Šamotova upravna zgrada

Na dnu Bisine ulice na desnom uglu, prema pruzi, nalazi se Šamotova upravna zgrada sa okruglom terasom, sagradjena na mestu Pajine klanice, u kojoj su danas neke prostorije Crvenog krsta. Na istom mestu duž pruge bila je početkom XX veka Pajina klanica “Srbija”. Današnja Bisina ulica nekada se zvala Ulica Vojvode Stepe, ali nekada davno u narodu je bila poznatija kao Klanička po čuvenoj klanici Paje Jovanovića “Srbija” koja se prostirala duž pruge od današnjeg ugla Bisine pa do sadašnje klanice. Paja je bio mesar rodom iz okoline Pančeva, koji je zanat ispekao u Pešti, tako da je došao na ideju da iskoristi carinski rat 1906-10, kada Srbija nije znala šta će sa mesom i otvori industriju za preradu mesa. Fabrika je krenula jako dobro da radi, “Mladenovačka salama” se uspešno izlagala na evropskim sajmovima. Ali za vreme Balkanskih ratova nastupila je kriza za Paju, pa mu je kreditor Pavlović iz Beograda oduzeo klanicu. Pavlovićeva ćerka Olga, naslednica klanice, nije se mnogo zanimala za zgradu u Mladenovcu, pa je posle rata, od granata oštećenu zgradu, rušila i rasprodavala materijal, dok nije sav materijal 1926. otišao za Vršac. 
Na placu Pajine klanice godina 1928/29. sagradjena je fabrika “Šamot”. Ovu takodje čuvenu mladenovačku fabriku gradila je Slovenka Ruža Kunej, kojoj su opštinske vlasti pomogle da otkupi plac od Olge Pavlović. Ruža je znala za nalazišta gline u bazenu Arandjelovca i Bukulje i nameravala je da ih otkupi ali ju je preduhitrio Ilija Mihajlović koji je postao vlasnik koncesija nalazišta gline i podigao svoju fabriku Šamota u Darosavi. Ruža je trebala po varoškoj priči da se uda za Milana Badžaka, ali se taj brak nije ostvario pa je nesudjena mlada povukla kapital. Kasnije, vlasnik Šamota bila je neka Nemica koja je dopisima za vreme okupacije zahtevala od svakog opunomoćenika što veću proizvodnju. Medjutim, po priči predsednika opštine pred II sv. rat, Joviše Spasojevića, Ruža je bila vlasnica fabrike sve do 1945. godine. Šamot je tu posle rata od 1946. nastavio da proizvodi šamotnu opeku sa samo 12 radnika. Izgradnjom još četiri peći 1947. preduzeće je dvostruko povećalo proizvodnju pa je ubrzo postalo najbolja fabrika po rezultatima u grani nemetala (1946-1949), ali je dekretom centralno dirigovane privrede premeštena u Arandjelovac.
Ova zgrada sa okruglom terasom pominje se u najvećoj tragediji koja je zadesila Mladenovac za vreme nemačke okupacije 1941-44. Na toj terasi 1942. su ranjena dva Nemca dok su se sunčali, potporučnik Konig i dr Engelhardt, kada je partizanka Živka krijući se iza vagona pucala na njih. Nemci su odmah blokirali celu varoš i uhapsili blizu dvesta ljudi, da bi na kraju zbog ove partizanske akcije bilo streljano pedeset talaca.