ALEKSANDAR ACA MILOJEVIĆ
KAPETAN BOJNOG BRODA … Aca je rodjen 1939. u Mladenovcu, ali je ceo radni vek proveo u ratnoj mornarici u Splitu, gde su mu pred penziju nudili i čin kontraadmirala, ali on nije želeo bilo kakve dalje obaveze u JNA, pošto su admirali morali i u mirovini biti aktivni. Kuća Acinog dede Miće klonfera u kojoj je odrastao, nalazila se u ulici Kraljice Marije, na mestu današnje Dragančetove samousluge (ex Todor). Acin otac Milan bio je službenik u Drapšinu, a majka Mica, šnajderka. Odrastao je sa bratom Mikom koji je kasnije bio drejer u Drapšinu i Švajcarskoj (supruga Dušica). Aca je bio golman u podmlatku Jedinstva, a branio je i kod seniora u generaciji Bubca, Burze i dr. U to doba dečaci iz Kraljice Marije igrali su ševu posred ulice, jer nije bilo saobraćaja, a u tom društvu iz komšiluka bili su pored Ace i Mike, brat od strica Lale, Mile Đokin, Jereban i Rajko, Mile kamenorezac (Đurđević), Bata Krnić, koji je kasnije otišao u Englesku i dr.
Aca je bio odličan đak u osnovnoj školi i gimnaziji, iako je u školu pošao godinu dana ranije. Od malena je pričao da će biti mornar kad poraste što je pre svoje 18. godine i ostvario. Upisao je pomorsku Vojnu akademiju u Divuljama kod Splita, smer navigacije. Obuku je imao i na Titovom Galebu, koji je u to vreme bio jedna od pet najvećih rezidencijalnih jahti na svetu, a na Galebu će posle Akademije kao potporučnik biti i Titov ađutant kao najmlađi pitomac. Aca je bio vrlo ambiciozan pa je prešao na odgovorniju dužnost u jedan od tri razarača (Pula) koji su pratili i Galeb na čuvenim Titovim ekspedicijama po Africi i Aziji.
Aca se oženio Splićankom Dadom, i dobio četiri ćerke. Najstarija Olivera je danas u Splitu (bez dece), Milica je takođe u Splitu (ima jednog sina), a najmlađa Sandra je udata u Americi i ima dva sina. Četvrta Acina ćerka Jasmina, poginula je 1982. u tragičnoj saobraćajnoj nesreći u Koraćici kada je imala samo 17. godina. Želela je da ostane kod dede u Mladenovcu i upiše gimnaziju. Sahranjena je u Mladenovcu, i pamti se kako je iz Splita došao ceo njen izviđački vod da je isprati.
U sledećoj stepenici svoje karijere Aca je godinama bio komandant torpednog čamca koji je obilazio svaku uvalu na jugoslovenskoj obali, a ti obilasci su nekada trajali i po dvadesetak dana. Posle te službe poslat je na dvogodišnje usavršavanje u London, na visokoj pomorskoj školi koju su pohađali i američki generali, a engleski jezik mu je predavao i sam princ Čarls. Posle Londona dobio je titulu vojnog atašea koju nije mogao zbog porodice da prihvati, jer je i porodica morala da pođe sa njim. Umesto toga zaputio se bez familije u Afriku gde je ostao osam godina, i bio instruktor za torpedne čamce u Sudanu i Libiji, gde je osnivao Vojne akademije i predavao vojnu taktiku. Po povratku predavao je i na Vojnoj akademiji u Lori.
U ratovima devedesetih, kao penzioner nije napuštao Split, gde je imao četvorosoban stan, dolazili su dva puta kod njega i proveravali da li je razdužio oružje. Dobijao je samo pola penzije i pošto mu supruga nije radila tih godina prolazili su kroz tešku krizu. Tužio je hrvatsku vladu sudu u Strazburu ali je punu penziju dobio tek pred svoju smrt. Preživljavao je tako što je sa još dvojicom kolega prevozio Talijanima jahte u Italiju, koje su ovi parkirali po hrvatskoj obali jer je parking bio jeftin.
Acina supruga je preminula pre njega, a on je preminuo 2000. na VMA u Beogradu. Oboje su sahranjeni u Splitu. Od Mladenovčana, sticajem okolnosti, samo je Mile Stevančević bio na sahrani svome drugu iz detinjstva.
© Mladenovcani
