KAFANA CENTRAL

Čuvena kafana Central nalazila se otprilike na mestu današnje apoteke u Pijaceti. U Centralu su se povremeno „davali“ pozorište i bioskop, a fudbalski klub Juta održavao zabave. Pera Manić, potkivač, najstariji je kafedžija te kafane koji se pamti (pominje se i kafedžija Danilo Marković). Kada je Pera sa ortakom Đokom Mirčićem preuzeo lokal doneo je u kafanu veliku kasu s gvozdenim pastuvom na njoj. Na placu kafane Central koji je otkupio parama od prodaje porodičnog imanja u Pirotu, Pera je pozadi napravio stan, u kome je stanovao njegov brat Kosta sa familijom, a pored stana i kancelarije za Zanatlijsku zadrugu. Kostin sin Pera mlađi je nasledio potkivački zanat, a drugi sin Mita Manić, koji je dosta doprineo ovoj priči, otišao je na školovanje u Beograd.

Na kraju će Pera Manić stari, kao predsednik udruženja zanatlija, zaveštati ovu kafanu zanatlijama za Zanatlijski dom. Pera Mrtavac kako su ga zvali, došao je u Mladenovac iz Pirota još 1912. nakon što je u Aranđelovcu izučio potkivački zanat. U Mladenovac je doveo i brata Kostu, a kasnije i nekoliko momaka na zanat (Desimir i Boško Đorđević, Maksa i Sanda, kasnije potkivač u Duboni). Pamti se da je prvu potkivačku radnju držao preko puta Centrala pored Badžakove kuće.

Pera je uzeo za ženu Bosu, devojku od sedamnaest godina, sestru poznatog sajdžije Đoke Mirčića, a bio je vrlo osoben čovek. Imao je običaj da naruči muziku od Cvetka Ciganina i njegove bande i da ih pošalje niz ulicu, pa da sedne u kafanu s druge strane ulice i pravi se kao da s tim nema nikakve veze. Tu istu muziku vodio je i na groblje da mu sviraju kraj spomenika, koji je 1922. izgradio, još za života. A na spomeniku je uklesao epitaf koji se i danas vidi: Radi, ne grabi, ovde moraš doći.

Pera je sagradio svoju kuću u Mladenovcu, koja i danas stoji, na uglu ulica Kralja Aleksandra i V. Putnika.
Kasnije, tridesetih godina XX veka (do 1942) Central je držao Dragoljub Milovanović, trikotažer, koji je živeo u svojoj lepoj kući s baštenskim kamenim lutkama, koja i danas stoji naspram današnjeg Muzeja. Zabeleženo je da je u aprilu 1942. u kafani Central pred osamstotina lica govorio ministar prosvete g. Jonić. Pred kafanom je bio dočekan od počasne čete pećančevih četnika na čelu sa Jocom Vojvodom a zbor je otvorio predsednik opštine Dragoljub Savić. Ministar je govorio protiv Jugoslavije žaleći za velikom Srbijom, protiv jevrejsko-masonske klike (Gece Kona!?), protiv Radio Londona, i na kraju preneo poruku predsednika vlade g. Milana Nedića da se sačuva mir, red i rad. A Mladenovčani su klicali: „Živeo đeneral Nedić“, isto onako kao što će za dve godine vikati „Živeo Tito“.

Mesec dana kasnije Mladenovac je posetio pukovnik feldkomande Rance, komandant SDS-a za Beograd i direktor Dirisa, g. Paranos, koji su održali predavanje o bezbednosti i snabdevanju.
U Centralu su se održavale redovne godišnje zanatske zabave što se nastavilo neko vreme i posle Drugog svetskog rata ali u daleko skromnijem obliku. Pored priredbi u kafani je često dolazilo i do tuča. Na primer, Voja Taksista ošine sifonom goste za drugim stolom, poprskani skoče i nastane opšti metež. Ispred kafane radio je ćevabdžija Dragi Puškar i njegova baba Lena, koji su svoju pokretnu ćevabdžinicu sezonski prenosili od kafane do kafane.

Kafana Central je pored bioskopskih predstava bila poznata i po zimskim balovima, na kojima su organizovana gostovanja poznatih pevača iz Beograda, lutrije i izbor kraljice bala. Tu su se organizovale i esnafske slave gde su pozivani osim članova esnafa i ostali ugledni varošani. Kafana Central je jedina imala pozornicu pa su se tu prikazivali prvi nemi filmovi uz gramofon. Kada su kasnije došli ton-filmovi operater bi pravio dve pauze da izmeni rolne, a kelneri da zaređaju između stolova da posluže goste.

U Centralu je održan prvi koncert orkestra Radio Beograda u Mladenovcu, na čelu ansambla bio je poznati Milanović a solisti su bili čuveni duet Zorka i Bogdan Butaš.

Posle Milovanovića, za vreme okupacije, Central je preuzeo Brale Đurić iz Kovačevca, koji je na zidu držao transparent s porukom: „Brale, budi fini čovek!“ Tu poruku nisu svi slušali, naročito ne Batlija, poznati mladenovački šnajder. Batlija, „koji kada pije pola Šarcu daje“ (prosipa), znao je da priđe Nemcima u kafani i da ih najozbiljnije priupita: „Je li bre, dokle ćete vi ovde.“

U Centralu su bile zatvorene mladenovačke žene, taoci u velikoj nemačkoj raciji 1942, kada je partizanka Živka Damnjanović ranila dva nemačka oficira i ubila Jocu vojvodu, a zatim pritešnjena goniocima i sama se ubila kraj kovačnice Blagoja Kovača. Mrtvu Živku dovezli su kolima u Central tražeći od žena da je identifikuju, računajući da je to već poznata partizanka Kika. Pri tom je nastala vrlo ružna slika, kada su neke od žena, u strahu za svoju sudbinu, vrišteći i zapomažući šutirale Živkino mrtvo telo.

Kada su po oslobođenju ušli Rusi u Mladenovac, u Central su smestili svoju komandu, a Brale, koji je imao veliki stomak, dočekao je ruskog komandanta (moguće da je bio i sam Ždanov) sve klanjajući se preko trbuha, što je izgledalo vrlo komično.

Na staroj razglednici vidimo da je u lokalu uz kafanu “Central” nekada radio i Ješa Pantić, opančar.