KAFANA TAKOVO

Kafane su početkom 19. veka u Srbiji držali Turci i goste služili samo kafom. Za vreme kneza Miloša počinju ih otvarati i hrišćani koji su u njima točili još rakiju i vino, pa je tako pojam kafane pomešan s mehanom. U kafanama se nekada odvijao skoro sav javni, politički, kulturni, društveni i ekonomski život varoši.
Jedna od najčuvenijih i najstarijih mladenovačkih kafana bila je “Takovo”, sagrađena oko 1900, na placu odmah pored kasnije izgrađene Gavrine pekare. Decenijama su putnici koji dolaze sa žel. stanice gledali pravo u kafanu “Takovo”, koja se nalazila baš na mestu današnjeg kolovoza ulice Vojvode Putnika, koja je krajem šesdesetih prosečena pored bioskopa. Kafanu “Takovo” je pre I svetskog rata podigao i držao Milutin Kara-Matić, opančar, poreklom iz Kusatka. Kara-Matić je pored Takova podigao i svoju veliku stambenu zgradu “Karamatićeva avlija” ali je kasnije bankrotirao i rasprodao imovinu zbog čega ga je žena Kleopatra isterala iz kuće. Najstarije kafedžije koje se pamte u Takovu su Pavle i Nikola Veljković, sinovi najstarijeg mladenovačkog mehandžije Serafima Veljkovića koji je pomogao Kara-Matiću da se ozida ova kafana. Ovu kafanu držao je i Danilo Marković, kafedžija (sin Vagonli). Između dva svetska rata Takovo je držao Radivoje Katanić koji je imao brata Vukomana, takođe ugostitelja, koji je za vreme okupacije držao krčmu “Mladenovac”, u Beogradu u ul. Kralja Aleksandra kraj pijace Đeram.

Posle Drugog rata Takovo je vodio Boško Konjara (Ristić) veliki majstor roštilja, koji je po rušenju Takova nastavio da radi u hotelu “Moskva” u Beogradu kao šef sale. 
Stari Mladenovčani se sećaju kako su pod lipama ispred Takova, Cigani uveče na violini imitirali zaljubljene slavuje gostima za sitne pare. Degustirao se najčešće hlađeni špricer. U mladenovačkim kafanama između dva svetska rata, zimi su “davani” zimski balovi na kojima su izvođene skupne igre, narodna kola i okretni plesovi. U ono vreme kada su žene provodile dane i noći u kući, u krugu porodice, za velike zimske balove i svečanosti pripremalo se danima. Ispred Takova je nekada počinjao korzo, a tu je i dugo bila autobuska stanica, gde je preko dana zastajao dva puta dnevno autobus. U toj kafani su bile i čuvene zanatske zabave o Svetom Trifunu na koje se moglo doneti od kuće i svoje pečeno prase i piće. Svirao je Cvetko Ciganin iz Male Ivanče, violinista, odličan muzičar koji je sa svojom bandom od desetinu svirača dugo radio i u Glišinoj kafani. Svi zajedno doživeli su nesrećnu sudbinu za vreme okupacije.

Čuveni Cvetko Marinković bio je odličan pevač a njegov sin Draga znao je da svira i na note. U Cvetkovoj bandi bas je svirao Marko (Maka), violu je svirao Svetozar Karapandžić Zaka, a tu su bili i Spasoje (Coca), Draga Salata i Ljuba flautista. Svi su pohvatani od žandara za vreme okupacije u jednoj raciji u Marinkovoj Bari, posle jedne svadbe u Velikom Selu. Odvedeni su u logor na Banjici i kasnije streljani kao taoci u Crepaji kod Pančeva. Brana Mihajlović (rođen 1914), muzičar iz Senaje, koji je u Takovu neko vreme radio, kaže da je promenio sedam šefova koji su svi do jednog završili u apsu zbog pronevere. Seća se kelnera Mihajla Cincarina, Milojka Prokića, Čede Kusog, Doce, Jove, Konjare… 
U Takovu se slavila i mladenovačka slava Sv. Trojice, a domaćini slave su bili redom ugledni varošani. Na dan Sv. Tri Jerarha slavili su trgovci, na Sretenje abadžije, na Sv. Iliju, ćurčije i potkivači, a na sve zabave su pozivani i predstavnici drugih esnafa. Za vreme okupacije u Takovu su Nemci imali svoje zabave kada su meštani morali da obilaze tu kafanu u širokom luku.
Ispred Takova mogli su se videti i mladenovački čistači obuće i kolporteri koji su ujutru glavnom ulicom od radnje do radnje raznosili novine u kartonskim koricama okačenim preko ramena. Tražila se najviše “Politika” i “Demokratija”. Pamte se kao raznosači novina: Rale Opančar (Radomir Srećković), zatim Aca Gardista, koji je nosio visoke kožne čizme, a posle rata smenio ih je Raca Novinar (iz Ivanče) koji je bio mali i krivonog, odeven u udbaški kožni mantil do kolena. On je voleo petkom da se prikrade ponekoj snajki sa sela, i drekne:“Politika!”, tako da se ona uplaši, što je redovno uveseljavalo prolaznike. 
Ispred Takova bio je i kiosk gde je Vanđel Fila neko vreme prodavao novine a tu su navraćale i ostale varoške šaljivdžije Blagoje Ciganin, Pućkalo, Tasin, a retko koje veče je moglo da prođe bez legendarnog Batlije. Neposredno posle Drugog sv. rata, u Takovu je Batliji bilo zabranjeno izdavanje alkoholnih pića, pa je Batlija znao da traži od kelnera Mihajla Cincarina soda vodu, a kada mu je ovaj posluži on pola čaše prospe, zatim iz nedara izvadi litrenjak vina i na licu mesta napravi špricer, pa iz sveg glasa drekne: “Živeo Draža”, a onda, kada se pola kafane okrene prema njemu, tiše dodaje: “Kikin Draža, Kikin Draža, majku vam špijunsku, što ne kažete živeo.”

Do kafane “Takovo” bio je ulaz u Karamatićevo dvorište, a do ulaza su bile tri radnje. Prvi do ulaza bio je lokal Leopolda Hejčla, poznatog varoškog frizera za dame i gospodu kod koga su zanat učili mnogi mladenovački berberi (među njima i Varga). Kada su za vreme nemačke okupacije Leopoldu dolazili Nemci na šišanje, na njihov pozdrav “Hajl Hitler” on je odgovarao sa “Hajle” i u sebi dodavao “Selasije”. 
Pored salona bila je pekara Obrada Mitrovića iz Azanje a pored pekare, na kraju ovog bloka kuća, kasapnica Buce Šandora, koga su partizani streljali za vreme rata. Iza ove kasapnice bio je veliki prazan plac Milutina Karamatića, sa nekoliko objekata, preko koga je danas prosečena ulica Vojvode Putnika i na kome su zgrade Radničkog univerziteta i Bioskopa.
NA SLICI: Takovo izmedju zgrade Radnickog univerziteta u izgradnji i vojne zgrade u kojoj je danas Vojvodjanska banka, Takovo odmah po izgradnji tek sto je posadjen drvored i pogled na Takovo iz Mehane. 
/iz knjige „Mladenovačke varošarije“ Mioljuba Uzelca/