Dejan Sarić
LIKOVNI UMETNIK
Vrlo malo je Mladenovčana koji su završili fakultet i zatim uspeli da rade u razvijenim zemljama Evrope u svojoj struci. Sarić je jedan od njih, a uz to je mladenovački slikar koji je ima najviše samostalnih i grupnih izložbi.
Dejan je rođen 1966. u Smed. Palanci u porodici Radivoja i Cvijete Sarić, koja je tada živela u koloniji pored Keramike. Otac poreklom iz Vlaške radio je najduže u Keramici a majka u Lasti. Dejan se posle rođenja seli u Rumu, gde će ostati do svoje šeste godine. U Osnovnu školu „M. Živojinović“ pošao je iz svoje porodične kuće pored porte u Crkvenoj ulici u Mladenovcu. Danas Dejan živi u Diseldorfu u Nemačkoj, a svoju kuću u Mladenovcu adaptira, posebno potkrovlje gde ima prostrani atelje. Zbog tih radova ovoga leta boravio je duže u Mladenovcu kada smo iskoristili priliku da ga zamolimo za ovaj intervju.
Dejane, dugo si u Nemačkoj, uspomene blede, kakva su tvoja sećanja, šta za tebe predstavlja Mladenovac tamo, hiljadu kilometara daleko od doma? Prva moja sećanja vezana su naravno za moju kuću, igralište, portu i školsko dvorište. Rastao sam sa starijom decom iz komšiluka a prvi moj odlazak u grad bio je u jednoj jurnjavi pri igri „lopova i žandara“. U osnovnoj školi se nisam posebno isticao kao đak, čak ni na likovnom vaspitanju. Sećam se da sam često radio crteže drugovima sve dok to nije otkrila nastavnica Bojana. Inače, prva učiteljica mi je bila Julijana Matić. Pohađao sam gimnaziju prve dve godine i iz tog perioda posebno pamtim društvo iz KK Mladenovac. Bavio sam se košarkom šest godina (1978-1982). Kasnije odlazim u Beograd na 3. i 4. razred srednje medicinske škole (stomatolog). To je bila želja moje majke, čak sam i završio prvu godinu na Višoj medicinskoj školi.
Kao student, i kasnije u Mladenovcu, dosta sam vremena proveo u društvu Momčila Golubovića Kanija, Zorana File i ostalih ljudi oko Likovne kolonije, zatim sa društvom iz „Scene“, sa Čičom sam imao i par postavki u njegovom lokalu, zatim sa Vladanom Mirosavićem Kirom, s kojim se družim još od osnovne škole, i Miodragom Erčevićem, s kojim sam proveo najviše vremena u poslednjem periodu boravka u Mladenovcu i dr.
Kada si se onda opredelio za slikarstvo? Dosta kasno, sećam se da sam posetio nastavnicu Bojanu Babić po završetku medicinske škole, nisam nikoga drugog znao. Ona mi je dala prvih nekoliko intencija i pozajmila par knjiga. Zatim sam godinu dana pohađao predavanja profesora Gradimira Rajkovića iz Šeste beogradske gimnazije, kao pripremu za upis na likovnu akademiju.
Kod kog profesora si bio u klasi? Upisao sam Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1989. i prve dve godine provodim u klasi profesora Jovana Šivačkog, a od treće do pete godine u klasi za slikarstvo prof. Milice Stevanović. Kao student godine 1992. dobio sam nagradu za crtež iz fonda Petra Lubarde.
I po završetku studija nastavio si likovno usavršavanje? Da, u periodu 1994-97. pohađao sam magistarske studije na FLU Beograd. Magistrirao sam u klasi prof. Milice Stevanović. Tema magistarskog rada bio je nemački umetnik Joseph Beuys, koji je verovatno njihov najveći skulptor posle Direra. Taj rad mi je kasnije pomogao oko dobijanja nemačke stipendije. Uspostavio sam kontakt sa beogradskim galeristima, izlagao sam dosta i 1995. sam primljen u ULUS. a u drugoj polovini 1996. dobijam status likovnog umetnika u Srbiji.
Život umetnika u Srbiji nije jednostavan? Da, jako je teško opstajati. Ali ja sam se trudio, uporno tražio svoje izvore finansiranja kako bi nekako nastavio da radim ono zašto sam se školovao. Dobio sam jednokratnu stipendiju od Ministarstva za kulturu Srbije a 1997. i SOROS stipendiju namenjenu za studije u Diseldorfu. Ali presudna pomoć bila je u godinama 1998-99. kada sam dobio nemačku stipendiju DAAD (Deutscher Akademischer Austschdienst) za „istraživački rad“ na Kunstakademie, Dusseldorf, za slobodnu umetnost- skulpturu kod prof. Magdalene Jetelove.
Odlazak iz Mladenovca u Diseldorf bio je velika prekretnica? Da, u periodu 1998-2000. boravio sam na Kunstakademie, Dusseldorf. Mladi umetnici u Nemačkoj obično žive u preuređenim, velikim, privremeno napuštenim prostorima gde imaju svoje ateljee i zajedničke stanove. Tako sam i ja u početku živeo i to je za mene bila velika promena u odnosu na život u Mladenovcu. Godine 1999. dobio sam status slobodnog umetnika u Nemačkoj i nastavljam rad na Umetničkoj akademiji u Duseldorfu u zvanju gosta studenta.
Kako bi danas opisao svoj rad u poslednjih nekoliko godina? U poslednjem periodu – mediji mog istraživanja su instalacije, fotografija i video. Međutim, moj rad u Nemačkoj najviše karakterišu velike mobilne skulpture od različitih materijala sa motorima, propelerima i sl. koje ja nazivam „mobile“. Savladao sam više zanata da bih realizovao te svoje mobile. Izlagao sam dosta takve skulpture u Nemačkoj i po tome sam tamo poznat.
Da li kontaktiraš s našim ljudima u Nemačkoj? U početku nisam imao nikakav kontakt sa našima i to mi je pomoglo da savladam jezik. Moja boravišna viza u Nemačkoj je uslovljena obaveznim radom na poslovima koji moraju imati veze sa umetnošću pa sam kroz rad bio upućen na Nemce. Ali s vremenom upoznao sam našeg umetnika Sinišu Kandića, koji je u Diseldorfu poznat, družim se sa Beograđaninom Dejanom Mujačićem, viđam se ponekad sa braćom Trubarac iz Mladenovca itd.
Kako vidiš sebe u budućnosti? Život u Nemačkoj je stalna borba za egzistenciju. Za sada se dobro snalazim. Stanujem blizu centra Diseldorfa, na deset minuta od Rajne, gde je jako lepa biciklistička staza, što je za mene važno jer mnogo koristim bicikl. Živim sa devojkom u prostranom stanu koji me košta oko 800 EUR zajedno sa komunalijama, a tu su troškovi i oko ateljea. Imam stalne poslove u dve galerije oko umetničke dokumentacije i foto-prezentacije izložbi, povremeno izlažem i povremeno prodam neki svoj rad. S druge strane, mogu da zamislim sebe i u svom ateljeu u Mladenovcu i stalnim poslom u Beogradu. Mislim da imam šta da ponudim, stekao sam veliko iskustvo, ovde se stvari mnogo brže odvijaju, umetnici su u stalnoj komunikaciji, hvalimo i kritikujemo jedni druge, u blizini je Holandija, Francuska itd. Mislim da sam postao deo tog umetničkog sveta u Diseldorfu, iako sam i dalje u besprekidnom traženju, u promenama za svaku sledeću izložbu. Dobio sam i par priznanja. Putovao sam dosta, praktično obišao sam celu Evropu od Moskve do Barcelone i naravno studijski obilazio sve muzeje u tom putu. Stekao sam neku svoju priču i mislim da bih mogao to da prenesem mlađima.
Da li planiraš neku novu izložbu u Beogradu i što da ne u Mladenovcu? Nisam dugo izlagao ovde i izgubio sam kontakt sa ljudima koji danas vode beogradske galerije. Moji radovi zahvataju veliki prostor i potrebne su mi precizne mere tih izložbenih prostora kako bih pravilno planirao. U svom ateljeu u Diseldorfu imam dovoljno radova za izložbu a pripremio bih naravno i nešto novo. Imam nameru na proleće da konkurišem za izložbe u beogradskim galerijama. U Mladenovcu, u Likumu i Muzeju, su mali prostori i nisu pogodni za ono što sada radim, ali bih mogao, paralelno sa eventualnom izložbom u Beogradu, da napravim i neku manju prezentaciju u Mladenovcu sa uputom na glavnu izložbu u Beogradu. Naravno da će mi biti veoma drago ako se to realizuje.
Dejan Sarić, diplomirani slikar – magistar slikarstva, od 1997. boravi u Nemačkoj. Sa svojom devojkom Nele Inga Fritsch, koja je defektolog, živi u Diseldorfu, planira nove izložbe u Nemačkoj i Srbiji. Poželimo mu svaku sreću u životu i daljnjem radu. (Pečat, U.M. okt. 2004.)
DEJAN SARIĆ se za poslednjih 16. godina oženio u Diseldorfu i ima sina i ćerku. Kuću u Mladenovcu je prodao. I dalje radi na prezentaciji izložbi, pa je na taj način prisutan na mnogim izložbama po Nemačkoj. Nastavio je sa svojim umetničkim radom, uglavnom sa svojim mobilnim skulpturama (mobile), što se može videti iz spiska njegovih izložbi po Nemačkoj. Dejanovi radovi su izloženi u moskovskom Centru savremene umetnosti, muzeju u Diseldorfu Ehrenhof, Kunstlerhaus Ettlingen i muzeju Baden u Solingenu…
Izložbe samostalne:
1992. Beograd, Galerija FLU, crteži, objekti
1993. Beograd, Galerija SKC, objekti, skulpture
1994. Beograd, Galerija FLU, crteži i objekti
1995. Beograd, Galerija SKC, skulpture
1996. Beograd, Galerija Doma omladine, skulpture
1997. Beograd, Galerija Kulturnog centra, slike (izložba meseca)
1999. Bonn, Galerija An Bau, videoinstalacije
2000. Beograd, Galerija Doma omladine, videoinstalacija
2002. Disseldorf, Uticaj, akademija umetnosti
2009. Essen, Galerie Baustelle – Schaustelle
2011. Munster, Bez naslova, Forderverein Aktuell Kunst (F.A.K.),
2012. Schvalmtal, Sobe, The Tover, (sa Katjom Maechtel)
2014. Dusseldorf, Fit, udruženje umetnika Malkasten
2016. Disseldorf, Galerija Karsten Veigmann,
2018. Kranenburg, Muzej Katharinenhof
Izbor iz grupnih izlaganja:
1987. Mladenovac, Galerija Likum, 9. izložba, Likovni oktobar
1992. Beograd, Galerija SKC, po pozivu Biljane Tomić
1993. Beograd, Paviljon Cvijeta Zuzorić, Prvi beogradski bijenale crteža i male plastike
1994. Beograd, Paviljon Cvijeta Zuzorić, prolećna izložba;
1994. Vršac, Konkordija, prvi YU bijenale mladih umetnika
1995. Beograd, Paviljon Cvijeta Zuzorić, novoprimljeni članovi ULUS-a Beograd,
1995. Beograd, Paviljon Cvijeta Zuzorić, 2. beogr. bijenale crteža i male plastike;
1995, Zrenjanin, Muzej grada, 2. jugoslovensko bijenale akvarela
1996. Beograd, Galerija FLU, sartid-skulpture u metale;
1996. Beograd, Muzej primenjene umetnosti, intimni program i akcesorije;
1996. Vršac, Konkordija, 2. jugoslovensko bijenale mladih umetnika;
1996. Beograd, Muzej 25. maj, 37. oktobarski salon
1998. Beograd, Galerija Andrićev venac, Od aprila do aprila;
1998. N. Sad, Galerija Zlatno oko, int. bijenale skica i projekata
2000. Dusseldorf, Grosse Kunstaustelung NRNJ
2002. Diseldorf, Carina, carinska dvorana,
2002. Ettlingen, Projekat KJ, Kunstlerhaus,
2002. Moskva, Projekat KJ, Centar za savremenu umetnost,
2003. Solingen, 57. Bergische Kunstausstellung, Muzej Baden
2005. Offenbach na Majni. V-Effect, Hafen 2
2006. Ashaffenburg. Bilo je mnogo više! Novo udruženje umetnosti
2010. Dusseldorf, dimenzija La Grande, VVU
2011. Dresden, Terra incognita, pogledi na svetska iskustva, ALTANA galerija
2011. Veliko finale, foaje, Diseldorf
2012. Essen, 5 godina, gradilište galerije – izložbeno mesto
2012. Schvalmtal, Sobe, Kula, Schvalmtal
2013. Kleve, Umetničko udruženje proektraum-bahnhoff 25
2014. Dusseldorf, Impact, Veltkunstzimmer,
2014. Dusseldorf ,Velika umetnička izložba NRV, Muzej fondacije Kunstpalast,
2016. Duisburg, Crna kutija, Muzej Lehmbruck,
