Obradovića kuća
Kuća Čede Obradovića iz Međulužja
Na raskrsnici glavne ulice i N. Pašića, do pre neku godinu nalazila se velika kuća s prolazom u sredini i terasom. Srušena je kako bi ulica Nikole Pašića bila prosečena prema peronu. To je bila kuća Čede Obradovića, bogatog poljoprivrednika iz Međulužja, koji je imao preko trideset hektara zemlje. Čeda je imao svoju kuću na Milatovici, a ovu kuću u varoši sagradio je 1926. za svoje sinove: Miju (danas jedna ulica u Međulužju nosi njegovo ime) i Novicu.
Sudbina bogate porodice Obradović iz Međulužja jedna je od najpotresnijih u našem kraju. Čedin sin Mija Obradović, kao student prava, s Kostom Đukićem i Miladinom Arsićem osnovao je prvu partizansku ćeliju po dolasku Nemaca 1941. i on je uveo Kiku i ostale u partizane. Na jednom sastanku jula 1942. u Granicama, komunisti su posle nečije dojave bili opkoljeni u školi u Granicama od strane mladenovačkog agenta specijalne policije Blaže Kelnera i žandara. Po priči Mija je u proboju posrnuo, ili zastao štiteći ostale, tako da je tu uhvaćen i odveden u načelstvo i zatim u Beograd odakle se nikada nije vratio.
Međutim to nije bio kraj zlokobne sudbine ove familije. Oktobra 1944. po oslobođenju Međulužja seljaci su izabrali Čedu za predstavnika sela koji treba da pripremi smeštaj i ručak za partizane. Kad se vratio kući sačekali su ga puščani meci. Ubijen je od partizana na pragu svoje kuće zajedno sa suprugom Milenom i rođakom Ivanom, a kada je majka Mileva iz susedne kuće počela da kuka ubili su i nju iako je bila vrlo stara žena. Tako je završio svoj život ugledni Čeda Obradović koji je 1935. bio na listi opozicije za koju su komunisti glasali i čija je kuća bila jedna od kuća za vezu partizanima u toku rata. Po čijem nagovoru ili naredbi je krenula u egzekuciju ova partizanska jedinica ni danas se ne zna. Mijin brat Novica nije se mešao u politiku, ali je posle oslobođenja, kao i većina mladenovačkih mladića mobilisan i poslat na prvu liniju, u borbe protiv „narodnih neprijatelja“ u Makedoniji. Za njim je verovatno otputovao i „dosije“ iz Mladenovca, ili je naknadno stigao, tako de je Novica u vojsci uhapšen i osuđen na tri i po godine robije pod optužbom da je hteo da beži u Grčku. Kada je dobio otpust i vratio se kući, u svom stanu na spratu zatekao je opštinskog funkcionera, tako da se smestio u dve sobe u dvorištu. Novica se vratio u svoj stan s terasom do ulice 1949. godine i živeo tu sa suprugom Milevom (devojačko Dikanović) sve do 1986, kada su ih preselili u jednu kuću na periferiji pod izgovorom da će se njihova kuća rušiti. Kuću nisu srušili sve do pre nekoliko godina, i tako su Novica i Mileva preminuli ne dočekavši povraćaj ili nadoknadu svoje imovine.
Pre II sv. rata, u ovoj zgradi godinama je bio dućan koji je držao Dušan Đorđević. Do Dušanove radnje bio je lokal čika Bore Šustera (Milojkić), koji se premestio kasnije preko puta. U Obradovićevoj kući stanovao je i Slavko Manojlović koji je imao radio aparat koji je iznosio na terasu ispod koje su se varošani okupljali i slušali Hitlerove preteće govore i Nedićeve proglase. U Obradovićevoj kući posle Drugog sv. rata više decenija bila je prodavnica hleba i knjižara Jedinstva (donja).
