VLADAN LJUBINKOVIĆ dobio prestižnu nagradu!
Dve velike izložbe mladenovačkog slikara
Na velikoj izložbi „Umetnost danas“ u Narodnoj banci Srbije u Beogradu, gde su mesec dana bili izloženi radovi 200 umetnika, autora i kustosa Slobodana Maldinija, u četvrtak je dodeljeno pet nagrada, od kojih dve za likovnu umetnost. Za umetničku instalaciju i skulpturu nagrađen je slikar Vladan Ljubinković, rođen i odrastao u Mladenovcu, profesor u penziji Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. O priznanjima postavke u čijoj organizaciji su učestvovali – Asocijacija srpskih arhitekata (ASA), Art centar iz Novog Sada i Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), odlučivali su kustos izložbe i predsednik žirija Slobodan Maldini, arhitekta (i kolumnista Novosti), Darko Čonkić, dizajner i Dušan Milovanović, istoričar umetnosti.
Istog dana kada se završila ova smotra u Narodnoj banci, Vladan je u četvrtak 5. septembra otvorio svoju samostalnu izložbu „… plus OLOVO i KRV“ u Prodajnoj galeriji „Beograd“ na Kosančićevom vencu 19, na kojoj izlaže deset radova među kojima su četiri rada koja je izlagao i na svojoj zavičajnoj izložbi Mladenovcu takođe pod naslovom „Olovo i krv“. Otvaranje izložbe je bilo dobro posećeno iako su istog dana u Beogradu otvorene još četiri izložbe. Izložba na Kosančićevom vencu biće otvorena do 23. septembra.
UMETNIK O SVOM OPUSU:
Radovi koji su deo ciklusa “OLOVO i KRV” nastajali su od 2014. godine. Vizuelno – likovni aspekt mog stvaralaštva problematizuje i ispituje dejstvo ravni slike prema namerno izazvanoj nestabilnosti trodimenzionalne sfere. Nastale plastične vrednosti upućuju na novu konfiguraciju simbola unutar istog sadržaja i razlike u percepciji mogućeg, već viđenog stanja stvari.
VLADAN LJUBINKOVIĆ, (1951, Mladenovac, Srbija) akademski slikar, profesor u penziji Arhitektonskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Osnovnu školu završio je u rodnom gradu, gimnaziju pohađao u Beogradu. Diplomirao je slikarstvo na Fakultetu Likovnih umetnosti, Univerziteta umetnosti u Beogradu, 1975. godine. Na istom fakultetu je magistrirao 1981. godine. Član je ULUS-a od 1976. i Društva za estetiku arhitekture i vizuelnih umetnosti Srbije (DEAVUS) od 2008. godine. Godine 1974. počinje izlagačku aktivnost. Učestvovao je na brojnim grupnim izložbama, a priredio je dvadesetdve samostalne (Galerija FLU 1981, Dom kulture Studentski grad 1989, Savremena galerija centra za kulturu Pančevo 1994, Galerija SKC 2008, galerija Blok 2016, Centar za kulturu Mladenovac 2017, i mnoge druge).
IZ PREDGOVORA KATALOGA Postavka u Prodajnoj galeriji „Beograd“ pripada ciklusu izložbi pod nazivom „… plus Olovo i krv“ u kojem Ljubinković ispituje mogućnosti transformacije značenja simbola u kontekstu suprotstavljanja lične ili kolektivne slobode, tlačenju i ropstvu. Američka zastava u tom svetlu postaje metafora prividne slobode i američkog sna koji u stvarnosti počiva na eksploataciji građana od strane korporativnih asocijacija i drugih izdanaka neoliberalnog kapitalizma. U vizuelnom smislu to podrazumeva ispitivanje dejstva plošnosti slike u odnosu na upotrebom različitih materijala izazvanu nestabilnost trodimenzionalnih objekata. Postupcima izmeštanja i inverzije prvobitnih simbola razvija se subverzivna igra kao manifestacija čežnje za realnom slobodom. Slike, ulja na platnu, objekti i skulpture kreiraju jedinstvenu ambijentalnu instalaciju u prostoru galerije.
(…)
Ljubinković svojim likovnim pitanjima zauzima jasan stav o odnosu na globalnu stvarnost koju svi osećamo, ali je različito doživljavamo. Tu toliko sveprisutnu zastavu bez koje i zakonski nije moguće snimiti ni jedan amerčki film, koja je svojevremeno bila simbol demokratije i slobode, Ljubinković preispituje. Strog je sudija, precizan analitičar. Na jednom od objekata-reljefa pomerajući zvezdice iz ležišta zadire u podtekst simbola i otkriva tamu. Skulptorski rešavajući samostalni objekat „Olova i krvi“ i postavljajući „zastavu“ na donji, maskirnim uzorkom obložen deo, govori o „slobodarskim“ misijama te zemlje na područjima bogatim rudnim i energetskim sirovinama.
Cinizam koji seže do sarkazma je likovnim rečnikom nedvosmisleno saopšten i ne može se sumnjati da umetnost Vladana Ljubinkovića gaji lažne nade. Post-liberalni kapitalizam čiju ranu otimačku fazu proživljava teren na kom autor živi i radi, oseća, sudi i presuđuje. I ne zaboravimo – kritika je u suštini težnja ka slobodi, i u krajnjem slučaju – delo slobodnih. Savo Popović, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga).
