Kuća Stojana Mirkovića

Bodijeva apoteka

Ovu zgradu, koju stari Mladenovčani zovu Bodijeva apoteka, izgradio je 1930. trgovac Stojan Mirković iz Vlaške. Na njen krov dao je da se postavi figura boga trgovine koji drži kesu zlata u ruci. Varoška spadala su odmah smislili šalu da je Stojan izvajao na vrhu kuće svoju ženu Dacu kako se kupa, pa je na tu temu bilo mnogo šala. U lokalu na uglu držao je svoju kolonijal radnju, a zgrada je imala četiri stana plus jedan stan u potkrovlju. Kuća je u to vreme imala i vodovod. Stojan i Daca (Darinka) imali su dva sina Budu i Božu, i kći Maru, kasnije udatu Milišić. Sve troje radili su uspešno u spoljnoj trgovini posle rata jer su bili, kao bogata trgovačka deca, školovani i govorili po nekoliko jezika. Danas je Budin sin Slobodan Mirković poznati violinista u Švajcarskoj, koncert majstor Ciriške filharmonije, koji bar dva puta godišnje dolazi u Beograd i drži koncerte. Budina ćerka Ksenija je profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Božin sin Aleksandar živi u Beogradu, Marin sin živi i radi kao inženjer u Bordou a ćerka je u Belgiji. Stojan je umro posle rata 1954. u jednoj od soba svoje kuće u Mladenovcu, koju su mu ostavili posle nacionalizacije. Sahranjen je na mladenovackom groblju.
Od godine 1932. kada je Beogradjanin Nikola Bodi u prizemlju ove kuće otvorio apoteku Mladenovčani ovu zgradu zovu Bodijeva apoteka. Bodi je završio farmaciju u Leverkuzenu ali po tadašnjem zakonu nije mogao odmah da otvori apoteku u Beogradu pre nego što odradi dva puta po pet godina u unutrašnjosti. Nikola je radio u iznajmljenom Mirkovićevom lokalu do 1941. kada je otišao u rat. U vojsci na Palama dobio je gangrenu na nozi, vratio se kući u Beograd i 1942. umro. Njegova supruga Milica i sinovi Cane i Antonije – Tule (supruga Olga Đukić iz Kovačevca) nastavljaju da drže apoteku i zapošljavaju apotekaricu Olgu Vrabič, izbeglicu iz Slovenije. Olga Vrabič je odatle liferovala lekove partizanima pa je posle rata bila i sekretarica Svetozara Vukmanovića Tempa. Posle rata, kada je apoteka nacionalizovana, tu je dugo radio i Miša Šonda, apotekar, pa otuda neki Mladenovčani zovu tu kuću i “Mišina apoteka”. Mladenovački apotekar Bodi imao je ćerku Nataliju – Natu Bodi, koja je bila prava lepotica, po mnogim hvalama najlepša devojka vidjena u našoj varoši. Nata se na mladenovačkom korzu upoznala i udala za Acu Paljića koji je boravio u Mladenovcu za vreme okupacije kao pripadnik Nacionalne službe. Natin sin Radivoje doktorirao je fiziku u Parizu gde živi i radi u ministarstvu zdravlja. Nikolin sin Tule oteran je po oslobodjenju Mladenovca na Sremski front a apoteku su oduzeli i porodicu mu isterali iz stana. Stanovao je sa suprugom Olgom Bodi (koja nam je ispričala ovu priču), sinom Nikolom i ćerkom Maricom u kući kod učitelja Rada Simića dok se 1952. nisu odselili za Beograd.
Unuk Nikole Bodija, Tulin sin Nikola Bodi, danas živi u Belom potoku i radi u američkoj ambasadi. Kada se priseti Mladenovca on priča da je njegova baba Milica imala tešku bolest anginu pektoris i da ju je spasao dr Rus. Preporučio joj je da godinu dana, svakog dana jede kilo svežeg groždja ili 300 grama suvog groždja. Milica je ozdravila, doživela 96 godina, do smrti čitala bez naočara i sa apetitom jela masno i ljuto. Kao još mlada udovica imala je mnogo bračnih ponuda posle oslobodjenja od pridošlih partizanskih generala ali je do kraja ostala verna svome Nidži.
Posle smrti Stojana Mirkovića kuća je podeljena njegovim naslednicima, a naslednici su istu prodali. Tako je apoteku i stan iznad apoteke kupio električar pok. Milovan Lazarević Jumba, tadasnji radnik Distribucije, koji je imao dve ćerke Ljiljanu i Dušanku. Duša je sa mužem držala u ovoj kući cvećaru, a produženem delu ove zgrade danas žive dr Slobodan Vlajić i njegov brat Milosav Vlajić Vlaja, publicista mladenovački.
Nedavno je renovirana „Bodijeva apoteka“. Investitor je bio Jumbin unuk, Dušin sin, Steva Simeunović, naslednik ove zgrade, a radove jr započeo da izvodi „Atelje Đukić“.