VITE KRKLJE KUĆA
U ovoj zgradi sa lokalom u kome je više decenija bila “Centroprom” prodavnica, radio je predratni vlasnik zgrade trgovac Vita Krklja (Jovanović) s mešovitom robom od 1930. do 1948. godine. U drugom lokalu te kuće ranije je bila kožuvara i kasapnica Mike Daničića Laprdike, koji je za vreme okupacije tu držao i bife “Počuča”, a posle rata više decenija (i 2006) tu je bila poslastičarnica “Evropa”, koja je tu otvorena odmah posle 1945.
Tu zgradu, kao i sledeću dvospratnu kuću, sa dva lokala i prolazom u veliko dvorište, sagradio je Vitin otac Dimitrije, opančar, trgovac kožom i kafedžija. Po sredini ove zgrade kroz uzak hodnik ulazi se veliko dvorište Vite Krklje s puno prizemnih stanova. I ovo dvorište pozadi kuće izgradio je Dimitrije A. Jovanović, otac Vite i Vlade, koji su nasledili kuće u dvorištu, i Tihomira, koji je otišao u Palanku i tamo bio učitelj a sin mu Mika Čokanj, sekretar komiteta i javni tužilac. Vitin brat Vlada završio je gimnaziju u Zemunu i 1941. otišao na Ravnu goru gde je bio sekretar kod Draže, zbog čega je od komunista osuđen posle rata na 14 godina robije. Vladina deca su Lule i Diša.
Viti su posle Drugog rata oduzeli imovinu, tako da je radio u gradjevinskom preduzeću kao fizički radnik, zatim kao blagajnik, da bi na kraju dobio da vodi trgovačku radnju u društvenom sektoru, koja se nalazila na mestu sidra na današnjem trgu, gde je Vita kao poslovodja dočekao penziju. 1975.
Vitin brat Vlada, supruga Radmila, deca Lule i Diša, pre rata je završio gimnaziju u Zemunu, a tokom rata bio je sekretar kod Draže Mihajlovića na Ravnoj gori, zbog čega je osuđen na 14 godina robije (s obzirom da je danas Dražin pokret izjednačen sa Titovim, ispada da je robijao nevin).
Vita je imao dve ćerke: Milicu, koja se udala za sina abadžije Reljića, Ljubinku, ekonomistu, i sina Milana (Nane) koji je radio u Kobestu (Jugoazbestu), a dugo bio predsednik skupštine odbojkaškog kluba u našoj varoši i odbojkaški funkcioner u republici.
