Čika Mitina apoteka
Ovu zgradu, koja danas predstavlja simbol Mladenovca, podigao je 1907. mladenovački apotekar Dimitrije Pop Hristić. Godine 1912. apoteka je zatvorena i Mita je otišao u rat. Vratio se 1913. naredbom vojnog načelnika, uz saglasnost ministra vojske, da sačekuje vozove sa ranjenicima, koji su dolazili sa Bregalnice, i deli sanitetu lekove. Godine 1914. apoteka je ponovo zatvorena i čika Mita odlazi u Prvi svetski rat. Godine 1915. u ovoj zgradi bio je štab generala Živkovića koji je odatle komandovao Varovničkom bitkom. Posle toga došla je austrougarska okupacija. Po povratku iz rata 1919. čika Mitu je sačekao težak udarac, sve je bilo opljačkano, bilo mu je potrebno dve godine da se oporavi. Sa čika Mitinog balkona govorili su razni političari a sam čika Mita se nije izričito izjašnjavao ni za jednu stranku, ali je doživeo da mu jednog sina streljaju partizani, a drugi da pobegne iz zemlje. Mladji sin, Konstantin – Kosta nije želeo da gleda kako im komunisti oduzimaju apoteku i kuću, pred dolazak Rusa čika Mita ga je ukrcao na kamion koji ga je zauvek odvezao iz Mladenovca. Kosta je uspeo da prebegne u Italiju i 1944. stigne u London gde je kasnije stekao ponovo svoju apoteku. Danas u Londonu živi Kostin sin, Dimitrije Pop Hristić, koji nije apotekar kao njegov deda i otac. Kada se ženio, organizovao je svadbu u beogradskom Metropolu, a svatovi su bili pola Londonci (po mladi Engleskinji), pola Beogradjani. Čika Mitin stariji sin Voja mobilisan je pred kraj rata u četnike s kojima je stradao 1944. od partizana u Arandjelovcu. Mita je s prvom suprugom Natalijom imao i tri ćerke (Stanka, Milica i Kasija). Mitina unuka Zorana Purić (od ćerke Milice), koja živi u Beogradu, bila je supruga Danila Purića, bivšeg glavnog urednika Politike i ambasadora. S drugom suprugom Perkom dobio je još jednu ćerku Jelu koja se udala za. Duška Dedića i s njim dobila ćerku Nenu, Nenin sin (Farmakovski) živi danas u Beogradu. Posle 1944. u ovoj kući su se smenjivali razni organi nove vlasti pre nego sto je u kuću vraćena apoteka. Čika Mita je radio u svojoj apoteci u “društvenom sektoru”, a na sprat Mitine kuće, u tri stana, uselili su se opštinski stanari. Čika Mita je pred kraj života odlazio kod svog sina u London. Mita i tetka Perka su pod starost živeli u prizemlju svoje kuće. Legendarni čika Mita je umro u svojoj 93. godini u Mladenovcu u svojoj spavaćoj sobi koja se nalazila na mestu lokala gde je godinama bilo hemijsko čišćenje (danas prodavnica). Perka ga je sahranila u Natalincima pored sina Vojislava, a ona je posle svoje smrti sahranjena u Beogradu u porodičnoj grobnici Tufegdžića.
O ostarelom čika Miti ima jedna simpatična anegdota. Otišao čika Mita do Doma zdravlja i kad je završio sa lekarom sestra mu kaže „Sedite tu čika Mito, sad će da dođu kola da vas odvezu kući“. Kad su došla kola čika Mite nigde nema, da bi se posle pola sata pojavio. „Gde si bio čika Mito“, pitaju ga sestre. „Otišao sam do Perke da joj javim da će kola da me dovezu kući“, reče čika Mita.
