MILICA JOVIČIĆ (1985) SOPRAN Milica se rodila 1985. godine u Beogradu. Njeni roditelji su tih godina odlucili da je za njena dva starija brata i nju mnogo bolje da odrastaju na selu, pa su se doselili kod maminih roditelja u Vlašku. Tu su odrasli, pohađavši osnovnu školu 'Bora Lazić'. Paralelno sa osnovnom školom, pohađala je i muzicku školu 'Petar Konjović', kasnije 'Stevan Hristic', u Mladenovcu, odsek za violinu, u klasi profesorke Marije Rakonjac. Nakon završetka niže muzičke škole, zbog loših uslova u zemlji, nije upisala srednju muzičku, nastavila je školovanje u Gimnaziji u Mladenovcu. Ubrzo je saznala da je u muzičkoj školi otvoren odsek za solo pevanje, pa je 2003. položila prijemni kod profesora Slavka Nikolića. Paralelno sa karijerom klasičnog muzičara, sve vreme je bila aktivna u KUD-u 'Šumadija', iz Vlaške, kao violinista i kao vokalni solista. Ove godine, na festivalu u Vlaškoj, predstaviće se zajedno svojom braćom Radoslavom (klarinet) i Milovanom Jovičićem (violina), koji su danas takođe uspešni muzičari u Beogradskom akustičnom orkestru koji su zajedno osnovali. Radoslav je završio klarinet u klasi profesora Nikole Kuveljića u Beogradu, a bio je kao đak vukovac i u Vlaškoj i u Gimnaziji. Sada je oženjen i živi u Mladenovcu. Milovan je završio violinu u istoj klasi kao i Milica, inženjer je elektrotehnike i danas je jedan od najboljih IT developera u zemlji, koji saradjuje i sa Apple-om.На Другом такмичењу “Српска соло песма”, које је прошлог новембра одржано у Младеновцу, Милица Јовичић и Емилија Петронијевић понеле су титуле лауреате у својим категоријама. Наступима, показале су се као сјајне младе уметнице, које ћемо тек слушати на музичким сценама.Када сте почели да се бавите музиком, и да ли је соло певање од почетка био Ваш избор?Музиком сам почела да се бавим када сам кренула у први разред основне школе. Одрастајући уз два старија брата који су тада завршавали музичку школу, један на одсеку за кларинет, други на одсеку за виолину, пожелела сам да станем раме уз раме са њима и на опште изненађење родитеља и породице, положила сам пријемни испит као прва на листи. Определила сам се за виолину и успешно завршила свих шест разреда ниже школе. Одувек осећала да имам талента за певање, а у време када сам уписала гимназију, у Младеновцу се, у музичкој школи коју сам раније похађала, отворио одсек за соло певање. Иако нисам много знала о уметничком певању, желела сам да се опробам у томе и истражим лимите свога гласа, али нисам очекивала да је за певање потребно тако много одрицања, стрпљења и истрајности. Брзо сам напредовала, а мој први професор Славко Николић ме је убедио да треба да наставим са даљим школовањем гласа. Паралелно сам уписала Филолошки факултет, смер за шпански језик и хиспанску књижевност и средњу музичку школу “Коста Манојловић”, у Земуну. Период проведен у овој школи ми је потпуно променио планове за будућност. Моја професорка Светлана Вранић ме је увела у филозофију певања и, веровањем у моје способности, подстакла да додатно радим на себи како на певачком, тако и на духовном плану. Осим што ми је отворила нове певачке видике, упознала ме је са садашњом професорком са Факултета музичке уметности, Виолетом Панчетовић – Радаковић, код које сам завршила основне студије певања и уписала мастер академске студије. Током сарадње са проф. Панчетовић – Радаковић, схватила сам да ћу се дефинитивно потпуно посветити певању и да ће то бити моја будућа професија. Њена истрајност и вера у свакога од студената из њене класе, као и њена посвећеност овом послу, пружају ми велики подстрек за даље напредовање. прихватати критике. Дивим се професорима певања. Осим што би требало да буду добри педагози, они морају да остваре и јаке пријатељске везе са својим студентима. Тешко је пренети знања о нечему тако апстрактном као што је певање, и због тога иза сваког успешног певача стоји велики заједнички рад са његовим професором.
Gepostet von Mladenovčani am Sonntag, 21. Juni 2015
Milica Jovičić rodila se 1985. godine u Beogradu. Njeni roditelji su tih godina odlučili da je za njena dva starija brata i nju mnogo bolje da odrastaju na selu, pa su se doselili kod maminih roditelja u Vlašku. Tu su odrasli i pohađali osnovnu školu ‘Bora Lazić’. Paralelno sa osnovnom školom, pohađala je i muzičku školu ‘Petar Konjović’, kasnije ‘Stevan Hristic’, u Mladenovcu, odsek za violinu, u klasi profesorke Marije Rakonjac. Nakon završetka niže muzičke škole, zbog loših uslova u zemlji, nije upisala srednju muzičku, nastavila je školovanje u Gimnaziji u Mladenovcu. Ubrzo je saznala da je u muzičkoj školi otvoren odsek za solo pevanje, pa je 2003. položila prijemni kod profesora Slavka Nikolića.
Paralelno sa karijerom klasičnog muzičara, sve vreme je bila aktivna u KUD-u ‘Šumadija’, iz Vlaške, kao violinista i kao vokalni solista. Ove godine, na festivalu u Vlaškoj, predstaviće se zajedno svojom braćom Radoslavom (klarinet) i Milovanom Jovičićem (violina), koji su danas takođe uspešni muzičari u Beogradskom akustičnom orkestru koji su zajedno osnovali. Radoslav je završio klarinet u klasi profesora Nikole Kuveljića u Beogradu, a bio je kao đak vukovac i u Vlaškoj i u Gimnaziji. Sada je oženjen i živi u Mladenovcu. Milovan je završio violinu u istoj klasi kao i Milica, inženjer je elektrotehnike i danas je jedan od najboljih IT developera u zemlji, koji saradjuje i sa Apple-om.
