitora i drugi. Gudači Sv. Đorđa su krajem decembra 2011. godine postali partneri projekta Beograd 2020 – evropska prestonica kulture.