STARA CRKVENA KUĆA
STARA CRKVENA KUĆA
Na uglu ulica Kralja Aleksandra i Crkvene nalazi se stara crkvena kuća prvog mladenovačkog paroha Milana Arsića koji je ovu kuću za života poklonio crkvi.
U toj kući stanovao je 1926-29. Mihailo Milovanović, vajar koji je isklesao spomenik u parku i izradio ikonostas i freske u mladenovačkoj crkvi.
Mihailov sin Momčilo pričao je: Naš stan u kući prote Arsića preko puta crkve bio je centar varoških sedeljki tih godina u Mladenovcu. Moj otac je voleo da pravi predstave na tim skupovima, posebno za našu slavu sv. Nikolu, kao i za crkvene i novogodišnje praznike. U to vreme je bio popularan orijent, (čitala se “Azijada” od Pjer Lotija). Otac bi stavio čalmu i seo po turski na pod s tamburom, okružen jastucima, a majka bi na zvuk tambure uz pesmu igrala orijentalni ples oko gostiju. Na pljesak ruke izlazila bi naša sluškinja Slovenka Francika, koja je takodje preobučena u orijentalnu nošnju služila goste. Majka Vala je znala izvrsno da igra i španske igre, a na tim priredbama je i recitovala Bodlera: “Opijajte se” (opijajte se vinom, poezijom ili vrlinama po vašoj volji) i “Lem-Edim” od Jove Zmaja. Moja majka Vala, odrasla u Pragu, odevala se po poslednjoj modi i nosila mušku frizuru “bubikopf”, a najviše se družila sa Adom Štajner i Ruskinjom Teofilijom, suprugom tehničara Rajlića koji je radio na pruzi u Mladenovcu. O godinama u Mladenovcu je kasnije pričala kao o najlepšim, Mihailo je bio tada u punoj snazi i zrelosti, sećam se kako je govorila da je njen najveći uspeh u životu jedan trenutak s jedne mladenovačke sedeljke – kada je Mihailo, zagledan u nju, prestao da svira. Ja sam bio nerazdvojan sa sinom učitelja Nikole Lazarevića, mojim vršnjakom.
Posle II svetskog rata nova vlast je staru crkvenu kuću nacionalizovala i izdavala stanarima za kiriju. Prvo je tu stanovao s porodicom direktor Centralne tenkovske radionice “Tenkovske” (današnjeg Drapšina), major Anton Kurt sa suprugom. Legendarni Kurt je imao motocikl od kojeg se nije odvajao. Mladenovčani ga pamte kako polazeći od Drapšina, zaglavi šibicom upravljač, odvrne gas do kraja, prekrsti ruke na grudima i tako “bez ruku” uz veliku buku provoza se do Seltersa. Varošani su jedni druge upozoravali: “Sklanjajte se, ide ludi Kurt.” Glavna mladenovačka ulica je bila tada popločana krupnom neravnom kockom, i nikome nije bilo jasno kako je uspevao da drži pravac i još da obilazi bicikliste, zaprežna kola i poneki kamion, sve to s rukama na grudima. Uprkos svemu žene su rado sedale na zadnje sedište njegovog motora. Kurt i Tenkovska “davali su ton” Mladenovcu prvih posleratnih godina, organizovali su igranke u današnjem Internatu i u baraci u Drapšinu.
Kurt je bio rodom iz Bosanskog Broda odakle mu je bila i supruga Vukica. Pod njegovim rukovodstvom u Mladenovcu su proizvedeni prvi tenkovi u Jugoslaviji. Kao desna ruka u svim poslovima služio mu je podoficirski vod u kome su bili budući mladenovački zetovi Bego, Lagod, Rašeta, Šobota… Iz Drapšina je Kurt 1952. otišao u Travnik gde je biran i za poslanika 1953/57. godine. S drugom suprugom Barbarom dolazio je povremeno iz Bosne u Mladenovac da obidje stare drugove. Anton Kurt je preminuo pre nekoliko godina u Banja Luci.
Posle Kurta, 1952, stan u crkvenoj kući dobio je na korišćenje Lucijan Bego s porodicom, podoficir koji je radio u Tenkovskoj. Kada je Tenkovska premeštena u Sarajevo (tamo je od nje nastao Famos) i Bego privremeno odlazi u Sarajevo s jednom grupom radnika Tenkovske.
Posle Kurta tu je stanovao frizer Leopold Hejčl i supruga mu Jovanka (Vana). Lucijanova supruga Nada, koja je takodje frizer, ćerka je Leopoldova. Tu je neko vreme stanovala i porodica Gilić, Mile i Milica s ćerkom Oliverom koja je danas stomatolog u mladenovačkom Domu zdravlja. Milica je bila sekretar OŠ D. Djurdjević. Posle smrti čika Leopoldove tetka Vana je otkupila stan, a posle njene smrti stan je nasledila njena ćerka Nada Bego.
