MILUTINA JOVANČEVIĆA KUĆA

Milutin Jovančević, sin velikog trgovca i osnivača Mladenovca Nikole Jovančevića, prvi je iz Vlaške otišao na trgovački zanat u Beograd, još davne 1888, neku godinu pre od Antonija Lazića, i postao trgovac i jedan od najbogatijih ljudi u Mladenovcu. Milutin se oženio Danicom iz Batočine od bogatih Veljkovića (njena braća Veljkovići bili su poznati gvožđari u Kragujevcu). Milutin je izgradio 1912. veoma lepu kuću, u obliku slova „П“ s lokalima i stanovima, na gornjoj strani Žitnog trga (danas parka).

Milutinova gvožđara je bila najmodernija i najopremljenija radnja te vrste u varoši u godinama pred II svetski rat. Stari Mladenovčani pamte Milutina, s uvijenim brkovima, kako svako jutro prelazi trg i kod Gliše ili Šicka naručuje kafu i kiselu vodu za sebe i dve kocke šećera za svoje kuče Lokicu, koje je umelo da sedi mirno na drugoj stolici pored njega. Kad iščita novine sledila bi narudžba od deset ćevapa za njega i pet za Lokicu. Vreme u kafani prekraćivao je igrajući domine a po povratku iz kafane znao je da zaustavi neku od mušterija koja nosi robu iz njegove radnje i da pita koliko je roba plaćena. Ako bi slučajno cena bila veća, vraćao bi se s mušterijom u radnju, vraćao pare a momku iz radnje davao trenutni otkaz. Gazdarica u kući spremala je isto jelo i za gazde i za radnike a obedovali su svi za istom trpezom. U radnji je kalfa bio Boža Mašić iz Velike Krsne, koji je sa još dvojicom kalfi spavao u samoj kući u momačkoj sobi. Preko nedelje Milutin je znao da pokupi rodbinu u svoj mercedes i vozi ih na izlet u Oplenac ili s komšijama Perom i Bosom Manić ode do Beograda na kafu ili večeru. Sa suprugom Danicom, bez dece, živeo je u velikom stanu na spratu svoje kuće s pogledom na trg.

Na bini ispod Milutinove terase govorio je Tito 17. juna 1945. narodu Mladenovca i okoline, koji se iskupio na Žitnom trgu. U svom govoru Tito je ovako govorio o postojanju zloglasne tajne službe OZN-e: „Postoji grupica ljudi u Jugoslaviji, a ima i mnogo takvih kritizera u inostranstvu, koji bi da se OZN-a raspusti. Sećam se onog doba kad sam i ja želeo da se raspusti žandarmerija. Ako OZN-a uteruje strah u kosti onima koji ne vole novu Jugoslaviju, to čini za dobrobit naših naroda.“ Ista OZN-a je u Mladenovcu tih godina bez suda, uz denunciranje podmuklih komšija, počinila niz stravičnih zločina nad građanima Mladenovca i okoline od kojih su mnogi imali samo jedan greh – da nisu simpatisali novu vlast.

Po sredini Jovančevićeve kuće bila je lepa kapija kroz koju se ulazilo u dvorište iza kuće, koje se produžavalo u veliki vrt sve do gornje ul. Kraljice Marije. Iz dvorišta se ulazilo u stanove na spratu koji su bili poređani ukrug duž terase.

Aprila 1953. kuća je zbog neispravne elektro-instalacije izgorela u velikom požaru. To je bio verovatno najveći požar svih vremena u maloj mladenovačkoj varoši. Požar se uopšte nije mogao zaustaviti pa su se spasioci ograničili na spašavanje ljudi iz zgrade i polivanje okolnih objekata da se požar ne proširi, što nije u potpunosti uspelo jer je požar progutao i susedni veliki Saračevićev magacin. Kao najdramatičniji momenat pamti se kada je Kosta Stevančević spasavao jednog mališana iznevši ga iz zapaljenog stana zajedno s korpom u kojoj je ležao. Mališan je bio Željko Mutavdžić, današnji reporter RTS-a. Mladenovac je tog nedeljnog jutra izgubio svoju najlepšu zgradu. Milutin je umro 1949. godine i nije doživeo uništenje svoje kuće.

Posle požara, u dve prizemne sobe s betonskom pločom umesto krova, ostacima levog krila Milutinove zgrade, živela je do svoje smrti gospođa Danica Jovančević, Milutinova supruga. Danas su te sobe modifikovane u lokale u pijaci, čiji je vlasnik, preko nasledstva supruge Ljilje, postao Dika Francuz, nedavni mladenovački poslanik Šešeljevih radikala. Prodavnice do bifea u vlasništvu su užara koji je posle raščišćavanja ruševina dugo radio na obodu placa današnjeg parkinga.

Do kuće Milutina Jovančevića bila je zgrada od crvene cigle, veliki žitni magacin Saračevića (na današnjem parkingu). U tom magacinu je pred II svetski rat bio smešten tekstil iz Duge Rese, a za vreme okupacije tu je obitavala Nedićeva Nacionalna služba, u kojoj su radili mnogi varoški mladići sklanjajući se od četnika i partizana. Među njima je bilo i gimnazijalaca (Boško Popović, Duško Pavlović…) koji su pripremali za varošane zapažene pozorišne predstave u kafani „Central“. Ovaj magacin je izgoreo u požaru 1953. zajedno sa Jovančevićevom kućom.

Kada je raščišćeno zgarište dugo je tu u centru grada stajao neiskorišćeni prostor, koji su povremeno, na radost gradske dece, koristili putujući zabavni parkovi dok nije napravljen parking.