DEVETAKOVIĆEVA KUĆA
Na prostoru izmedju ulica Kosmajske i Kralja Aleksandra prostirao se, još od pre I svetskog rata, veliki vinograd Janka Badžaka. Po nastanku varoši kuće su se gradile duž puta i pruge, pa je vinograd u to vreme bio periferija. Medjutim, kako je brzo varoš napredovala i taj kraj postao privlačan, Janku su počeli da se javljaju potencijalni kupci.
Najbolju građevinsku parcelu vinograda, na samom uglu današnje Kosmajske i Nikole Pašića (Kosmajska 1), kupio je Velja Devetaković koji je kao mlad momak radio kod Badžaka. Velja je bio vredan pa je brzo postao najbolji kovač i bravar u Mladenovcu, a kada se bogato oženio Lenom iz Jagnjila sagradio je ovu veliku kuću na uglu, a u dvorištu kovačnicu. Velja se na početku okupacije (1941) zatekao na mestu predsednika opštine i pamti se da su baš u njegovoj kući Nemci skupljali lovačko i trofejno oružje od varošana pod pretnjom streljanja. Nekako se iskobeljao iz te nezahvalane uloge i 1942. prepustio to mesto Dragoljubu Saviću, službeniku Džakare. Ipak, Velji je posle rata suđeno u prepunoj bioskopskoj sali fabrike džakova. SKOJ-evci i komunistički aktivisti su se organizovali da viču: “Da se strelja, da se strelja”, a mladi komšija Žika Živojinović (kasnije sudija i advokat), koji se tek vratio iz rata, uparadjen u novoj uniformi i odlikovanjima, ustao je da brani Velju, zbog čega je morao posle da beži u Beograd. Velja Devetaković, iako jedan od najpoštenijih domaćina u varoši, koji se suprostavljao okupatoru i pomagao sirotinju, osuđen je kao ratni dobitnik i saradnik Nemaca. I Velja i supruga Lena su bili krupni ljudi. Imali su troje dece: sinove Dragoslava i Nenada – Necu i ćerku Seku koja se kasnije udala i otišla iz Mladenovca u Ćićevac. Najstariji sin Dragoslav – Dragi nastavio je zanat i posle II sv. rata i tu radio metalne ograde, kapije i prozore. Bio je poznat kao majstor za otvaranje kasa i brava. Na zanatu kod Devetakovića bili su mnogi budući mladenovački majstori, tu je šegrt bio i budući predsednik opštine Dragoslav Cvetković (1941/42), zatim Mića Kalispera, Sveta Rajković, Boža Dimitrijević Švajs i drugi. Ručavali su svi za istim stolom odmah posle obeda domaćina. Velja je ima običaj šegrtima da kaže: “Ručaj, nemoj da me žališ, jer kad budeš radio neću te žaliti”. Dešavalo se da se Velja zadrži u “Centralu” i ne stigne na vreme na ručak, kada je šegrt morao da ide u kafanu da ga zove.
Poslednji stanovnik ove kuće iz familije Devetaković bila je Rusa, Dragina supruga koja nije imala dece.
