Stavra Atanasijević

OSNIVAČ i VLASNIK SELTERS BANJE

Mladenovačku Selters banju osnovali su, godine 1898, svinjarski trgovci, braća Đorđe i Naum Atanasijević, koji su se naselili u mladenovački kraj krajem 19. veka i bili među osnivačima mladenovačke varoši. Stara trgovačka cincarska porodica Atanasijević poreklom je iz Kruševa, iz Stare Srbije, a otac dvojice braće, Tanasije Zega, živeo je do svoje smrti u Kruševu. Njegove posmrtne ostatke potomci su kasnije preneli u porodičnu grobnicu na mladenovačkom groblju. Osamdesetih godina 19. veka Đorđe i Naum stižu u Šumadiju i u selima između Mladenovca i Aranđelovca trguju svinjama, a na rečici Lug drže neko vreme i svoje vodenice. Godine 1885. izgradili su prvi parni mlin u Mladenovcu s porodičnom zgradom uz njega, a 1990. kupili su drugi parni mlin u Aranđelovcu, takođe s kućom i okućnicom oko njega. U Mladenovcu je mlinom upravljao Naum, a u Aranđelovcu je poslovima upravljao Đorđe.

Pošto je trgovina svinjama dobro išla, godine 1893. otkupe zemlju u Međulužju pored Luga (od Stankića iz sela Mladenovca), baš na prostoru današnje Selters banje, s namerom da tu naprave obore za uzgoj svinja. Za svinje je bila potrebna voda, a pošto je u to vreme bila moda bušenja arteskih bunara, godine 1898. reše i oni da izbuše bunar i u tu svrhu angažuju čuvenog bunardžiju Mijaila Živojinovića iz Koraćice (koji je tri godine ranije, na imanju Stevana Vojinovića, tragajući za ugljem otkrio Koraćičku banju). Bušenje je rađeno svrdlima s konjskom vučom i kad se došlo do dubine oko 270 metara, pokuljala je topla i slana voda. Braća Atanasijević nisu smeli tom vodom da napajaju stoku dok se voda ne ispita. Ispitivanje je izvršio naš čuveni naučnik Marko Leko. Prof. Leko je odmah ustanovio da je pronađena jedinstvena mineralna voda, po sastavu kvalitetnija od poznatih slanih mineralnih voda u svetu i da je najsličnija vodama nemačkih banja Ems i Selters, ali nažalost braće Atanasijević, nije pogodna za pojenje svinja jer je mnogo slana. Niko se nije potrudio da banji i vodi odmah da ime, pa je stručna javnost dugo u dilemi koristila dva naziva „Srpski Ems“ i „Srpski Selters“. S vremenom je prevagnuo naziv „Srpski Selters“, pa je s tom etiketom voda flaširana od 1900. godine i prodavana kao lek po apotekama u celoj Evropi. Tako je mladenovačkoj banji ostalo ime Selters. Na svetskim izložbama godine 1903. u Briselu i 1907. u Londonu „Srpski Selters“ je osvojio zlatne medalje, što je konačno afirmisalo tu vodu u celom svetu.

Istorija mladenovačke banje tesno je vezana za ime dr Stavre Atanasijevića. Stavra je bio jedini sin Đorđa Atanasijevića koji je pored njega imao i četiri kćeri koje su se poudavale u Palanci, Aranđelovcu i Nišu, i otišle iz Mladenovca. Stavra je rođen 1882. u Kruševu. Osnovnu školu je završio u Aranđelovcu, a školovanje je nastavio u Beogradu gde je maturirao u I beogradskoj gimnaziji 1902. godine. Po završetku škole, kao sin bogatog trgovca i sa planovima da preuzme stručnu brigu oko novootkrivene lekovite banje, otišao je na studije medicine u Pariz, na čuveni univerzitet Sorbona. Po povratku sa studija, sve svoje aktivnosti posvetio je otvaranju Selters banje. Godine 1907. umire mu otac Đorđe (sahranjen je u Aranđelovcu), a sledeće 1908. umro je i stric Naum (sahranjen u Mladenovcu). Tih godina firmu „Braća Atanasijević“ potpuno preuzimaju sinovi, dva brata od strica, Stavra i Tanasko.

Godine 1907. sagrađen je hotel (vila) na Seltersu koji je imao trideset soba, a godine 1910. poniže hotela, zdanje s kupatilima s terapijskim kadama. Voda se podgrevala u kazanu na drva, a u kade se ubacivala ručno. Pored puta je izgrađena restoracija tako da je hotel služio samo za spavanje. Ispred kafane je bila kuglana. Hotel je brzo stekao ugledne goste među kojima su bili srpski patrijarh Dimitrije, Velmar-Janković, industrijalac Franja Bajloni, Ivko Ivković, predsednik Kasacionog suda, sa suprugom Persidom (sestrom Milana Nedića); direktor banke Milijašević iz Beograda sa porodicom; trgovac Svetozar Janković iz Beograda, otac ministra Velizara Jankovića; Mlađa Lukićević, pukovnik iz Beograda; Mihailo Tajsić, policijski pisar iz Beograda, vlasnik više kuća oko Zelenog venca; general Aca Stojišić iz Beograda, predsednik udruženja nosilaca Karađorđeve zvezde; Draga Marković Seša, jedna od vodećih članica „Kola srpskih sestara“ na čijem je porodičnom imanju sagrađen Oplenac; fotograf Pavlović iz Požarevca, stric Milene Pavlović Barili; pukovnik Bora Tadić iz Valjeva sa suprugom Vidom; sestre Ugričić, kćerke generala Ugričića; Bademlići iz porodice upravnika Beograda pod Obrenovićima; Lešjanin, dvorska dama kraljice Natalije; profesor matematike Veličković sa suprugom Jucom; apotekar Tajsić iz Smedereva sa porodicom i mnogi drugi. Gosti su silazili s voza, tovarili kofere u „taksi“, fijaker ili čeze koji su čekali na stanici i vozili se kroz varoš, pa preko pruge (nadvožnjak nije postojao), pored Rakićeve džakare i Šickove bašte stizali do banje, gde ih je dočekivao dr Stavra. I sam dr Stavra je imao svoj fijaker sa dva prekrasna lipicanera, koje je držao i preko zime, u svojim štalama na banji. Fijaker je služio za porodične potrebe, za odlazak u varoš ili na Oplenac, ili za doček uglednijih gostiju.

Prvi svetski rat prekinuo je sve aktivnosti banje, a dr Stavra kao lekar prolazi Albaniju i Solunski front. Dok se nalazio u Solunu dopisivao se sa svojom verenicom Danicom koja je sa porodicom izbegla u Nicu. Danica je bila kći uglednog beogradskog trgovca i poslanka Davida Simića, verili su se 1914. a kada se rat završio Stavra se njom oženio i nastanio u njenoj porodičnoj kući na savskom pristaništu, u Karađorđevoj 24 u Beogradu. Godine 1920. boravio je zajedno sa svojom mladom ženom u Parizu gde je završio kurs iz ginekologije. Tamo im se rodio prvi sin. Posle rata dr Stavra je prodao mlin u Aranđelovcu (1922) i koncesije u rudnicima Misača i Orašac i potpunio se posvetio Seltersu.

Dr Stavra je na Selters dolazio preko leta gde je zajedno s gostima provodio po 5-6 meseci. Zimi banja nije radila. Na Seltersu je obavljao i privatnu ginekološku praksu za ugledne goste i za meštane iz varoši i okolnih sela. Lečio je uspešno sterilitet, a ordinacija je bila pored restoracije. Na Seltersu je radilo točilište gde se voda pakovala u flaše s velikom crvenom etiketom, na kojoj je pisalo „Srpski Selters“ i zatim smeštala u magacin. Po hiljadu flaša dnevno je tovareno na zaprežna kola i odvoženo na železničku stanicu. Veći deo flaširane vode preuzimao je poznati trgovac Radoš Nedić i liferovao je dalje na domaće i strano tržište. Varošani su vodu točili sa česme (na slici) i za jedan litar su plaćali jedan dinar. Vodu je naplaćivao čika Taško koji je imao jedno astalče ispod drveta, kraj vode, gde je boravio po ceo dan. Pored kupatila je uvek bila baba Trpa i deda Vića koji su prali kade, ložili kazan na drva, podgrevali vodu za kupanje i pazili na red u banji. Zimi su čuvali banju, a leti pomagali oko težih poslova Milan Čokić i Života Milenković iz Kovačevca. U restoraciji su se nedeljom priređivale igranke za omladinu, a kafanu je iznajmio i držao kafedžija Panta Živković.

Za Selters su se zainteresovali Francuzi koji su hteli od Seltersa da izgrade veliku banju, ali dr Stavra nije želeo da je proda. Pred rat se pojavila primamljivija ponuda kada se Dunavska banovina zainteresovala za banju i htela tu da izgradi veliki hotel i uredi je po evropskom receptu, a posle izvesnog broja godina eksploatacije ponovo vrati u posed Atanasijevića. Ali pregovore je prekinuo rat.

Dr Stavra je imao troje dece. Najstariji Đorđe rođen je u Parizu, a započeo je osnovnu školu u Mladenovcu, nastavio u Beogradu i završio za pravnika. Umro je u Beogradu. Mlađi sin Aleksandar, je rođen 1922. na Seltersu, takođe je započeo osnovnu školu u Mladenovcu kod učiteljice Majstorovićke, postao je lekar u Beogradu, a bio je i violinista u Beogradskoj filharmoniji, danas je u penziji. Kći LJiljana rođena je 1926. na Seltersu, po zanimanju je farmaceut i takođe je u penziji. Aleksandar i LJiljana danas žive u Beogradu u jednom stanu njihove porodične kuće, u ulici Miloša Velikog.

Porodica dr Stavre provodila je pre rata letnju sezonu u hotelu, a najviše su se družili sa: familijom apotekara Mite Pop Hristića, familijom advokata Čede Jocića koji je na Seltersu imao kuću; glumicom Gordanom Gošić čiji je otac, takođe glumac, imao vilu na Seltersu, porodicom trgovca Dušana Đorđevića i njegove supruge Berte i mnogim drugim Mladenovanima koji su često dolazili na izlet u banju.

Početkom okupacije 1941. u hotel su se uselili Nemci. Nemci su odmah posekli prekrasnu šumu oko hotela plašeći se napada partizana. Poviše hotela su napravili svoje groblje koje su partizani posle oslobođenja jednostavno tenkovima poravnali. Prve godine okupacije, jedna od služavki u hotelu spanđala se s jednim okupatorskim vojnikom i to se dr Stavri nije svidelo pa ju je odmah otpustio. Nemački zapovednik je odmah naredio pretres u doktorovom stanu i pri tom pretresu našao je razlog za njegovo hapšenje. To je bila jedna Marksova knjiga njegovog sina studenta Đorđa, tako da su obojica završili u zatvoru kod Vujkovića i Bećarevića. Uspeli su da se oslobode uz pomoć mita. U hotel se više nisu vraćali. Za vreme okupacije Nemci su pored kupatila napravili bazen s lepom drvenom ogradom i kabinama. Pomagali su Bugari, koji su boravili u Mladenovcu kao okupatorska vojska, i radnici iz okoline. Pred kraj rata u hotelu je boravila Nedićeva nacionalna služba. Po oslobođenju, u hotel su se uselili partizani (tri bataljona) i tu boravili godinu dana do jeseni 1945. godine. Na tom mestu je prikupljana i vojska za Sremski front.

Po odlasku partizana iz hotela objekte je preuzelo ugostiteljsko preduzeće. Posle skoro dve decenije stagnacije banja Selters, tokom pedesetih godina ponovo oživljava (direktor je bio Sveta Đukić od 1952). Hotel je renoviran 1955. i dobija status „C“ kategorije. Imao je tada 30 dvokrevetnih soba, koje su ubrzo bile sve popunjene gostima, a popravljen je bazen koji je leti stalno dopunjavan mineralnom vodom. Obnovljena su kupatila, a na mestu stare česme, još ranije napravljeno je lepo točilište sa spomen-pločom poginulim Mladenovčanima za vreme minulog rata. Radovima je rukovodio Mileta Radosavljević. Tokom šezdesetih proradila je ponovo i „proizvodnja“ vode i „Selters“ se ponovo liferovao po našoj zemlji. Godine 1967. pripaja se Bukovičkoj banji koja podiže pogon za eksploataciju. Proizvodnja je dostizala i do 8.000 flaša dnevno, a vodu su najviše kupovale fabrike za svoje radnike u toplim pogonima.

Posleratnih godina Mladenovčani su nastavili tradiciju nedeljnih porodičnih izleta na Selters, šetnje i užine na travi među jorgovanima, uz obaveznu mineralnu vodu. Kafana je imala trem i ubrzo postala centar zabave u varoši. Pamti se gostovanje Đorđa Marjanovića (1958), LJubiše Bačića, orkestra Janike Balša, i druga. Za vreme toplih letnjih večeri sve do kasno u noć, dolazila je pesma sa Seltersa i kroz otvorene prozore, uspavljivala Mladenovčane. Novo doba je donelo nove goste. Gosti Seltersa su u to vreme bili, tajno ili javno, Krcun Penezić, Leka Ranković, Mihailo Švabić i niz drugih drugova na visokim položajima.

Posle rata dr Stavra je nastavio privatnu lekarsku praksu u Mladenovcu u dve iznajmljene sobe na spratu, u od ulice malo uvučenoj kući Pante Živkovića i njegove supruge Ane, preko puta Žitarkine kuće (danas SUP), gde je i stanovao sa familijom. Supruga Danica koja je kao mlada bila veoma lepa žena, pod starost je obolela i postala nepokretna tako da nije izlazila iz kuće. Dr Stavra je neposredno posle rata pozvan u opštinu gde mu je saopšteno da Selters više nije njegov. Sličnu sudbinu je doživela i njihova kuća u Beogradu pored hotela Prag, u Balkanskoj 35 i druga kuća u ulici Miloša Velikog, u kojoj su, u narednih pedeset godina, njih petoro, koristili samo jedna sobu (kuću na savskom pristaništu su srušili Nemci 1943. praveći kej). Po ukidanju privatne prakse dr Stavra je radio u Domu zdravlja kao lekar opšte prakse sve do 1959. kada je otišao u penziju. Osoblje Doma zdravlja (koji se tada nalazio u baraci preko puta Šamota), je napravilo oproštajnu večeru starom doktoru, u kafani „Koraćica“ (nalazila se gde je bio EI Niš).

Tih godina posle rata Mladenovčani su viđali ostarelog doktora Stavru kako šeta mladenovačkom glavnom ulicom. Dolazio bi do nadvožnjaka koji je vodio ka njegovom Seltersu i tu se okretao nazad, dalje nije želeo da ide. Umro je u Beogradu 1965. godine. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu u porodičnoj grobnici tasta Davida Simića. Grobnica je bila jedino što mu nisu oduzeli. /Povodom sto godina „Seltersa“ zapisao u Pečatu Mioljub Uzelac juna 1998. godine/

Tanasko Atanasijević (1880-1922) Istorija familije Nauma Atanasijevića (1855-1908), drugog brata koji je podizao Selters banju, vezana je i za prvi parni mlin u Mladenovcu, koji su sagradili pored pruge oko 1889. (po drugim izvorima 1885). Ovaj mlin varošani su zvali „cincarski“, a pored mlina su imali i porodičnu kuću (danas je sve to „Makovica“). Naum je takođe imao samo jednog sina, Tanasija – Tanaska i pored njega tri kćeri LJubicu, Jelisavetu i Nataliju koje su se sve poudavale u Beograd (Jelisaveta se udala za inž. Dragoljuba Gazikalovića koji je izgradio pored ostalog i Ripanjski tunel). Naum je testamentom ostavio Jelisaveti u nasledstvo jednu osminu svog dela imovine i prihoda firme „Braća Atanasijević“, a glavni naslednik je bio sin Tanasko. Sudbina Tanaskova predstavlja možda najveću aferu starog Mladenovca. Po čaršijskim pričama kada je Tanasku prerano umrla žena Leposava (u svojoj 26 godini), on se zbližio sa svojom taštom. To je bila nesrećna veza, jer kad je Tanasko rešio ponovo da se ženi, tašta je, pretpostavlja se, u svađi i otimanju, pucala iz karabina u njega i smrtno ga ranila. Na sudu se branila tvrdeći da je Tanasko uzeo pušku da ubije slugu i da je ona zgrabila pušku da ga spreči, ali je puška opalila i ranila Tanaska. Sud je verovao njenoj priči i oslobodio je optužbe. Pravu istinu je znao dr Stavra koji je bio uz brata na samrti, ali on nije hteo, po poslednjoj želji svog brata, da svedoči na sudu. I tako je taj događaj ostao tema za varoške priče, sve do današnjih dana. Mlin je prodat Dušanu Saviću iz Osipaonice, a Tanaskovim kćerima Donki i Agnici određen je tutor, njihov teča (po tetki Nati) poznati mladenovački i beogradski trgovac Aćim Radosavljević. Odgajila ih je baba (tašta) Latinka.

Kao nemi svedok života porodice Atanasijević u Mladenovcu, koja je našem gradu podarila Selters banju i prvi parni mlin, stoji spomenik na porodičnoj grobnici na mladenovačkom groblju, gde su sahranjeni Tanasije Zega, Naum, Tanasko i njegova žena Leposava koja je prikazana na slici sa harfom (Leposavin otac je držao beogradsku kafanu „London“). Tanaskova kći Donka upoznala se u Grenoblu s jednim Francuzem, fabrikantom zapušača, dok je bila na studijama u Francuskoj i za njega se udala. Za njom je u Pariz otišla i druga sestra, a kasnije i baka Latinka. Sve su umrle i sahranjene u Parizu. Posle Drugog sv. rata one su, po priči, kao francuske državljanke, uspele da dobiju neku nadoknadu od države Jugoslavije za svoje nasleđe na Seltersu.

Jelisaveta je posle rata na ime nasledstva uspela da dobije jedan plac na banji, koji joj je kasnije 1975. eksproproisan za gradnju osnovne škole. Porodičnu grobnicu Atanasijevića na mladenovačkom groblju, po amanetu svoje majke, sve do danas redovno plaća njena kći, Naumova unuka, LJiljana Damjanović Gazikalović (i brat Milan), a ona je jedina od potomaka Atanasijevića koja je bila gost posleratne Selters banje. Doduše, preko socijalnog.

Nemački Selters Točilište nemačke mineralne vode „Selters“ koja se prodaje flaširana po Evropi, nalazi se u nemačkoj banji Selters koja se nalazi tačno na pola puta između Frankfurta i Kelna. Po sastavu je slabija od naše, a pored toga je i hladna. Interesantno je, da je termo-mineralna voda „Ems“ iz istoimene banje u Nemačkoj po temperaturi i sastavu sličnija našoj. U isti tip vode spada i Lukovčina u Slovačkoj, Viši u Francuskoj i Spa u Belgiji. U romanu „Ana Karenjina“ pominje se selters voda. Pošto je roman pisan mnogo pre otkrića mladenovačke vode, očigledno je da je tu reč o nemačkom Seltersu.