Vladan Lukić

Fudbalski reprezentativac Jugoslavije

Prvotimac Crvene zvezde i Mec-a, vicešampiona Francuske

Poznati Kosmajac Vladan Lukić od rođenja 1970. živi u Sopotu,  varošici pod Kosmajem gde se i danas nalazi njegova stalna adresa. Otac Sreten, poreklom iz Nemenikuća, koji je bio mašinbravar u MIPS-u, majka Dobrila i mlađa sestra Danijela i danas žive u Sopotu i vode Vladanov restoran i video-klub. Vladan kao mali živeo kod prababe Gare i strine Zage u Sopotu, dok su mu otac i majka bili u inostranstvu. Interesantno je da je Vladan kao dete od tri godine boravio tri meseca kod roditelja u Francuskoj gde su oni bili na radu, a danas u toj zemlji živi i hara fudbalskim terenima jureći šampionsku titulu.

Petlić – pionir    Vladan je osmogodišnju školu pohađao u Sopotu i od malih nogu se isticao na svim mestima gde se igrao fudbal u varoši, a posebno su mu drage ostale u uspomeni igre na terenčetu iza opštine. Zajedno sa drugovima Draganom Aleksićem, Radovanom Radovanovićem (Smaja), Vladom Janjićem, Vladom Jovičićem (Jova), sa kojima si i danas druži, učestvovao je na školskim takmičenjima i u Mladenovcu, Ralji i drugim okolnim mestima i uvek osvajao prva mesta. U sedmom razredu osnovne škole trčao je na „Krosu Politike“ i osvojio drugo mesto u juniorskoj konkurenciji što je i dalje najveći sportski uspeh sopotske OŠ „Jelice Milovanović“.

Član „Crvene zvezde“ postaje 1980. u svojoj desetoj godini, kada ga u Beograd, posle njegovih upornih molbi, odvodi baka Milena i upisuje „preko veze“ u petliće kod Dragoslava Šekularca. Kada je završio osnovnu školu, pod nadzorom Zvezde prelazi u Beograd i upisuje Elektropoljoprivrednu školu (EPŠ) na Dorćolu. Stanovao je u internatu a zatim privatno preko puta stadiona, ali se nije lako odvajao od Sopota. Otac ga je često vozio za Sopot i nazad u Beograd, pa su ga beogradski drugovi brzo prozvali Soća. U tom periodu dok je imao 14-16 godina na njega presudno utiče kao trener proslavljeni Zvezdin as Vojislav Melić, direktor omladinske škole C. Zvezde. Šira fudbalska javnost prvi put je čula za ime Vladana Lukića kada je u pionirskoj reprezentaciji Jugoslavije odigrao utakmicu protiv Engleske. Rezultat na Vembliju bio je 2:2, a Vlada je dao jedan gol. Posle tog meča prvi put je osetio šta znači popularnost, na ulici su počeli da pokazuju na njega: „To je onaj mali, što je dao gol Engleskoj na Vembliju“. U nešto starijoj dobi (16/17 godina) trenirao je pod nadzorom Kuleta Aćimovića.

Junior    Sa juniorima Zvezde osvaja 1985. Kup Jugoslavije, u finalu protiv Veleža pobedili su sa 5:2, a Vladan u toj utakmici daje tri gola. Sledeće 1986. osvajaju Prvenstvo Jugoslavije kada su na kraju „tukli“ Sarajevo sa 3:0. Svi ti Vladanovi uspesi nisu ostali nezapaženi i on ubrzo sa svojih petnaest i po godina postaje prvotimac Zvezde, prvo na klupi u Vinkovcima, a zatim na terenu protiv Slobode iz Tuzle, da bi već u svojoj šesnaestoj godini postao standardan prvotimac. Već tada se uveliko govorilo o novoj (šestoj) Zvezdinoj zvezdi. U derbiju sa Partizanom na prepunoj Marakani ušao je u igru i sa svojih šesnaest godina u poslednjem minutu zabio gol i odlučio utakmicu (1:0). Sto hiljada gledalaca je eksplodiralo, ceo stadion je skočio na noge. Otac i majka koji su bili na stadionu su zanemeli, nisu mogli da veruju sve dok na velikom semaforu nije ispisano ime Lukić.

Senior    U Zvezdi je igrao u raznim selekcijama ukupno 12 godina najviše sa svojom generacijom: Jugovićem, Radovanovićem, Negićem, Radosavljevićem, Jankovićem, Antonićem, Acom Kristićem (kome ovih dana treba da bude kum), Nonkovićem, Katićem, Čulom i drugima. U vremenu od 1987. do 1991. Vladanova forma je, i pored više perioda neigranja, bila u stalnom usponu a Zvezda postiže uspeh za uspehom. Tih godina Vladan sa Crvenom Zvezdom u velikoj Jugoslaviji osvaja četiri šampionske titule i dva kupa. Ukupan broj nastupa u prvom timu C. Zvezde u Prvenstvu Jugoslavije bio je 139, sa 78 postignutih golova.

U Vladanovoj debitantskoj sezoni 1986/87. kada ga u tim uvodi trener Vasović, Zvezda je na kraju treća, a Vladan postiže pet golova; u sledećoj sezoni 1987/88. pod dirigentskom palicom trenera Velibora Vasovića, Zvezda je šampion ali je Vladan imao malo nastupa. U sezoni 1988/89. mladog Lukića u igru uvodi trener Dragoslav Šekularac kada u sedamnaest nastupa postiže u prvenstvu osam golova, a Zvezda je na kraju vicešampion. U prolećnom delu te sezone Vladan je po sopstvenoj proceni odigrao svoju najbolju polusezonu u „Zvezdi“, postigao je na svim utakmicama ukupno trinaest golova. Iste godine imao je operaciju prepona što će ga odvojiti od terena dva i po meseca. Tih prvih godina Vladan je imao čast da zaigra i sa „starijim“ asovima C. Zvezde: Piksijem, braćom Đurovski, Mrkelom, Šabanadžovićem, Prosinečkim i dr. U sledeće tri sezone Zvezda je tri puta za redom šampion. Sezone 1989/90 (trener Šekularac) Vladan u 25 nastupa postiže 10 golova, a te sezone šampionska Zvezda osvaja i kup (u finalu protiv Hajduka 1:0).

Pauza – vojska     Sledeće godine na sopstveni zahtev odlazi u vojsku. Reprezentativci Jugoslavije pa i prvotimci naših prvoligaških klubova, koji pronose po svetu ugled Jugoslavije i jugoslovenskog fudbala, po pravilu su se regrutovali u sportsku četu, u neki veći grad gde postoji veliki klub i gde može kvalitetno da se trenira. Čak sa igračem polazi i trener iz matičnog kluba koji strogo pazi da se forma reprezentativnog igrača suviše ne poremeti. Međutim Vladan je posle obuke u Somboru „preko veze“ poslat u „divljinu“ na Majevicu u Bosni na 40 km od najbližeg mesta. Po priči toTo se povezuje sa Vladanovom bivšom devojkom pevačicom Cecom, i vođom zvezdinih navijača Arkanom. Naime mladi Vladan Lukić je pored fudbalskih stubaca na početku karijere punio i stupce srednjih strana u novinama. Naime, ostao je upamćen i kao jedna od prvih ljubavi Cece Ražnatović. Njih dvoje su se dugo zabavljali. Na kraju su bili i vereni! Ali početkom devedesetih je došlo do nesuglasica i svako je krenuo na svoju stranu. 

I baš dok je Vladan služio vojni rok „Zvezda“ kreće u osvajanje fudbalskog krova Evrope i Vladan samo kao „gost“ iz vojske u drugom delu vojnog roka, kad je ipak dospeo u sportsku četu, nedovoljno treniran posmatra te utakmice sa klupe. Te šampionske sezone 1990/91. trener je bio Ljupko Petrović, a Vladan je zbog vojske imao samo četiri utakmice.

Posle vojske u jesen 1991. počinje polusezonu u Zvezdi sa tada već proslavljenim internacionalcima, evropskim šampionima, Savićevićem, Pančevom, Mihajlovićem, Belodedićem i dr. U toj šampionskoj 1991/92. u jesenjoj polusezoni u trinaest nastupa u prvenstvu postiže sedam golova (iste takmičarske sezone Zvezda će na proleće igrati i u finalu kupa sa Partizanom).

Reprezentativac – povreda     Vladan je opet postao prvi strelac „Zvezde“ tako da postaje i standardan član reprezentacije Jugoslavije sa kojom uspešno prolazi kvalifikacije za Prvenstvo Evrope. U Kupu evropskih šampiona sa Zvezdom uspešno nastupa u dresu sa brojem osam u mečevima protiv Portdauna i Apolona. Te jeseni 1991. postigao je prvih meseci već ukupno devet golova za Zvezdu, kada je došla odlučujuća utakmica kvalifikacija za Prvenstvo Evrope u Švedskoj, koja se igrala 13. novembra 1991. u Beču, između Jugoslavije i Austrije, i koja je na kraju završena sa 2:0 za Jugoslaviju. Vladan je na toj utakmici dao prvi gol a onda je došao koban momenat u zadnjem minutu prvog poluvremena, koji će naglo prekinuti karijeru mladog fudbalera. U nesrećnom sudaru sa svojim saigračem Sinišom Mihajlovićem polomio je nogu (ligamenti na zglobu) što će ga odvojiti godinu dana od fudbalskih terena. A samo tri nedelje kasnije 8. dec. 1991. Crvena zvezda je u Tokiju postala prvak sveta. Ime Crvena zvezda na svim jezicima: Red Star – Rote Štern – Estrelja Roha – Letual Ruž – Stela Rosa – Estrelja Vernela – Krasnaja Zvezda.., postaje svetski brend, a svi Zvezdini fudbaleri svetski igrači, ali Vladana Lukića nije bilo tada među njima. Tokom godine 1992. Vladan se oporavlja pod nadzorom dr Nešovića. Po oporavku nisu mnogo verovali u njega i ubacili su ga u drugi tim. Ali Zvezdi tih meseci nije krenulo baš najbolje pa je prekomandovan u prvu ekipu. U tom jesenjem delu sezone 1992/93. imao je 10 nastupa u prvenstvu i 4 postignuta gola (Zvezda je na kraju posle prolećnog dela bila vicešampion i osvajač kupa). Međutim oko Vladana su izgleda tada zaigrane neke druge igre i posle fingiranog sukoba sa trenerom Živadinovićem odlučeno je da se Vladan proda u inostranstvo.

Profesionalac u inostranstvu     Od 1. januara 1993. Vladan odrađuje svoj prvi profesionalni ugovor u inostranstvu koji je zaključio uz pomoć posrednika Mite Stojkovića. Nastupa za slavni Atletiko Madrid. U Španiji igra sa proslavljenim internacionalcima Šusterom, Donatom, Luiz Garsijom i dr. Sezonu završavaju na četvrtom mestu što je bilo dovoljno za nastup u Kupu UEFA. Međutim, zbog nesporazuma između uprava Atletika i Zvezde, Vladan se kao lojalni zvezdaš, posle upornih telefoniranja iz Beograda, posle šest meseci vraća u Beograd, iako su mu nudili da ostane u Španiji. Ali u Zvezdi ga je čekalo iznenađenje, u Jugoslaviji je uveliko besneo građanski rat i odnosi u klubu su se znatno izmenili tako da doživljava jedno neprijatno iskustvo i sa matičnim klubom ne nalazi zajednički jezik. U sezoni 1993/94. nastupa za Vojvodinu gde igra sa Govedaricom, Pantelićem, Bajčetićem, Samardžićem i drugima.

Drugi profesionalni ugovor u inostranstvu imao je u sezoni 1994/95. sa drugoligaškim timom iz Marbelja u Španiji u koji je došao na poziv njihovog tadašnjeg trenera Dragoslava Šekularca. Ostao je jednu sezonu (Šeki se ubrzo vratio) i postao najbolji strelac II lige Španije, a tim iz Marbelja, najlepšeg letovališta u Španiji, u toj sezoni se borio za ulazak u I ligu što je i do danas najveći uspeh te ekipe. Po povratku iz Marbelja na poziv prijatelja pomogao je OFK Beogradu da opstane u I ligi. Odigrao je poslednjih pet utakmica na kraju sezone, četiri su dobili (samo jednu protiv Zvezde izgubili) tako da je OFK Beograd te godine opstao u ligi.

Pauza u Sopotu     U pauzi, ne nalazeći pogodno angažovanje u inostranstvu, prihvatio se da pomogne sopotskom klubu u kojem je te sezone bio i trener i menadžer i finansijer. U potrazi za novčanim sredstvima za klub, organizovao je veliki dobrotvorni koncert narodne muzike. To je bila najveća manifestacija te vrste u Sopotu sve do danas, a gostovali su Šaban Šaulić, Miroslav Ilić, Anči i mnogi drugi. U pauzama između profesionalnih nastupa pamte se i Vladanove igre na turnirima malog fudbala. Na jednom turniru u Sopotu u finalu se sastao sa ekipom svoga oca i u zadnjem minutu dao gol i odlučio utakmicu. U novinama je osvanuo naslov „Sin pobedio oca“, novinara Pere Stojanovića. Majka Dobrila je često vođa navijača na utakmicama svog sina i po vatrenom navijanju je nadaleko poznata. Tih nekoliko godina više neigranja nego igranja u vrhunskom fudbalu, kada je štampa registrovala više njegove nestašluke nego sportske nastupe, stekao se utisak da je Vladan izgubljen za fudbal. Prilikom jednog meča Jugoslavije sa Meksikom u Beogradu jedan meksički reprezentativac koji je igrao sa Lukićem u Atletiku pitao je za Vladana. Zapanjili su ga odgovorom da je Vladan prestao da igra fudbal. Bilo je dosta lutanja tih godina, a onda je došao odlazak u Švajcarsku iz koje su počele da nam stižu lepe vesti.

Vladan je često boravio u Mladenovcu u slobodnom vremenu ili nastupajući na turnirima u malom fudbalu. Mladenovčani su zahvaljujući njemu videli mnoge naše fudbalske zvezde kao što su Perica Ognjenović, Milojević, Novaković, Pržulj i mnoge prvotimce Zvezde koje je on angažovao u svojim ekipama. Kada je čuo da želimo intervju za mladenovački „Pečat“ rado se odazvao i tako je nastao ovaj telefonski razgovor sa jedinim jugoslovenskim fudbalskim reprezentativcem iz našeg kraja, koji je nedavno zaigrao ponovo u reprezentaciji i izmenjao efektne pasove sa Peđom Mijatovićem i drugovima.

Vladane, da li je tvoj odlazak u Sion predstavljao novi prelomni momenat u tvojoj karijeri?      Da, u Sion, klub iz istoimenog grada u Švajcarskoj, otišao sam zahvaljujući svom sadašnjem menadžeru Milanu Mrgiću koji živi i radi u Švajcarskoj. Odigrao sam sezonu 1996/97. u dresu broj 9 i postigao 15 golova. Sion je u toj godini osvojio duplu krunu prvi put u svojoj istoriji. U Sionu su tada igrali Perije koji i danas igra sa mnom u Mec-u, Brazilac Milson i naši Pančev i Najdoski (više na klupi).

A onda novi ugovor sa francuskim Mec-om koji ove godine juri titulu šampiona Francuske? Da, uvek igram da ekipa i ja budemo najbolji. Mec je 36 godina neprekidno u Prvoj ligi Francuske ali se nikada nije borio za titulu. Ove godine smo to ostvarili. Igram devetku i do sada sam postigao sedam golova, uz to sam drugi asistent u ligi. U Francuskoj me zovu Luka a pored mene igraju i Pires, Rodrigez i dr. U Mec-u sam od juna 1997. opet u aranžmanu mog menadžera Mrgića. Mec-u  je do sada bio najveći uspeh četvrto mesto u Prvenstvu Francuske, ove sezone juri šampionsku titulu, i do kraja igra sve utakmice kod kuće. Ukoliko na kraju završimo i na drugom mestu sigurno ćemo učestvovati u Kupu evropskih šampiona (Ligi šampiona) u društvu sa najboljim klubovima kontinenta. Imam ugovor do sezone 2000/01. a već sada mi nude novi ugovor, a tu su i emisari iz Italije i Grčke. Interesantno je da i Lens-u, našem glavnom konkurentu za titulu prvaka, igra naš reprezentativac Anto Drobnjak, s kim sam u stalnom kontaktu.

Kako izgleda nedeljni raspored jednog profesionalca u Francuskoj? Subotom se igraju utakmice, pre utakmice je karantin, nedeljom je jedan solidan trening, ponedeljkom odmor i masaža, utorkom dva jaka treninga, sredom i četvrtkom po jedan čvrst trening a petkom se uigravaju taktičke varijante. Francuska je razvijena evropska zemlja i svaki grad ima aerodrom tako da se na utakmice odlazi avionom.

Gde je teže igrati fudbal: u Španiji ili Francuskoj? Teže je za napadača igrati fudbal u Francuskoj. Francuzi su disciplinovaniji, jači, spremniji, a Španci su možda talentovaniji i hitriji ali u prvenstvu nemaju preveliku disciplinu u igri.

S kojim saigračima si se do sada najbolje slagao u karijeri? Posebno dobro sam se slagao sa Prosinečkim i Đurovićem, sada sam dobar sa Rodrigezom.

Na koji način najčešće postižeš golove, da li postoji originalni sistem „a la Vladan Lukić?“ Treneri kažu da postižem golove na inteligentan način. Ne može da se kaže da sam izuzetno brz, ili da imam izuzetno jak udarac, ali se krećem tako da sam uvek slobodan i na pravom mestu da prihvatim loptu i uputim je u nebranjeni deo mreže.

Vladan danas ima 28 godina i živi u centru Meca (grad u Francuskoj od 250.000 stanovnika) sa suprugom Irenom i ćerkicom Sarom, koja baš danas (na dan našeg razgovara telefonom) puni tri godine. U stalnom kontaktu je i sa „Italijanima“ Jugovićem, Mirkovićem, Govedaricom, i „Špancima“ Radomirom i Duškom Antićem i dr. Prvenstvo Francuske se završava 9. maja, posle čega se pakuje i dolazi kući. Kada je u Jugoslaviji najviše vremena provodi u svom Sopotu a često je i u Mladenovcu najčešće u kafiću „Foaje“ gde sreće fudbalski svet iz Mladenovca. Prati šta se dešava u mladenovačkom fudbalu i smatra da je Mladenovac odavno trebao da ima prvoligaša.

U junu počinje Prvenstvo sveta u fudbalu u Francuskoj, a Vladan je u Francuskoj na domaćem terenu, igra u timu koji vodi glavnu reč u veoma jakom francuskom prvenstvu. Verujemo da selektor Santrač ozbiljno razmišlja o Lukiću. Ukoliko Vladan bude pozvan u jugoslovensku selekciju možda će se bar delimično ispraviti greške i nepravde koje su učinjene prema ovom fudbaleru, a ljubitelji fudbala iz našeg kraja imaće dodatni motiv da sa većim interesovanjem prate nastupe fudbalera reprezentacije Jugoslavije i našeg Vladana među njima. (Pečat, U.M. april 1998)

– Vladan je sledeće 1999. godine napustio Mec zbog NATO bombardovanja i vratio se u Sopot gde je obukao uniformu i  priključio vojsci. Tokom bombardovanja iz jedne kuće u Kumodražu izvlačio je mrtva tela porodice koja je tu izbegla dan pre nego što će stradati. Fudbalsku karijeru je završio 2000. godine u Grčkoj. U rodnom Sopotu bio je sve u lokalnom klubu, u nekoliko navrata i trener i predsednik, a uvek – gazda. Uspeo je da klub iz opštinske lige postavi na zdrave noge i čak ga uvede i u Srpsku ligu. U dva mandata bio je i potpredsednik Fudbalskog saveza Beograda.

U Crvenu zvezdu se vratio kao predsednik 2009. godine, u trenucima kada je klub bio u najvećim problemima od osnivanja. U novembru 2012. dao je ostavku nakon poraza od OFK Beograda na Karaburmi. Za vreme njegovog predsednikovanja promenjeno je pet trenera, a osvojena samo dva Kupa. Nije osvojena šampionska titula u tri godine, što je daleko ispod onoga što se očekuje od Zvezde. Nasleđeni dugovi bili najveći teret. U maju 2009. godine kada je stupio na dužnost zatekao ga je dug od 31.431.602 evra. U tri godine svog mandata na osnovu sponzorskih ugovora, donacija, prihoda od transfera i kredita Vladan i uprava uneli su u klub više od 50 miliona evra.

– Trebalo je vremena da se napravi ekipa, a i nismo imali uticaj u FS Srbije prve dve godine. Za poslednju godinu smo sami krivi zbog loših transfera. Kucao sam na mnoga vrata sa ciljem da se klub stabilizuje na svim nivoima, ali nisam naišao na razumevanje tadašnjih vlasti u Srbiji. Ukazivao sam na to da mora da se promeni sistem takmičenja i da ne smeju da se tolerišu sudijske krađe. Neke su bile očigledne i niko nije bio više oštećen nego Zvezda“. 

Od podnesene ostavke u novembru 2012. Lukić nije dolazio na „Marakanu“. Sve Zvezdine utakmice prati preko televizije. – Dva su razloga za to. Prvo, pomalo sam se umorio i osećam zasićenje, a drugo, to je moj protest zbog ružne hajke protiv mene i moje uprave. Vratio samDragana Džajića u ložu, a vidim da je sada cilj nekih da ja ne dolazim.

Bio je aktivan i politički, pa je Grupa građana Vladan Lukić bila nekoliko mandata u vlasti u opštini Sopot.

Oženjen je Irenom, ima ćerku Saru i sina Luku.

Deset najvećih uspeha Vladana Lukića

Devet nastupa za reprezentaciju Jugoslavije

Dupla kruna Jugoslavije sa C. Zvezdom 1989/90

Šampion Jugoslavije sa C. Zvezdom       1991/92

Šampion Jugoslavije sa C. Zvezdom       1990/91

Šampion Jugoslavije sa C. Zvezdom       1987/88

Kup Jugoslavije sa C. Zvezdom                1992/93

Dupla kruna Švajcarske sa Sionom        1996/97

Vicešampion Francuske sa Mec-om        1997/98

Juniorski kup Jugoslavije sa C. Zvezdom

Vojislav Melić:     Vladan je bio vrlo talentovan i od malih nogu je ispoljavao sposobnost za postizanje golova. Veoma voli fudbal i ponekad se više igra nego što bi trebalo. Inače bio je disciplinovan, radan i uvažavao je trenera i saigrače. Mislim da je postigao šta je hteo i čemu je težio u životu. Vladan voli Zvezdu i ja dobro poznajem njegove roditelje i baba Milenu koja ga je dovela u Beograd. Baš mi se juče javila u vezi nekog malog. Mislim da je Lukiću mesto u reprezentaciji Jugoslavije.

Velibor Vasović:   1986. Melić mi je rekao da u podmlatku Zvezde ima jedan kvalitetan napadač. Pogledao sam ga na jednoj utakmici i ocenio da mu treba pružiti šansu. I bio sam u pravu, iako vrlo mlad u više navrata odigrao je ključnu ulogu. Zahvaljujuću njemu, i naravno njegovim saigračima, osetio sam kao trener radost osvajanja titule šampiona. U sezoni 1987/88. u Nikšiću protiv Sutjeske, Vladan je dao poslednji odlučujući gol koji je doneo Zvezdi titulu šampiona. Vladan ima dobar start, i osećaj za gol a posebno dobro utrčavanje što je jako važno srednjem igraču koji treba da mu doturi loptu. Da je bio malo smireniji i profesionalniji postigao bi vrlo brzo veliku internacionalnu karijeru. Ali ni ovako nije loše, igra dobro u Francuskoj, sad je u punoj snazi i može još dugo da igra i postigne još više. Mislim da mu je mesto u reprezentaciji.

Dvanaesti na listi zvezdinih strelaca svih vremena Po broju postignutih golova za Zvezdu Vladan je trideseti na listi: Kostić 537, Tomašević 372, Filipović 312, DŽajić 285, Savić 276, Mitić 269, Rudinski 263, Lazarević 228, Živanović 153, Ostojić 153, Pančev 150, Toplak 145, Vukosavljević 139, Karasi 130, Pižon Petrović 125, Jezerkić 120, Šestić 120, Aćimović 116, Šekularac 115, M.Đurovski 110, B.Đurovski 103, Musemić 99, Mrkela 96, Piksi Stojković 89, Sušić 88, Janjanin 87, Maravić, 81, Panajotović 81, Repčić 79, Vladan Lukić 78, Tasić 74, Ognjanov 73, Slobodan Janković 68, Prljinčević 66, Antonijević 65, Borovnica 61, Ivić 57, Savićević 56, Prosinečki 55, Stipić 54, Veselinov 53, Melić 53, Binić 49, Anto Drobnjak 48, Bogićević 44, Trifke Mihajlović 44, Jugović 24, Čebinac 24, Siniša Mihajlović 23, Takač 21, Zebec 11.

Međutim, na listi Zvezdinih strelaca svih vremena po broju postignutih golova po utakmici Vladan je na visokom dvanaestom mestu: Tomašević, Kostić, Pančev, Živanović, Toplak, Rudinski, Savić, Filipović, Vukosavljević, Jezerkić, Lazarević, Vladan Lukić itd., dakle ispred Mitića, Džaje, Pižona, Šekija, Šestića, Aćimovića, Karasija, Đurovskog, Musemića, Mrkele, Sušića, Maravića i dr