Zorica Vujić
Dekan Farmaceutskog fakulteta
Prof. dr na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu
Mladenovac ima „desetak“ profesora na fakultetima i veći broj doktora nauka raznih struka računajući i one koji su već u penziji. Ne ulazeći u to da li je to za naše mesto malo ili mnogo reći ćemo da se naš današnji sagovornik dr Zorica Vujić nalazi među njima.
Zorica je rođena 1963. u Smederevskoj Palanci i od rođenja živi u Mladenovcu u porodici oca Branislava Filipovića, koji je radio u mladenovačkom SUP-u, majke Mire koja je radila u „Zvezdi“, i godinu dana mlađe sestre Brankice. Odrasla je u porodičnoj kući u kraju ispod crkve (ul. Prote Mateje) i odatle polazi u Osnovnu školu „M. Živojinović“ kod učiteljice Rade Bogdanović. Sestra Brankica je pošla godinu dana ranije u školu tako da su išle u isti razred celu osnovnu školu. Sa njima u generaciji bili su: Zoran Stanković (završio Poljoprivredni fakultet), Vlada Vukomanović (prof. doktor medicinskih nauka, načelnik na KBC „Dragiša Mišović“), Miloš Nikoletić (završio Poljoprivredni fak.), Miloš Knežević (završio farmaciju i radi u Pfizer-u).., koji će proći sa njom i srednju školu. Iz tog perioda najviše pamti jedan događaj koji će možda uticati na nju da se još više potrudi u školi. Naime, dogodilo se da je u trećem razredu osnovne škole imala jednu četvorku iz poznavanja prirode i društva. Zbog toga na kraju nije bila vukovac, ali su je po završetku osnovne škole ipak pozvali na završnu svečanost. I da li namerno ili slučajno, na toj proslavi podele nagrade svim vukovcima a njoj, iako su je pozvali, saopšte da ne može da dobije nagradu zbog one četvorke. Možda zato, kaže danas Zorica, u srednjoj školi kod nje nije bilo više četvorki, što znači da je bila siguran vukovac.
Upisala je „usmerenu“ u zgradi Tehničke škole a posle dve godine opredelila se za smer tehničar analitičke hemije. Bila je u razredu razredne Ljiljane Lukač (istorija), a najdraža nastavnica bila joj je Ljiljana Ćulafić, koja će joj na kraju školovanja, kada se premišljala na koji će poći fakultet, napomenuti da može hemijom da se bavi i ako upiše Farmaceutski fakultet, što je možda bilo presudno da se opredeli između hemije i farmacije. U srednjoškolskim danima Zoricina generacija nije imala mnogo mogućnosti za zabavu, korzo je nestao sa mladenovačke glavne ulice, kafići se još nisu pojavili a diskoteka je radila do deset. Sve se svodilo na razne „kućne varijante“ i bioskop, a najviše se seća druženja u Domu omladine koje su zvali „Šesti čas“. Srećom Zorica se još u drugom razredu usmerene „udružila“ sa vršnjakom Ivanom Vujićem (članom grupe „Vatrostalno staklo“ 1978-1981), koji će je pratiti kroz život ne samo u srednjoškolskim nego i u studentskim danima, sve do današnjih dana.
Na Farmaceutskom fakultetu Zorica je takođe bila veoma uspešna, u trećoj godini je dobila i stipendiju Fonda za razvoj naučnog podmlatka. Fakultet je završila u roku sa prosečnom ocenom 9,73! Farmaceutski fakultet sa nalazi na Voždovcu (V. Stepe 450). Za vreme studija Zorica je stanovala u Beogradu privatno, a poslednje godine živela je u Studentskom domu na Karaburmi. I u studenstkim danima Zorica nalazi vremena za zabavu a Beograd je za to nudio uvek veliki izbor. Zajedno sa Ivanom obilazi redovno bioskope i pozorišta, a u studentskom domu je bila odlična diskoteka. Na fakultetu se na jedan neobičan način „vezala“ za najteži predmet, farmaceutsku hemiju. Naime, studenti su obično ostavljali taj predmet za kraj a Zorica ga je na trećoj godini prijavila kao svoj prvi ispit u prvom roku. Na kraju ispita prof. Bina Živanov Stakić joj stegla ruku i upisala u indeks desetku. Tako je Zorica na kraju postala i asistent na institutu za farmaceutsku hemiju Farmaceutskog fakulteta kod iste profesorke.
Danas je Zorica Vujić dekan i redovni profesor na Farmaceutskom fakultetu (a uz sve to je i specijalista za ispitivanje i kontrolu lekova. Pronašli smo je telefonom na fakultetu i zamolili da nam nešto kaže o svojoj naučnoj karijeri.
Kako je glasio naziv doktorskog rada? Naziv magistarskog rada glasio je: Spektrofotometrijsko i UV-denzitometrijsko ispitivanje i određivanje betaksolola, celiprolola i metoprolola u farmaceutskim preparatima, i odbranjen je 1996 godine. A naziv doktorske disertacije bio je: Ispitivanje i određivanje desipramina, maprotilina i moklobemida tankoslojnom hromatografijom, visoko-efikasnom tečnom hromatografijom i kapilarnom elektroforezom primenom faktorskog i eksperimentalnog dizajna, odbranjena je 2001. godine.
Gde se danas kod nas ispituju lekovi? Do otvaranja Agencije za lekove i medicinska sredstva, Farmaceutski fakultet je bio jedna od tri ovlašćene ustanove (pored VMA i Zavoda za farmaciju) za kontrolu lekova koji se nalaze u prometu na teritoriji naše zemlje. Ova ispitivanja su obuhvatala registraciju uvezenih i domaćih lekova kao i redovnu kontrolu (ispitivanje kvaliteta proizvoda u pogledu kvalitativnog i kvantitativnog sastava). Otvaranjem Nacionalne agencije za kontrolu jedan deo ovog posla je „prešao“ na Agenciju tako da se danas na Farmaceutskom fakultetu obavlja redovna kontrola farmaceutskih proizvoda i registracija lekova za Republiku Srpsku.
Da li si za zvanje specijaliste morala ići na usavršavanje? Da, u toku usavršavanja, 1996. godine provela sam tri meseca na medicinskom fakultetu Karlovog Univerziteta u Pragu i nekoliko meseci u Nacionalnom centru za kontrolu trovanja, VMA, Beograd. Takođe, u okviru poslediplomskih studija provela sam petnaest meseci (2003/2004) u laboratoriji prof. dr Richard van Breemen-a na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta Ilinois u Čikagu.
Sigurno si imala dosta naučnih radova i simpozijuma? Da, saradnik sam i na projektu osnovnih nauka koji finansira Ministarstvo nauke i tehnologije Republike Srbije, koautor priručnika za praktičnu nastavu iz farmacaeutske hemije, autor jedne monografije i preko 70 naučnih radova štampanih u izvodu ili u celini u časopisima od međunarodnog značaja. Sa radovima sam učestvovala u radu sledećih skupova: 5th International Symposium on Drug Analysis, Leuven (Belgija), 1995; 56th NJorld Congress of Pharmacy, Jerusalem (Izrael), 1996; 57th International Congress of FIP, Vancouver (Kanada), 1997; 58th International Congress of FIP, Hague (Holandija), 1998; 59th International Congress of FIP, Barcelona (Španija), 1999; 60th International Congress of FIP, NJienna (Austrija), 2000; 3rd International Symposiium on Pharmaceutical Chemistry, Istanbul, (Turska) 2001, 52thASMS, Nashville, Tennessee, (SAD) 2004, 26th International Symposiium on Chromatographyy, Copenhagen, (Danska) 2006;
Kako danas doći do adekvatnih lekova? Treba imati na umu da je lek uvek kompromis između onog što dobijate i gubite, nisu novi lekovi uvek i najbolji. Nedavno je u Americi sa tržišta povučen lek koji je prošao sve faze ispitivanja (uključujući i klinička) posle četiri godine primene. Radi se o leku Viodž, koji je na tržište plasiran kao selektivni inhibitor CODŽ-2, tj. kao nesteroidni antiinflamatorni lek koji nema neželjene efekte na nivou gastrointestinalnog trakta. Nakon četiri godine primene u praksi, kod nekih pacijenta su uočene kardiovaskularne smetnje koje su imale za posledicu smrtni ishod. Lično sam za lekove koji su godinama prisutni na tržištu ali ne treba zaboraviti da ni apsirin, koji je blizu 110 godina prisutan u terapiji nije sasvim bezbedan lek. Dakle, lek uzimati samo kada je neophodno i naravno izbegavati istovremeno uzimanje velikog broja lekova, ukoliko je to moguće.
Da li funkcioniše info centar koji obuhvata sve apoteke? Koliko ja znam, postojao je info centar, to je u nadležnosti apotekarske ustanove Beograd, ne znam kako to danas radi. Ali, reforma studija na farmaceutskom fakultetu ima za cilj da farmaceuta okrene pacijentu. Kolege iz prakse se žale da često nemaju vremena da posvete svakom pacijentu ponaosob i verovatno će uskoro u svakoj apoteci postojati farmaceut koga će pacijent moći da pita sve što mu ne bude jasno u vezi leka, doza, interakcija itd.
Da li pamtiš vreme kada su u Mladenovcu bile samo dve apoteke? Pamtim period kada nije bilo privatnih apoteka i kada je zanimanje farmaceut bilo vredno poštovanja. Otvaranjem privatnih apoteka nije narušeno znanje farmaceuta ali jeste zvanje pošto smo svedoci da apoteke otvaraju osobe koje nemaju nikakvo znanje iz oblasti farmacije. Nažalost, i mnogi tzv. „privatni“ farmaceuti su, u trci za što većim profitom, devalvirali svoju struku.
Koliko često navraćaš u Mladenovac? Redovno obilazimo roditelje. U stvari, ja sam imala nameru da ostanem u Mladenovcu. Obavila sam staž od godinu dana (1987/88) u apoteci Doma zdravlja. Nakon završenog staža radila sam nekoliko meseci u istoj apoteci, zamenjivala sam koleginicu koja je otišla na specijalizaciju. U tom periodu je raspisan konkurs za jednog apotekara, javila se jedna koleginica iz Užica (koja je takođe bila na zameni) i ja. Nju su primili a meni verovatno učinili uslugu, jer sam posle toga otišla na fakultet. Inače iz tog perioda pamtim kolege Cicu Miljković, Slobodana Nikodijevića, Jasminu Lazarević… To su kolege sa kojima sam najviše sarađivala i stručno i privatno.
Porodica Vujić danas živi na Banovom brdu. Zoricin suprug Ivan Vujić je takođe vrlo uspešni Mladenovčanin. Završio je mašinski fakultet i danas radi u beogradskom predstavništvu velike nemačke firme SAP, koja se bavi poslovnim informacionim sistemima, na poslovima prodajnog menadžera. Imaju dvoje dece, Nevenu (1990) koja pohađa HIII beogradsku gimnaziju i želi da studira farmaciju, i Filipa (1994) koji ide u šesti razred osnovne škole. Poželimo Zorici i porodici sve najbolje u budućem životu i radu. (Pečat, U.M. feb. 2007)
Dr Zorica Vujić je bila saradnik na projektima koje je finansiralo Ministarstvo za nauku Republike Srbije: Lek, fizičko-hemijske osobine, stabilnost i nove, metode u analitici (1996-2001), Molekulske strukture, hemijske transformacije, fizičko-hemijske karakterizacije, farmaceutska čistoća i analiza farmakološki aktivnih jedinjenja (2002-2004) i Supstance za farmaceutsku upotrebu: modeliranje, sinteza, fizičko-hemijske i biološke osobine, stepen čistoće i ispitivanje doziranih oblika (2005- ), Farmaceutski fakultet – angažovanost 8 meseci.
Dr Zorica Vujić učestvuje u realizaciji nastave diplomskih studija u zvanju vanrednog profesora u Institutu za farmaceutsku hemiju i analitiku lekova. Učestvuje u komisijama za odbranu specijalističkih radova na specijalizaciji iz Ispitivanja i kontrole lekova.
Objavila je ukupno 75 radova i saopštenja, koautor udžbenika Priručnik za praktičnu nastavu iz farmaceutske hemije, izdavač farmaceutski fakultet, Beograd i autor samostalnog rada Analitika antidepresiva (TLC, HPLC, CE), Zadužbina Andrejević, Beograd, koji je štampan u okviru Editio Disertatio. Recenzent je vodećeg međunarodnog časopisa Journal of Pharmaceutical and Biomedical Analysis i domaćeg Journal of Serbian Chemical Society.
Doc. dr Zorica Vujić bila je član stručne grupe za usaglašavanje i obradu tekstova prevoda European Pharmacopoeia, Third Edition published 1996, za pripremu izdanja Jugoslovenska farmakopeja 2000, peto izdanje. Član je Farmaceutskog društva Srbije, bila je član naučnog odbora IV Kongresa farmaceuta Srbije.
Istraživački interes: Farmaceutska hemija – fizičko-hemijske osobine lekova, analitika doziranih oblika, analiza INN farmaceutskih supstanci, primena spektroskopskih i separacionih metoda za analizu farmaceutskih supstanci
Danas je prof. dr Zorica Vujić već nekoliko godina dekan na svom fakultetu.
