Nebojša Janićijević
PROFESOR NA EKONOMSKOM FAKULTETU U BEOGRADU
Našem društvu i našim preduzećima neophodne su promene. Svakom ozbiljnijem poslu koji traži proces promena potreban je menadžer sa odgovarajućim liderskim osobinama koji ima stratešku viziju i koji zna da tu viziju prenese na ljude i motiviše organizaciju da do transformacionih promena dođe. Kako prepoznati prave menadžere i kako ih obučiti da obave transformaciju naših propalih preduzeća, to je vrlo važan posao za naše društvo. Upravo taj posao radi naš Mladenovčanin – Nebojša Janićijević.
Nebojša je rođen u Mladenovcu godine 1960. u porodici oca Dragovana, ekonomiste, koji je dugo bio direktor Beobanke u Mladenovcu, majke Dragoslave, knjigovođe u Jugoazbestu i sestre Jasmine (rođ. 1963). U dvojnoj kući u Igmanskoj 10 žive od Nebojšinog rođenja i vršnjaci, braća i sestra od strica, tako da malo društvo po ceo dan provodi zajedno na kraju grada. U to vreme taj kraj je bio krajnja periferija i dalje nije bilo više kuća pa je prostora za igru između kukuruza i Šumarica bilo i prekoviše. Leti se društvo seli kod dede u Kovačevac i mali Nebojša će zavoleti prirodu odlazeći često sa dedom do vinograda u Makovici. U Osnovnoj školi „D. Đurđević“ odličan je đak svih osam razreda, a da nije bilo pevanja i crtanja bio bi i vukovac. Nebojša pripada generacijama te škole koje su leti igrali košarku na igralištu iza škole a zimi se sankali na čuvenoj Grobljanskoj. ulici. Od nastavnika najviše se priseća Nade Knežević, hemičarke, dok mu je razredni bio Milan Mitić. U to vreme i osnovci idu na velike eskurzije tako da Nebojša obilazi mnoge manastire, Đerdap, a u osmom razredu putuje do Rijeke. Na prijemnom u gimnaziji polaže uspešno matematiku i srpski i upisuje se na prirodno-matematički smer. I u gimnaziji je stalno odličan đak. „Gimnazija je pružala veoma široko obrazovanje“, kaže danas Nebojša, „zanimalo me je sve u to doba, na primer istovremeno sam čitao Galaksiju i Start, a na ekonomiju nisam ni pomišljao“. Iz gimnazije Nebojša posebno pamti profesora Sinišu Jovanovića, zahvaljujući kome, kasnije na fakultetu, nije imao nikakvih problema sa matematikom, zatim hemičarku Veru Knežević, razrednog Miku Antića itd. Mladi gimnazijalci se intenzivno druže, Nebojšina družina su drugovi iz razreda Dejan Marković, Steva Novaković, Dejan Đurić, Milun Bovan, Slobodan Nikodijević, Dušan Lukić i dr. Društvo puno vremena provodi na basketu na igralištu pored internata a uveče sastajalište je bilo trg. U to vreme korzo je i dalje bila glavna zabava a kad su se otvorili prvi kafići, Black & NJhite kod Neše i Nana kod Bate Kineza društvo polako menja navike. U to vreme upoznaje i LJiljanu svoju buduću suprugu i Nebojšino društvo se širi i po toj grani. Godine 1979. Nebojša maturira i sasvim neplanirano upisuje Ekonomski fakultet u Beogradu.
Danas sedimo sa Nebojšom u njegovoj rodnoj kući u Mladenovcu na Dedinju, u njegovoj sobi koja je svedok svih njegovih učenja i pripreme ispita od osnovne škole do diplome fakulteta, i razgovaramo o godinama koje su usledile po odlasku za Beograd.
Nebojša, kako protiču prve godine boravka jednog Mladenovčanina u Beogradu? Od prve godine studija stanujem u Beogradu zajedno sa sestrom Jasminom, koja je takođe studirala i danas predaje biologiju u Matematičkoj gimnaziji. Iznajmili smo stan u Zahumskoj ulici kod Vuka odakle nije bio problem stići do Ekonomskog fakulteta, koji se nalazi, kao što znate, u Kameničkoj 6 u blizini Autobuske stanice. Stan nije bio baš pogodan za učenje pa sam većinu ispita ipak spremao kod kuće. Život jednog studenta u Beogradu početkom osamdesetih bio je u znaku koncerata grupa kao što su Dugme, Čorba, Pušenje, zatim bioskopa, FEST-a i pozorišta itd.
Kako teku studije, da li je bilo poteškoća? Sve ispite dajem u roku tako da sam na kraju imao prosečnu ocenu 9,33. U toku studija nagrađen sam godišnjom nagradom Univerziteta za uspeh postignut u studiranju. Diplomski rad iz oblasti organizacije preduzeća odbranio sam sa ocenom 10. Diplomirao sam 1983. godine.
Gde je bilo prvo zaposlenje? Prvo zaposlenje u toku 1984. bilo je u Beobanci u Beogradu jer sam bio u obavezi prema njima zbog stipendije. Novembra 1984. odlazim u JNA. Služio sam u Novom Sadu u izviđačima gde je bilo prilično naporno, zimi skijanje, leti plivanje, snalaženje u prirodi, ali očeličio sam se.
Kako se dogodilo da pređeš na fakultet? Moja profesorka Mirjana Petrović pronašla me je u vojsci i pitala da li hoću po izlasku iz JNA da joj budem asistent. Pristao sam iako za duplo manju platu i to je bila značajna prekretnica u mom životu koja će određivati moj život evo sve do današnjih dana. U periodu od 1985. do 1988. bio sam asistent pripravnik za predmet Organizacija preduzeća na katedri za Poslovnu ekonomiju i menadžment.
U tom periodu odlučio si se na još jedan važan korak. Da godine 1985. sam se oženio. U to vreme stanujem kao podstanar i godine 1987. dobijam sina, a godinu dan kasnije i kćer.
Kako teče dalje tvoja profesionalna karijera? U periodu od 1988. do 1994. radim kao asistent, a od 1994. sam docent na Ekonomskom fakultetu za predmet Organizacija preduzeća. Magistarski rad sam odbranio 1988. pod naslovom „Organizaciona struktura u konceptu strategijskog upravljanja“. Doktorirao sam 1993. a naslov doktorske disertacije je bio „Koncept organizacione transformacije preduzeća“. Predajem na redovnoj i poslediplomskoj nastavi na Ekonomskom fakultetu kao i na Poslovnoj školi u Podgorici.
Sasvim je moguće da si ti jedini Mladenovčanin koji je koristio Fulbright-ovu stipendiju? Da, tokom školske 1991/92. imao sam studijski boravak na School of Management na Boston University, USA. Moj prvi utisak o Americi je da je to jedan surov sistem koji odgovara sposobnima i onima koji hoće da rade. Bio sam u obavezi da redovno polažem ispite iz postdiplomskih i doktorskih studija. Fulbrajtova stipendija se dosta retko dodeljivala a danas se uopšte i ne daje. Ja sam bio jedini te godine koji ju je dobio kao doktorant iz oblasti ekonomije u bivšoj Jugoslaviji. Pored toga, sa stipendijom Republičke zajednice nauka boravio sam na London Busness School ceo septembar 1989. godine.
Kakvo je sad stanje na Ekonomskom fakultetu u odnosu na period kada si ti studirao? Velika je razlika. Ranije je bilo 500 studenata sada je 2.000, tako da umesto da držim predavanje koje bi trebalo da se odvija u kabinetu pred malim brojem slušalaca ja to radim u velikom amfiteatru gde se osećam kao da držim miting. Normalno je da je na taj način kvalitet nastave lošiji. Osim toga danas se prenose ispiti iz godine u godinu čega u moje vreme nije bilo.
Kako si doživeo studentske proteste ove zime? Bio sam sa svojim studentima ispred kordona. Trebalo je doživeti tu duhovitost i mladalačko oduševljenje u borbi za pravednu stvar kojim su zadivili čitav svet.
Uporedo se baviš naučnim istraživanjima sa primenom i praćenjem na terenu. Da, do sada sam objavio dve knjige kao samostalni autor: Stategijsko upravljanje i organizaciona struktura (1990) i Korporativna transformacija (1994). Kao koautor objavio sam još tri knjige iz oblasti organizacije i mendžmenta. Autor sam i preko 50 članaka objavljenih u poslovnim časopisima kao i većeg broja referata na domaćim i stranim naučnim konferencijama. Član sam redakcije nekoliko listova kao što su Ekonomski anali, Direktor, Poslovna politika, Ekonomika preduzeća, Bilpof itd. Uža oblast mog naučnoistraživačkog rada vezana je za organizaciono strukturiranje preduzeća, upravljanje ljudskim resursima i organizacionim promenama, kao i za organizaciono ponašanje.
Koliko si uključen u saradnju sa našim preduzećima? Da, zadnjih godina učestvujem veoma aktivno u edukaciji jugoslovenskih menadžera. Do sada sam održao veći broj kurseva i predavanja iz oblasti organizacije i menadžmenta umnogom našim preduzećima. Pomenućemo samo neka najpoznatija: Pekabeta, Radović So., Velefarm, Jugometal, C market, 14. oktobar, Stankom, Robne kuće Beograd, NIS, Goša, Jugopetrol, Metalservis, Srpska fabrika stakla Paraćin itd. Radim kao konsultant u većem broju naših preduzeća u oblasti upravljanja organizacionim promenama, organizaciono struktuiranje, revitalizacija preduzeća i upravljanje malim preduzećima. Sva ta moja iskustva prenosim svojim studentima kroz vežbe obrade slučajeva iz prakse (Case study).
Koje probleme najčešće srećeš kad dođeš u jednu propalu firmu? Najveći je problem da ljudi ne shvataju da se nikad neće vratiti neka stara vremena i da im se ne isplati nikakvo čekanje i održavanje nekakvog status ljvo. Moraju doći do obrtnog kapitala i poslovnih ljudi koji će znati da ga upotrebe. Tržište je surovo i kad-tad moraju se suočiti s time da višak radne snage mora biti otpušten i da do obrtnog kapitala mogu doći raspolažući sa onim što sami imaju, a to su zgrade koje same za sebe ničemu ne služe ako ne stvaraju profit i akcije samog preduzeća pod uslovom da neko hoće da ih kupi. Ako se firma postavi na zdrave noge i počne ponovo da stvara profit lako će se otkupiti nazad sve što je prodato. Obično zatečene rukovodeće strukture oklevaju sa ovakvim zahvatima jer se ne osećaju dovoljno sigurne da će ostvariti profit. Više im odgovara neki status kvo i čekanje nekih para koje će moći da se potroše bez ikakvih konsekvenci.
Da li ti pored velikih obaveza ostaje vremena i za neki hobi? Imam ekipu za basket i sastajemo se jednom nedeljno na starom DIF-u. Volim prirodu i često sam u vinogradu u Makovici koji sam nasledio od dede, a poslednje dve godine idem i u lov sa lovcima iz Koraćice.
Dr Nebojša Janićijević danas živi u svom stanu na Novom Beogradu u ulici Palmira Toljatija. Sa suprugom Ljiljanom, koja radi u Jugobanci, ima dvoje dece sina Damjana (10 god.) i kćer Milicu (9 god.). Upravo se vratio sa jednog seminara u Barceloni gde je imao svoj referat (govori engleski i ruski) a već se sprema na put u Kotor. Telefon stalno zvoni i rokovnik je pun zakazanih termina. Poželimo Nebojši još više uspeha s nadom da ćemo ga što pre videti i na nekom poslu u svom gradu. (Pečat, U.M. jul 1997)
Nebojša Janićijević danas na svom fakultetu predaje na osnovnim studijama (Organizacija preduzeća i Upravljanje organizacionim promenama), master studijama (Organizaciona kultura, Menadžment performansi, Organizaciono ponašanje i Liderstvo i etika) kao i na doktorskim studijama (Organizacija preduzeća, Organizaciono ponašanje i Metodi i tehnike naučnog istraživanja i analize. Konsultant je u preduzećima kao što su: Telekom Srbija, Naftna industrija Srbije, Delta M, Narodna banka Srbije, Velefarm, Železnice Srbije, Erste banka itd. Bio je član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta u periodu (2006-13) godine, član Visokog službeničkog saveta Vlade Srbije od 2004 godine kad je doprineo profesionalizaciji javne uprave u Srbiji.
video> https://youtu.be/g3qcR-Vycvg
biografija> http://www.ekof.bg.ac.rs/janicijevic-dr-nebojsa/
