DRAGE ŽIVOJINOVIĆA KUĆA

Veliku kuću u Kosmajskoj ulici u kojoj je danas kafić „Meri Popins“, na kojoj još od pre II svetskog rata stoji broj 11, podigao je čuveni stolar Dragomir Živojinović iz Koraćice, koji je bio u zarobljeništvu i u I i u II svetskom ratu i koji je tu pravio tišljeraj za mnoge zgrade u okolini (i za crkvu Ropočevo), a napravio je i kompletan nameštaj za gimnaziju uoči rata (danas zgrada OŠ M. Živojinović), koji mu nikad nisu platili. Draga je stolarski posao započeo kod Vlajka u mlinu posle I svetskog rata i Badžak ga je tu zapazio kao vrednog momka, pa kada mu je Draga zatražio ovaj plac, dao mu je na kaparu znajući da će plac biti otplaćen. Draga je brzo napredovao i imao je i po desetak momaka kada mu je posao dobro išao. Draga je u dvorištu imao stanove u kojima su stanovali i g. Dragomir Rakić i inž. Maksimović, vlasnik i upravnik Fabrike džakova, a i kapetan žandarmerije Sedlar koji je bio i fudbaler “Janka Katića”. Sedlar je za vreme mladenovačkih demonstracija protiv konkordata, komandovao žandarmima da pucaju u masu i pamti se i danas kod komšija njegov paničan dolazak u ovu kuću posle te pogibije i njegovo skrivanje pod krevetom u strahu od razjarenog naroda. Kod Drage je za vreme okupacije boravila i sestra Bate Živojinovića Nada. Stolar Draga je imao dva sina koji su bili mladi momci za vreme okupacije pa im je otac napravio sto za ping-pong. Momci su u dvorištu igrali stoni tenis s drugovima sve dok to nisu primetili Nemci i jednog dana sto zaplenili da bi ga odneli u Glišinu kafanu i tamo se neko vreme zabavljali ovom za Mladenovac u to vreme novom igrom. Draga je oba svoja sina slao u gimnaziju u Beograd.

Stariji Dragin sin Mića diplomirao je posle rata za mašinskog inženjera u Beogradu pa ga posle rata pošalju u Nemačku na usavršavanje a on se oženi Nemicom, dobije sina i ostane Nemačkoj, tako da se danas računa kao prvi posleratni mladenovački gastarbajter. Bio je priznati stručnjak za dizel motore u Evropi i bio je u stalnom kontaktu sa Mašinskim fakultetom u Beogradu i našom auto-industrijom, a poslednjih decenija živeo je u Diseldorfu. Ovu priču pričao je mladji Dragin sin Živadin Žika Živojinović zvani Sudija (i Dzile) koji je radio posle rata kratko i u Avali filmu, odakle je poslat u Brno da studira filmsku režiju ali je u vreme IB-a njegova grupa vraćena, tako da je prešao na studije prava. Po završetku studija postao je prvi rođeni Mladenovčanin pravnik, koji je u Mladenovcu bio sudija (1956-1969) i vršilac dužnosti predsednika suda i zatim prvi Mladenovčanin istražni sudija Okružnog suda (1971-1989). Pok. Žika je poslednjih decenija dugo držao advokatsku kancelariju u očevoj kući, gde je danas kafić. Zanimljivo je da je u istoj kancelariji u dvorištu ove kuće radio nekada i stari predratni advokat Ljuba Mirković, koji je imao lepu suprugu Ružu, čija je sestričina bila udata za poznatog istoričara Bogdana Krizmana iz Zagreba. Danas u prizemlju Živojinovića kuće Dragina unuka i Žikina i Zoricina ćerka Nataša izdaje Bobi kafić „Meri Popins“.