Ratovi za oslobođenje i ujedinjenje od 1912. do 1918. godine
ISTORIJA MLADENOVAČKOG KRAJA (24)
Ko je sve Kosmajem hodio i s kosmajskog izvora vodu pio
U ratovima za oslobođenje i ujedinjenje od 1912. do 1918. godine od boraca iz mladenovačkog kraja nikada se nije vratilo kući preko 1.000 ratnika i civila. Mnogi su ostali na položaju daleko od rodnog kraja, stradali u povlačenju pred neprijateljem, umrli u prekomorskim zemljama, u zarobljeništvu, pomrli odrana u bolnicama ili u svojim kućama, ili stradali od tifusa ili izmorenosti. Koliko je stradao narod iz mladenovačkog kraja govori prvi popis posle rata godine 1921. kada je pribeleženo u Mladenovcu samo 1.535 stanovnika u 384 kuće. Pedantni Austrijanci zabeležili su da je 1916. za vreme okupacije u Mladenovcu bilo samo devet intelektualaca: Ljubomir Simić, policijski činovnik (star 25 godina), Osvald Repić, veterinar (60), Sreten Vukašinović, nastavnik (43), Zorka Ćeramilac, učiteljica (35), Milan Arsić, paroh (47), Ljubomir Petković, šef žel. stanice (32), Ružica Lazarević, telegrafista (29), Leposava Blagojević, učiteljica (35) i Milivoje Nikolić, knjižar (37). Tu je bio i od okupatora postavljeni vojni učitelj Pirkisa Nikolaus u školi koju je pohađalo 120 dečaka i 90 devojčica. U Prvom sv. ratu internirano je ukupno 250.000 Srba u logore u Mađarskoj, Austriji, Rumuniji i Češkoj (pola se nije vratilo) a 1915. od tifusa umrlo je u Srbiji 300.000 stanovnika.
Do 1918. godine preko Srbije je prošlo više od milion vojnika pod raznim zastavama. Većina od njih je morala proći kroz Mladenovac, što prugom, što drumom. Neprekidne reke ljudi su prošle kroz Mladenovac, koji je bio vrlo važan železnički čvor u pozadini ratnih dejstava. Pri drugom austrougarskom napadu u oktobru 1915. mnogo naroda je izbeglo, nisu smeli da sačekaju neprijatelja. Vreme je bilo kišno, hladno, jesenje. Siromašnije izbeglice nosile su na ramenima šta su mogle, često samo decu. Bogatiji su bežali kolima sa stočnom zapregom. Neki su bili bosi, slabo obučeni, gladni. Raskaljani putevi bili su zakrčeni vojskom i vojnim vozilima izmešanim sa izbeglicama. Glad, hladnoća i umor pratili su ovu reku ljudi u stopu. Spavali su pod vedrim nebom žene, deca i starci, uz svoje torbe, korpe, denjkove, bolesni se smrzavali i sejali grobove celim putem, dok je njihove napuštene domove neprijatelj palio i rušio.
Srpska armija sa artiljerijom i komorom zadržavala se u Mladenovcu nekoliko puta, a izbeglice iz Podrinja i Mačve, zatim iz Beograda pristizale se u velikim kolonama i sve je to trebalo nahraniti, zbrinuti po kućama, ukazati medicinsku pomoć.
U tim teškim danima u borbi za opstanak Srbije Mladenovčani su dali svoj veliki doprinos i pokazali veliko milosrđe. Za sve vreme okupacije neprijatelj je izvlačio iz mladenovačkog kraja sve što je mogao, naročito stoku, žito, ugalj… Za vreme okupacije 1916-1918, svu administrativnu vlast u Mladenovcu držali su Austrougari, a železničku stanicu nemački vojnici-železničari.
Proboj solunskog fronta otpočeo je 15. septembra 1918. a već 1. novembra 1918. slavni Vojvoda Bojović na čelu sprpske armije ušao je u Beograd. Mesec dana kasnije 1. decembra 1918. u ime kralja Petra I regent Aleksandar Karađorđević proglašava Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS).
