Asim Sarvan

MUZIČAR

Legendarnih šezdesetih godina u vreme Bitlsa, Stounsa i dece cveća, život mladih u Mladenovcu umnogome se razlikovao od današnjeg. Korzo je bio epicentar svih zbivanja, a uz njega, naročito pri hladnijem vremenu, oživeo bi i Dom omladine, Studentski klub, bioskop i poslastičarnice.

Na ulicu se izlazilo rano, već od 17 sati, a već posle 21 sat grad je opusteo prepušten najupornijim mladićima, tada nazivanim od smernijeg sveta – mangupima. Jedan od tih uličara koji je nebrojeno puta prošpartao trotoarima mladenovačke glavne ulice sa svojim drugovima, bio je i Asim, koga je zahvaljujući svojoj prirodnoj komunikativnosti znao ceo grad. I da nije toga ubrzo bi postao veoma poznat. Naime, Asim je bio prvi mladić u Mladenovcu koji je šesdesetih godina pustio dugačku kosu. Iako je to u početku bilo samo malo – preko ušiju, to je bio šok za grad kao kad bi danas neki momak obukao suknju. Ali ta svetska moda se širila po gradu a čaršija je za takve mladiće odmah smislila pogrdan epitet – čupavci.

A za sve je bila kriva muzika, tačnije rokenrol. U to vreme nijedna naša radio-stanica nije emitovala rok. Ali uveče, kada se srednji talasi na radiju bolje čuju, posle deset sati, mogao se čuti čuveni Radio Luksemburg (kasnije piratska Radio Karolina) i nekoliko najradoznalijih mladića iz grada provodilo je noći slušajući taj krčeći glas iz zapadnog sveta. Uprkos takvoj „medijskoj blokadi“ rokera je bilo sve više i više. A reč „roker“ je kod pristojnih građana izazivala loše asocijacije, odmah se mislilo na skitanje, loše ponašanje u školi i dugu kosu. Majke si čuvale svoje devojke od čupavaca. Jedan od njih, Asim, je uz to stalno pevušio neke čudne pesme. Kad su počeli da gostuju na igrankama u Mladenovcu prvi rok sastavi Asim je imao običaj da izmoli mikrofon i otpeva poneku pesmu. Malo više nastupa je imao u prvoj mladenovačkoj rok-grupi „Haš“ koja je trajala jedno leto. A onda se jednog dana, kao što to obično biva, društvo rasturilo, neki su otišli u vojsku. neki se poženili – a Asim se odselio u Beograd. Već iste godine prvi put smo čuli za grupu „S vremena na vreme“, četiri mladića sa akustičnim gitarama među kojima je bio jedan od mladenovačkih „mangupa“. Asim se iznenada sa svojom grupom pojavio na tada jedinom kanalu državne televizije!

Danas Asim stanuje na Novom Beogradu. Pronašli smo ga i obavili ovaj razgovor.

Tvoja zgrada, preko puta Robne kuće u Mladenovcu, stoji i dalje na istom mestu. S obzirom da si se odselio daleke 1972. godine, da li povremeno sanjaš mladenovački korzo?    Ne tako često, dosta je vremena prošlo, mnogo toga se ispodogađalo u mom životu izvan Mladenovca, a od tada sticajem okolnosti, bio sam samo nekoliko puta u „gradu moje mladosti“. Čujem se i vidim ponekad sa drugovima iz Mladenovca Milentijem Batom Belićem, Radetom Đurićem Cujkinom, Radetom Majkićem, Mioljubom Uzelcem.., tako da otprilike znam situaciju.

U zimu 1996/97. bio si posrednik u organizaciji dovođenja gostiju na protestne šetnje. Inicirao si dolazak Predraga Ejdusa, Gorana Sultanovića, Aljoše Vučkovića, Gorice Popović, a mnogi drugi su bili u planu. Gde si upoznao sve te ljude?    Društvo sa estrade, da tako kažem, poznaje se između sebe. Često smo zajedno na poslu, na snimanjima na radiju i televiziji, u istim kafanama itd. Ja volim druženje, sećam se kako smo se u Mladenovcu naročito u zimskom periodu okupljali u poslastičarnici Egipat, s tom navikom nastavio sam i u Beogradu, nastojao sam svih ovih godina da naviknem svoje društvo na okupljanje na određenom mestu, gde se možemo uvek naći. Od poznatih mesta u Beogradu gde se okupljaju umetnici, najviše vremena sam proveo u kafe-knjižari JDP gde sam sklopio brojne poslove i upoznao mnoge glumce i muzičare.

Iste godine kad si stigao u Beograd iz Mladenovca, sa Ljubom  Ninkovićem iz Smedereva i braćom Đukić iz Beograda osnivaš grupu „S vremena na vreme“. Od tada je prošlo dosta vremena, koji su najveći uspesi grupe do sada?    Bili smo prva i zatim vodeća akustičarska instrumentalna grupa u Jugoslaviji, pošto se taj način interpretacije muzike formirao u pokret. Bili smo i grupa koja je vratila izvorne narodne motive u popularnu muziku. Sviranje akustične gitare nije nimalo lako i zahteva veliko umeće. Snimili smo dosad četiri albuma (i devet singlova) nastojeći da svaka pesma bude dovoljno kvalitetna da postane hit. Radili smo muziku za mnoge radio i televizijske emisije, između ostalog i za poznatu seriju Timoti Bajforda „Poletarac“. Dobili smo i nagradu na festivalu u Subotici… Godine 1979. napravili smo pauzu, da bismo se 1993. i 1995. na moju inicijativu ponovo okupili i održali sada već čuvene koncerte u beogradskom Domu omladine i Sava centru, koji su bili izvanredno posećeni i o kojima se dosta pričalo.

Zapažena je i tvoja solo aktivnost na radiju i televiziji?    Grupa „S vremena na vreme“ je i počela sa songovima na Radio Beogradu. Radio sam ovih godina muzičke emisije na Televiziji Studio B (1991-1993), TV Politika, na Radio Pingvinu, a od 1997/98. stalno sam zaposlen na YU radiju…

Jedna od tvojih aktivnosti ima velikog uspeha ali je potpuno nezapažena u javnosti. Dragan Kojić-Keba je dobio Oskar popularnosti za pesmu „Imao sam“ čiji si ti autor.    Mnogi to nazivaju prosto – tezga. Ali to je malo duža priča. U vreme potpune zamrlosti zabavne muzike osetio sam potrebu da pokušam da uđem u novokomponovanu narodnu muziku i nekako svojom maštom i snovima, uputim je na drugačije puteve. Na primer pesme koje sam tada dao Kebi niko od narodnjaka nije hteo da uzme. Keba je hteo baš tako nešto, neku promenu i to se pokazalo uspešnim. Mnogi drugi narodnjaci pevaju moje pesme, pomenuću neke kao što su Gordana Stojićević, Izvorinka Milošević, Nada Obrić, Nedžad Salković i dr.

Da li se kod nas isplati biti muzičar?    Ako neko sad pomisli da sve ove moje dosad nabrojane aktivnosti donose lovu grdno se vara. Živim u stanu na Novom Beogradu koji sam nasledio od pok. majke, nemam kola, itd. Da mi nije žene ne znam šta bih radio.

To je velika novost, najuporniji momak svoje generacije ipak se oženio. Čime se supruga bavi?    Mirjana je asisent na prirodno-matematičkom fakultetu na odseku fizike i uskoro magistrira. Imamo dve ćere Simonidu (1991) i Teodoru (1993).

I na kraju neizbežno pitanje, kada da te očekujemo u Mladenovcu?    Grupa „S vremena na vreme“ još nije nastupila u Mladenovcu. Imali smo jedan nastup u Sopotu, a ja sam jednom prilikom gostovao solo u diskoteci Sportskog centra. Poslednji put bio sam u Mladenovcu na javnom snimanju radio-emisije za Radio 202 u Staroj mehani. Nadam se da će biti prilike da nastupim sa svojom grupom i u gradu iz koga sam ponikao. Privatno, planiram već duže vremena da navratim i obiđem staro društvo.

(Pečat, U.M. apr. 1997. i maj 2001.)

(Ovaj intervju objavljen je u Pečatu br. 71, od 4. aprila 1997. kao prvi u seriji članaka Poznati Mladenovčani, od koje je kasnije nastala istoimena knjiga i izložba)

Asim je u međuvremenu imao više solo nastupa u Mladenovcu:  na igranci Lošino veče na Seltersu (2001), na igranci U znak sećanja na Šaleta i Žasa na Seltersu (2002), na igranci Vlajino veče na Seltersu (2009), u parohijskom domu decembra 2012. godine i poslednji u sali bioskopa i u domu za decu sa posebnim potrebama 2018. godine.

BIOGRAFIJA

Asim je rođen 6. novembra 1949. godine u Tarevcima kod Modriče u zidarskoj porodici koja je izbegla iz Kruševca pred najezdom Turaka u devetnaestom veku. Otac mu je bio vojno lice. Posle 20 dana od njegovog rođenja porodica se seli u Knin, potom u Ćupriju, pa u Paraćin, da bi se posle očeve smrti 1963. odselila u Mladenovac, gde je pošao u peti razred Osnovne škole Momčilo Živojinović. Mladenovačku gimnaziju završava, po sopstvenim rečima – jedva, a 1970. godine odlazi u Beograd da upiše Filološki fakultet. Međutim, sreće još trojicu mladića sa kojima osniva grupu „S vremena na vreme“.

Sa grupom je proveo 7 godina, obišavši tadašnju Jugoslaviju uzduž i popreko. Koncerti, snimanja za TV i kontinuirana saradnja sa Radio Beogradom i beogradskim pozorištima… Saradjuje sa Ateljeom 212 radeći muziku za predstavu pokojnog Zorana Radmilovića „Ne-sumnjivo lice“. Bilo je to 1975. godine.

Godine 1978. muzička grupa „S vremena na vreme“ se razilazi. Asim Sarvan, nastavlja samostalni rad. Uglavnom, na radiju 202, jedno vreme radi kao muzički saradnik, zatim, u Dramskom programu i Redakciji Zabavno humorističkog programa. Sa kolegom iz grupe, Ljubom Ninkovićem, često nastupa, sa kojim snima najveće hitove S vremena na vreme (1990) kako bi se održao kakav takav kontinuitet rada ove grupe. U proleće 1990. se ženi a u julu 1991. se rađa prva kći – Simonida.

Godine 1993. na svet dolazi i Teodora, a 5. novembra, uoči svog rođendana, posle 14 godina pauze, nastupa sa svojom grupom i to na velikom koncertu u Sava centru što je zabeleženo i na video kaseti.

Zatim, grupa priprema svoj novi, ali i poslednji album u izdanju ITMM – a pod nazivom „Posle kraja“ koji izlazi 1995. Grupa nastavlja rad i 1997. u Novom Sadu, na mini festivalu UNPLUGGED Novi Sad, evocirajući stare hitove: Sunčana strana ulice, Tema klasika, Karavan, Tražui mene, Jana itd. kao i nove pesme. Takođe, zabeleženo na video kaseti i mnogo puta reprizirano na televiziji Novi Sad.

Godine 2001. komponuje muziku za predstavu „Stanja šoka“, u režiji Egona Savina.

U periodu 1998-2000. biva zaposlen na Radiju Jugoslavija, ali ubrzo prelazi na TV, YU INFO Kanal, gde se zadržava radeći za potrebe Redakcije za kulturu do stečaja ove kuće 2003. Imao je i sopstvene emisije, takođe, iz oblasti kulture i umetnosti i tu započinje konkretnije i očiglednije da se bavi muzikom u duhu vere i tradicije, sluteći ogroman prostor i veoma mnogo mogućnosti za napredak.

Objavljuje svoj prvi samostalni album pravoslavne duhovne muzike „U potrazi za dobrim odgovorom“, koje je svojevrsno, lično i dublje otkrivanje duhovnosti na koju su mnogi zaboravili.

Nastavlja da sarađuje sa Dramskim programom Radio Beograda, radeći svoje projekte, a sa temama u duhu pravoslavne vere. Sarađuje sa „Društvom Prijatelja Đurđevi Stupovi u Rasu“ prilikom raznih dobrotvornih koncerata i snimanja albuma sa duhovnom i tradicionalnom muzikom, učestvujući, uglavnom, kao autor muzike, tekstova i aranžmana, kao izvođač. Odaziva se i na predavanja, upravo, u vezi ove teme kao i na pozive za crkvene praznike od strane manastira, u Srbiji i Crnoj Gori. Drži manje samostalne koncerte po manastirima, kad su slave ili obični susreti. Prvi takav je bio u manastiru Studenica, na poziv igumana Tihona, 2004. godine i od tada je maltene stalni gost i prijatelj mnogih manastira i drugih kulturnih prostora.

Sa blagoslovom Njegovog Visokog Preosveštenstva i Mitropolita, g-dina Amfilohija, 2007. godine, zajedno sa prijateljima snima značajan album sa naslovnom pesmom „Ajde Jano kuću da ne damo“, koji je istinsko svedočenje života koji živi crkva u večnosti.

2007. godine, Asim Sarvan je izabran za muzičkog urednika Radio Svetigora. Krajem 2008. godine, komponovao je muziku za predstavu „Lepotica i zver“, u izvođenju kruševačkog pozorišta. Tokom 2009 g. bio angažovan na Radiju Beseda iz Novog Sada. Priprema novi muzički album kao i album sa duhovnim pričama, za manastir Sv. Arhangela Mihajla na Prevlaci kod Tivta … Komponuje muziku za predstavu kruševačkog pozorišta „Zvonar Bogorodične crkve“  …  (objavljeno 2010.)

S VREMENA NA VREME

Članovi grupe „S vremena na vreme“ su jedni od utemiljavača i predvodnika beogradske i jugoslovenske akustičarske scene. Osnovali su je 1972. godine Ljuba Ninković, Asim Sarvan i braća Miomir i Vojislav Đukić. Krajem šezdesetih Asim je iz Mladenovca stigao na studije Opšte književnosti i na fakultetu upoznao braću Đukić i mladog kantautora iz Smedereva, LJubu Ninkovića, već poznatog po pesmi „Slika“ koju je Korni grupa stavila na jedan od svojih singlova.

NJih četvorica su se okupili u Radio Beogradu, snimajući songove za tada popularnu emisiju „Tip top kabare“. Povremeno su radili zajedno i tako je došlo do imena grupe koja se okupljala – s vremena na vreme. U početku karijere najviše su bili angažovani na tzv. primenjenoj muzici za radio, TV, film i pozorište. Radili su muziku za predstave „Lukrecija Bordžija“ i „Mandragola“ u Narodnom pozorištu, „Beleške jedne Ane“ u RU Đuro Salaj kao i „Nesumnjivo lice“ Zorana Radmilovića u Ateljeu 212. U arhivu Radio Beograda ostalo je preko stotinu njihovih snimaka. Među prvima su koristili folklorne motive, obogaćivali zvuk zaboravljenim instrumentima, poigravali se žanrovima koje su oblačili u pedantno razrađene aranžmane. Vezani za rad u studiju, prvu polovinu karijere su retko gradili na koncertima, nadoknađujući to nesvakidašnjom produktivnošću. Ipak redovno su svirali na BOOM festivalima. Nastupali su sa Pop mašinom na Hajdučkoj česmi 1972. i 1973. godine, a bili su česti gosti na festivalima. Godine 1973. i 1974. dobili su nagradu za originalnu muziku na festivalu jugoslovenskog radija u Ohridu. Neusklađeni odlasci članova u JNA uslovili su isprekidanu diskografsku liniju, ali je rastrzanost uslovila da rade sa brojnim muzičarima kao što su: Nikola Jager, Robert Nemeček, Raša Đelmaš, Bane Zarin, Dejan Petković, Slobodan Marković, Dragoslav Vokić DŽib, Nebojša Ignjatović. U grupi su pevale i tadašnje studentkinje Tanja Bošković, Gorica Popović i LJiljana Dragutinović, Učestvovali su na snimanjima ploča Jadranke Stojaković, Vlade i Bajke, Tamare i Nenada Pavlovića i Srđana Marjanovića… Često su snimali muziku za pesme Kornelija Kovača koje su izvodili popularni pevači tog doba.

NJihov debi album 1975. godine iznenadio je zrelošću sa kojeg je jednu od pesama „Traži mene“ kasnije obradio DŽoni Štulić. Tokom 1978. i 1979. u Domu omladine uz predstavu „Rastibuđilizovane klejbezable“ redovno drže nastupe pod nazivom „Bistro kod plave sove“. Marta 1979. sa beogradskim amaterskim pozorištima bili su na uspešnoj turneji po Poljskoj. Iste godine organizuju prvi kvadro ozvučen koncert kod nas. Albumom „Paviljon G“ krenuli su u električnu fazu. Po izlasku ploče, i posle odlaska jednog člana u JNA grupa je prestala sa radom.

Asim Sarvan je osnovao grupu Muzej Sarvan i jedno vreme pisao pesme za ploče narodne muzike. Pored nekoliko singlova snimio je solo ploču „Asime spasi me“ (Jugodisk 1984) uz prateću grupu Baklava bend i Lazu Ristovskog. Većinu pesama i produkciju uradio je LJuba Ninković, a snimljena je i obrada narodne „Kaleš, bre Anđo“. Godine 1983. grupa se okupila za potrebe snimanja filma „Nešto između“ Srđana Karanovića, gde su kao kafanski bend napravili fuziju kantri zvuka i izvorne narodne muzike.

LJuba i Asim su 1990. ponovo snimili neke od najuspešnijih pesama koje su se pojavile na ploči „Najveći hitovi grupe S vremena na vreme“. Na Asimovu inicijativu, maja 1993. u beogradskom Domu omladine okupili su se beogradski akustičari na dobrotvornom koncertu.

Dobar prijem kod publike naveo je članove „S vremena na vreme“ da obnove rad. Povratnički koncert održali su u Sava centru 5. nov. 1993. godine. Sa njima su nastupali Bata Božanić, Saša Lokner, Ratko Ljubičić i Nenad Januzović. Snimak tog koncerta objavljen je na video-kaseti. Na snimanju CD-a „Posle kraja“ sa novim pesmama koje su sva četvorica napisali, pomagali su im B. Božanić, S. Lokner, Čeda Macura, Marija Mihajlović i Pera Džo Miladinović. Veliko interesovanje publike dovelo je do drugog koncerta u Sava centru 1995. godine. Snimak koncerta „S vremena na vreme“ koji je održan jan. 1996. u novosadskom Studiju M u okviru unplugged serijala za TV NS Plus, objavljen je na disku. Sem ključnih pesama iz njihove karijere, tu je i obrada „Knockin On Heaven,s Door“ Boba Dilana. Godine 1997. održali su drugi koncert u Novom Sadu u Narodnom pozorištu. Poslednji veliki koncert održali su oktobra 2000. u Ateljeu 212. koji je takođe bio dobro posećen. (iz Rok enciklopedije Petra Janjatovića)

DISKOGRAFIJA
Singlovi „S vremena na vreme“:
Sunčana strana ulice / Ponekad (Pobeda/Radio Kruševac) 1973.
Čudno drvo / Odisej (Jugoton) 1973.
Povratna karta / Đački rastanak (PGP RTB) 1974.
Jana / Tavna noć (PGP RTB) 1974.
Kao vreme ispred nas / Kad budem stariji (SB) 1974.
Dixie band / Tema za šargiju (RTV LJU) 1975.
Put putuje karavan / Priča sa istočne strane (PGP RTB) 1977.
Moj svet / Saveti dobroj kuci (PGP RTB) 1977.
Učinila je pravu stvar / Spavaj (PGP RTB) 1978.
Albumi:
S vremena na vreme (RTV LJU) 1975.
Moj svet (PGP RTB, kompilacija) 1978.
Paviljon G (PGP RTB) 1979.
Najveći hitovi S vremena na vreme (PGP RTB) 1990.
Vreme ispred nas (PGP RTS, kompilacija) 1993.
Posle kraja (ITMM) 1995.
Unplugged (Komuna, live) 1997.
Video album
S Vremena Na Vreme uživo, Sava Centar novembar 1993.
Muzej Sarvan 1980-1981:
Muzičari lošeg kova/ I tako svaki dan (singl) „Jugodisk“ 1980.
Moja Goga (komp. Beogradsko proleće) 1981.
Asime, spasi me (samostalni LP Jugodisk) 1984.
Asim Sarvan
U potrazi za dobrim odgovorom, 2003.
Asim Sarvan & Prijatelji ‎- Ajde Jano kucu da ne damo, 2007.
U vreme ono, 2019.