Marija Milojević

MENADŽERKA U LONDONU  – 

Marija se već nalazi u albumu Poznati Mladenovčani od 2012. predstavljena kao “najmlađi doktor nauka u Mladenovcu”. Od te godine se mnogo toga promenilo, možemo slobodno reći da je njena karijera od tada u vrtoglavom usponu. Danas Marija već deset godina živi u Londonu i radi u jednoj od četiri najuspešnije konsalting firme na svetu Deloitte & Touche. Nedavno je bila nominovana i izabrana za listu “100 žena u konsaltingu na svetu” što predstavlja njen najveći uspeh u dosadašnjoj karijeri u inostranstvu.

Marija je rođena 1987. i odrasla je u mladenovačkom naselju Dedinje u porodici oca Novaka, poreklom iz Jagnjila, koji je radio u Minelu, majke Dragane, poreklom iz Vlaške koja je radila kao ekonomista u Keramici, gde je bila poznata i po nadimku Umetnica, po figuricama od keramike koje je godinama ručno pravila, i brata Miodraga-Mike koji je danas mašinski inženjer i vodi u Mladenovcu svoju firmu Impeler za prodaju i ugradnju pumpi i bustera.

Završila je Osnovnu školu Dušan Đurđević, kao đak generacije i nosilac Vukove diplome, iz koje najviše pamti nastavnike Anđelku Mlakar (srpski), Savu Nikolića (fizika) i Miroslava Stevića (matematika). Završila je potom Gimnaziju u Mladenovcu, prirodno-matematički smer, kao nosilac još jedne Vukove diplome, iz koje su joj ostali najviše u sećanju nastavnici Divna Jovanović (matematika), Lela Stanojević (fizika) i Marija Stevančević (hemija). Mašinski fakultet u Beogradu (smer Mašinstvo i informacione tehnologije), završila je godinu dana pre roka, sa ukupnom prosečnom ocenom na osnovnim i master akademskim studijama 9,74. Kao odličan đak i izvanredan student, osam godina bila je stipendista Ministarstva prosvete i dve godine stipendista opštine Mladenovac. U oktobru 2011. stekla je titulu Doktor primenjene matematike, odbranivši tezu na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. U toku doktorskih studija, držala je vežbe na Mašinskom fakultetu na predmetima Metodi Optimizacije i Mašinskih elementi 2. Već tada bila je autor i koautor nekoliko naučnih radova u naučnim časopisima od međunarodnog značaja. Prvo zaposlenje dobila je u Matematičkom institutu SANU.

Marija je ovih dana u Mladenovcu pa sam je zamolio da ispriča nešto pobliže o svom poslu u Velikoj Britaniji.

Koliko godina već radiš u svetski poznatoj revizorskoj kući Deloitte?

U našoj firmi postoji interna šala da vreme provedeno u firmi zbog težine posla zovemo pasjim godinama, koja se svaka računa kao sedam ljudskih godina. Pa se tako za mene računa da radim već četiri “pasje godine” u svojoj firmi Deloitte & Touche, što ispada 28 ljudskih godina, još malo pa sam zrela za penziju :). Inače po engleskim zakonima imam još bar 30 godina do penzije. Jeste zahtevno, ali firma se trudi da nam olakša vreme provedeno na poslu. Imamo veoma dobre uslove na radnom mestu, pogled je fantastičan iz naše kancelarije, vidi se London Eye, Big Ben i Westminster, raspolažemo i velikom salom za relaksaciju itd.

Pre Dilojta radila sam dve godine u firmi Forensic Technology International (FTI) u timu za forenzičko i parničko istraživanje kao analitičar finansija, i to mi je bila dobra priprema za Deloitte. Naravno, da se dobije posao u ovakvim firmama potrebno je mnogo uložiti u studije. Prvo sam studirala informacione tehnologije na Mašinskom fakultetu u Beogradu, zatim doktorirala interdisciplinatnu matematiku na Tehničkom fakultetu u Novom Sadu, i na kraju dala dva postdoktorata iz kompjuterskih nauka, prvi na Trinity koledžu u Dablinu, drugi na Imperial koledžu u Londonu, sa akcentom na internet of things (skupljanje podataka sa raznih uređaja.

Kako bi opisala svoj posao u Londonu?

Ja sam neko ko se bavi obradom podataka, programiranjem, i nekim izvođenjem zaključaka iz tih podataka. Trenutno sam vršilac dužnosti senior menadžera, vodim tim od 12 ljudi u Dilojtu.

U poslednje vreme podatke crpimo isključivo od klijenata, klijent nam daje podatke iz kojih mi nešto zaključujemo. Klijent nam govori šta želi da sazna iz tih podataka, kako želi da predstavi svoju firmu. On želi da istražimo poslovanje firme, da vidimo gde možemo da poboljšamo poslovanje, da uradimo neku optimizaciju podataka itd. i da na kraju sve to predstavimo na najlepši mogući način u front-endu, korišćenjem nekih vizuelnih metoda i tehnologije koja može da nacrta lep grafik. Imam još jednu funkciju u Dilojtu: tehnički direktor programa Motion Simulator koji je moja firma razvila i sada taj softver prodaje klijentima. Ja sam učestvovala u razvijanju tog softvera koji može da se primeni na železnice i transport.

Koliko stranica u proseku ima tvoja studija?

Ako pišemo izveštaje to je otrilike 100 -130 stranica po projektu, ali u poslednje vreme klijenti neće više te papirne izveštaje, više im odgovara aplikacija koja sve te podatke obradi u bazi podataka, provuče ih kroz neku veštačku inteligenciju i ubaci u front- end da to objavimo kao web sajt gde oni mogu sve da pregledaju interaktivno.

Recimo, nedavno smo radili za Great British Railways koja je tražila da pronalazimo putanju od tačke A do tačke B preko nekih železničkih stanica, tako da neke stanice zaobiđemo, naprimer ne žele da teretni voz prolazi kroz London, s tim da putanja mora da bude dozvoljena za tu klasu voza. To je jedan od novijih izveštaja koji sam pravila sa svojim timom.

Koji deo posla obavljaš u tako velikoj revizorskoj i konsultantskoj firmi?

Dilojt je kao matrica, u vertikalnim kolonama delimo se po industrijama, a popreko po sektorima (privatni, državni, finansije..). Ja sam trenutno u javnom sektoru, to su železnice, putevi, državne institucije, zdravstveni sistem, sve što pripada državi. Naprimer Dilojt je radio celokupnu organizaciju za vakcinaciju protiv kovida: distribuciju testova, skupljanje i obradu rezultata, slanje rezultata pacijentima.., to je bio jedan od velikih projekata koji smo radili za državni sektor. Pored naše grupe u javnom sektoru imamo i grupe za porez i reviziju, proveru kvaliteta.. Moj tim uvek radi u konsaltingu i već dugo sam u javnom sektoru, ali mi se klijenti menjaju. Projekti traju od mesec dana do nekoliko godina, zavisno od toga koliki je budžet, koja je tema i šta želimo da postignemo. Prvo sam bila u finansijskom sektoru i radila isključivo banke.

Da li si pomišljala na neki drugi posao?

Delojt je ogromna odskočna daska za neke druge poslove kada bih potražila drugi posao. Naprimer mnoge moje kolege prešli su u popularne Google i Facebook. Bar par puta nedeljno nude mi da pređem u neku drugu kompaniju. Međutim, sada se u poslovima koje radim osećam kao “riba u vodi”, dobro sam savladala neke veštine u konsaltingu za front-end i back-end i želim dalje da napredujem, tako da i ne pomišljam na neki drugi posao. Kada bi me neko pitao za šta sam tačno specijalista ne znam šta bi rekla, možda može da se kaže da radim Solution Arhitecure, da sam arhitekta za određena rešenja koristeći napredne tehnologije. Uvek radimo i tražimo nešto najnapredniie u poslu pa ne mogu reći da mi je dosadno.

Koliko se sati prosečno zadržavaš na poslu?

U proseku desetak sati na dan. Od kako sam postala team leader čekam da se oni svi izloguju ako radimo on-line, tako da se ujutro prva ulogujem, a uveče poslednja odlazim.

Kao što sam pomenula, imamo zvučno izolovanu salu za rekreaciju i relaksaciju tokom posla, sa udobnim foteljama u kojima može da se ispruže noge, sprave za vežbanje, stolove za biljar, za mini fudbal, šah, stoni tenis.. Ja sam tražila da nam se tu unese i jedan klavir ali nisu mi ispunili želju.

Da li sviraš klavir!?

Da, to je nešto novo kod mene što sam počela pre tri godine u Engleskoj u svojoj 32. godini. Sada sam na trećoj godini West London Music Academy. U Londonu su veoma povoljni uslovi za razne hobije pa sam rešila da to iskoristim. Pored muzike u slobodnom vremenu čitam knjige, ponekad po dve paraleno, jednu iz popularne beletristike za relaksaciju, a drugu obično iz psihologije da nešto naučim. Preko vikenda subotom i nedeljom odem do ulica Oksford strit ili Kovent Garden, koja je manja i ima odabranije prodavnice, obilazim muzeje često, naconalne parkove itd. Dolazila mi je majka nekoliko puta, obilazile smo zajedno ne samo London i Dablin nego Njujork, Istanbul,..

Megalopolis kao što je London lako zavede mlade ljude raznim mogućnostima zabave?

Da, znala sam za to, ako se ne povede računa, skupi automobili, neprekidna zabava, kafići, taksiji itd, lako potroše sav novac i mladi vrlo često bankrotiraju do svojih tridesetih godina. Tako da sam ja na vreme rešila svoje stambeno pitanje u jednom skromnijem kvartu Bromley na oko 40 minuta od posla. I auto koji vozim je mali, neke komšije su pomislile da sam siromašna pa su mi čak i nudili hranu, sve dok nisu saznali gde radim 🙂

U.M. novembar 2022.